уторак, 25.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:52

Паланачке касе потапају централну

Због лошег стања у општинским буџетима држава локалним самоуправама за три године уплатила најмање 3,5 милијарди динара
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 30.03.2017. у 15:00
Минус у нишкој каси 2015. покривен са 80 милиона динара из буџетске резерве (Фото С. Лазаревић)

Смедеревска Паланка постала је синоним нерационалног трошења буџетских средстава на локалу. Јер, она је најзадуженија српска општина. Дугује три буџета, повериоци од ње потражују чак 18 милиона евра, а имају двоструко више запослених него што им треба. У минусу су и њихова локална предузећа, многа од њих су у блокади и то годинама. Због свега тога трпе грађани, подразумева се.

„Политика” је покушала да у ресорним министарствима – финансија и државне и локалне самоуправе – добије одговор на питање колики су дугови локалних самоуправа, међутим питање је остало без одговора. Нисмо добили ни податак ни чије минусе држава „крпи”, односно коме даје паре из буџетске резерве. За ту намену држава је прошле године из буџетске резерве дала преко 2,5 милијарди динара, а у 2014. и 2015. години око милијарду динара. Другим речима, и дугови локалних самоуправа су нагазна мина јавних финансија.

Истраживање „Политике” је показало да је само једном одлуком из децембра 2015. године влада уплатила средства из буџетских резерви за чак 42 општине. Као разлог за ванредну уплату наведено је лоше стање у општинским буџетима. Највише новца добио је Крагујевац и то 185 милиона динара. Следи Ниш са 80 милиона динара и Лесковац, Нови Пазар и Јагодина са по 60 милиона динара. Међутим, то нису и коначне добијене суме за ту годину. Ниш је пре тога добио 200 милиона динара, толико и Лесковац, док је Нови Сад имао 120 милиона динара ванредних уплата републичке администрације. Јагодина је такође имала претходну уплату од 59 милиона динара, па је уз нову, ванредна помоћ републичког буџета том граду за ту годину износила 120 милиона динара. У стотинама милиона динара мери се дата помоћ и Крагујевцу током 2015. године.

Познато је да „широк пролаз” ка централној каси имају локалне самоуправе које воде партије које су на власти и на републичком и на локалном нивоу што је јасно и из поменутог примера са највише добијеног новца. Да ли је то разлог зазирања државе да обелодани податке?

Председник Фискалног савета Павле Петровић недавно је на „Бизнис форуму” на Копаонику упозорио да су дугови локалне самоуправе премашили десет милијарди динара. Додатно, прошле године државна предузећа, државна јавна предузећа и локалне самоуправе су „Електропривреди Србије” и „Србијагасу” остали дужни 160 милиона евра.

Интересантно је да ни Фискални савет поменути податак о десет милијарди динара дуга није добио од релевантних државних институција, већ да је до њега дошао сам. И то сабирањем дугова из извештаја Државне ревизорске институције о пословању општина. Како се извештаји ревизора објављују с поприличним закашњењем јасно је да ни овај податак не одсликава право стање дуга на локалу. Шта је узрок лошег пословања локалних самоуправа? Лоше пројектовање буџета или недостатак у Закону о финансирању локалне самоуправе који је, иначе, мењан прошлог лета.

Саша Пауновић, председник општина Параћин, каже да сметња није Закон о финансирању локалне самоуправе.

– Проблем је то што је на локалу могуће планирати нереалне буџете и тако се стварају обавезе које није могуће платити у тој години. На пример, реалан буџет је једна милијарда динара, испланирају се две и направи трошак за две милијарде динара, а настане дуг од милијарду динара. Дугови се праве и селективним плаћањем трошкова. Плати се концерт, а не плате се, на пример, рачуни за грејање за школу – каже Пауновић.

Да ли се општинари тако понашају зато што код нас не постоји институција банкрота локалне самоуправе као другде у свету непознато је. Детроит, центар америчке аутомобилске индустрије, банкротирао је, на пример, 2013. године под теретом дуга тешким 18 милијарди долара. Познаваоци јавних финансија кажу да Министарство финансија нема надзор над локалним самоуправама што њима омогућава да праве доцње. Не може се рећи да су нашим општинарима баш одрешене руке у прављењу дугова, јер држава може да им обустави трансфере из централне касе, а када плати њихово задужење има право на наплату дуга и камату приде. Подсећања ради држава је 2012. године покушала да реши проблем дугова на локалу позивајући их да их репрограмирају. Централна држава је измирила обавезе, а локалне самоуправе су биле у обавези да измире дуг. Међутим, само се десетак општина одазвало позиву тако да проблем није решен.


Коментари6
8aa6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vajsmiler
To ce Ljubisa Beli da resi. Cika Beli! Nista bez Belog! Jer, jedino on bez para zavrsi poso. Njemu iz budzeta nista ne treba. E ste vidli kako je utego Mladenovac!? Pa, spotovi, iz ruke zavrseni. A opet jaki! Ne treba skupa oprema. Samo da ume. Ako ne verujes, sacekaj drugi krug.
Old Traford
Da je normalna drzava i da je prate normalni zakoni na mesto predsednika opstine nikada ne bi mogao da dodje neko neskolovan,nestrucan,sa zatvorskim i kriminalnim dosijeom,neko ko bi podredio maticnoj stranci 1 dinar; Finansije jedne opstine bi morale biti pod najstrozom kontrolom republicke budgetske policije,da se za svaku fakturu iznad odredjenog iznosa,koji bi namerno bio relativno nizak,npr 100,200 ili 500 eura,trazi dozvola od kontrolora budgetske policije - koja bi opet imala svoje supervizore,da ne dodje do mahinacija na relaciji opstina-kontrolor...Tako bi se svaka mahinacija otkrivala jos na dnevnom nivou a mnoge bi u startu bile sprecene, da ne spominjem gubitak funkcija i zatvorske kazne za one koji se ne drze pravila...Danas je situacija takva da svaki predsednik opstine na krilima partije samo sto nema opstinskog ministra za inostrane poslove,funkcija se gleda kao ratni plen; Ja da se pitam, Ustavom bi zabranio mesanje politickih partija u rad Opstina..
milorado
kako je to zgodno, postoji neki problem u državi, opštini, preduzeću koji uznemirava javnost (a ovakvi dugovi opština treba da zabrinjavaju javnost) i kada tražite odgovor niko ne želi da vam odgovori. Niko ne želi da na sebe skreće pažnju, u stvari da prizna sramotu, možda čekaju da neko sa višeg položaja odluči da li će odgovora biti. Velika je to stvar kada su iz iste stranke čelnici opština, republičke vlade, skupštine, javnih preduzeća, zatim tužioci i sudije, vrh policije, pa neće da udaraju jedan na drugoga.
Има ли наде
Заиста је невероватно да једна општина на 100 км од главног града буде у тако јадном стању. У њој влада безнађе, чамотиња, равнодушност...дрога, примитивизам...Има много у Београду школованих људи, али су се сви утопили у жабокречину. О инфраструктури да не говоримо - путеви, прљавштина, смеће, водовод...по целој општини беда. Има ли наде?
Nema nade
Ovaj grad je poodavna u klasičnoj agoniji. Bilo je veče, dolazio sam pre oko dve godine iz pravca sela Krnjeva u Sm. Palanku i na ulazu u grad se zaprepastio videvši da je isti skoro u celini u mraku. Tu i tamo svetlela je po neka sijalica ulične rasvete. Zaista izgledalo je sablasno i nepojmljivo. Zamislite skoro celi grad bez svetla u 21. veku. Republička vlast i opštinska (različite partije-stranke) lomili su politička koplja preko leđa jadnih i poniženih građana. Gde su svi ti čauši koji su zadužili opštinu - grad sa toliko novca? Da li je neko procesuiran zbog takvog diletantskog vršenja vlasti i ko im je dozvolio da dođe do tolikog duga. I ko će sve to da vrati - nadoknadi? I pitanje svih pitanja: Palančani, a i građani drugih gradova ovima sličnim, gde su vam oči, što ste dozvolili ili i dalje dozvoljavate da vas ovako ponižavaju? I kome ste poveravali ili poveravate da vam bude vlast? Zašto niste uzeli stvar u svoje ruke? Od koga čekate milost?
Препоручујем 6
Istinski zabrinut
A,...... je l' neko od tih vlastodržaca, budžovana, pametnjakovića, vajnih stručnjaka svih mogućih profila,........ zbog ovakvih i sličnih brljotina, bahatosti i neodgovornosti za novac koji su im poverili građani završio u zatvoru? Ili bar na nekakvom informativnom razgovoru radi polaganja računa? Nije!!! Ili se to, u javnosti, ne zna. A, što da se ne zna? Ko su ti "heroji", imaju li oni ime i prezime? Ko im je dao poverenje, ko stoji iza njih i ko ih, ili ih je, držao na tim pozicijama i dozvolio da proćerdaju tolike narodne pare? Mnogo pitanja. Onda nije ni čudo što je stanje ovakvo. Ustvari, izgleda da i nije tako loše kako može biti. U sveopštoj anarhiji i kardinalnom poimanju sistema vrednosti može biti još i gore. I biće, zbog uzročno - posledične veze.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља