среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34

Заједнички језик раздора

Декларацију о заједничком језику, коју је подржало више од 200 интелектуалаца из региона, у Загребу описују као „бедастоћу и меморандум 3”, а у Београду као документ од којег сви имају користи осим Срба
Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 30.03.2017. у 20:00
Драган Стојановић

Хрватска је прошле недеље свечано обележила 50 година од потписивања декларације о хрватском књижевном језику, којом су се 1967. њихови интелектуалци побунили против наметања „заједничкога језика” и ударили темеље хрватске независности. А ове недеље више од 200 интелектуалаца из региона подржало је декларацију о повратку заједничког језика на простор некадашње Југославије. Само што се неће звати српскохрватски.     

Као што се српскохрватски језик, у годинама уочи распада Југославије, урушавао под политичким манипулацијама, тако и ову декларацију у Београду, Загребу, Сарајеву или Подгорици тумаче као нову, узаврелу политичку расправу на Балкану.  

Декларацију о заједничком језику саставила је група од 30 јавних личности из региона и представиће је данас у Сарајеву, с намером да подигну свест и активно утичу на постојеће „националистичке језичке праксе у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији”.

И док Хрвати у декларацији виде непотребну провокацију и „глупост”, називајући је „бедастоћом и Меморандумом 3”, професор савременог српског језика на универзитету у Крагујевцу и београдском Филолошком Милош Ковачевић сматра да је она уперена само против Срба, а да сви остали од ње имају користи.

Декларација, како истиче Ковачевић, налаже комунистички принцип заједничке одговорности за распад, а сада и за очување заједничког језика.

–  Намеће се да Срби треба да се одрекну комплетне историје да би је поделили са Хрватима, Бошњацима, Црногорцима. То значи да српски треба да заборави на своју дугу вуковску историју, а да црногорски, који је настао јуче, баштини исту ту историју јер су сви по овој декларацији равноправни. Поставља се и питање ко су, и каквог удела у српској филологији имају они који су у име Срба потписали ту декларацију – закључује Милош Ковачевић. Једно што је по овој декларацији добро, како каже, јесте осуда  бесмислених превођења у судској пракси.

Хрватски премијер Андреј Пленковић сматра да на декларацију не треба трошити речи. „Како бих то подржавао? Ко то може подржати у Хрватској?”, одговорио је Пленковић на питање новинара да ли подржава ову декларацију. За њега је битно да је хрватски један од званичних језика у ЕУ, док  бивши министар културе Златко Хасанбеговић оцењује да је овде реч о „вуковском вапају југословенских националиста за изгубљеном домајом”.

Документ су потписали Раде Шербеџија, Игор Штикс, Мирјана Карановић, Дино Мустафић, Ранко Бугарски, Борис Дежуловић, Ненад Величковић, Фарук Шехић, Рајко Грлић, Јасмила Жбанић, Виктор Иванчић, Борис Буден, Биљана Србљановић, Сњежана Кордић, Балша Брковић и многи други.

Текст је састављен након серије регионалних конференција пројекта „Језици и национализми”, које су од априла до новембра прошле године одржане у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. О декларацији у Сарајеву ће данас говорити професор Енвер Казаз, списатељица Ивана Бодрожић, писац Владимир Арсенијевић, писац и новинар Балша Брковић и директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић.

Ранко Бугарски, лингвиста и потписник декларације, објашњава да термин „заједнички језик” не значи и исти језик.

– Многи противници декларације ће сада да реагују да се ми залажемо за повратак назива српскохрватски. Не тражимо да се укину називи „хрватски”, „српски”, „босански”, „црногорски”, него инсистирамо да су они равноправни и да заједно чине једну лингвистичку целину у ширем смислу која је раслојена на варијанте. Језик је заједнички, а не јединствен, један и идентичан. То би било бесмислено тврдити и то нико не тврди – каже Ранко Бугарски.

Декларација се, према његовим речима, конкретно залаже против раздвајање деце у школама на основу матерњег језика, што је до сада била раширена појава у Босни нарочито, у Хрватској – односно Вуковару, или у Србији, рецимо у Санџаку. Па тако ученици хрватске националности имају наставу пре подне на хрватском језику, а ђаци српске националности слушају часове у истој згради на српском, али у поподневној смени. Потписници декларације такав чин сматрају недопустивим, то јест једном врстом апартхејда.

Шта на све то кажу хрватски интелектуалци? Директор Института за хрватски језик и језикословље Жељко Јозић каже да је овде реч о тексту којим се проблематизује чињеница о постојању четири језика, с нагласком на „политичким језицима”.

Јозић подсећа да је борба за хрватску самосталност увек била обележена борбом за језик и његов назив. Чињеницу да је хрватски службени језик у Хрватској, али и један од службених језика у Европској унији, он види као највећи домет хрватскога језика за који су се генерације „мукотрпно избориле”.

И секретар Разреда за филолошке науке ХАЗУ академик Аугуст Ковачец сматра да је ова декларација „провокација” којој не треба придавати превелику пажњу.

– То је једна од бедастоћа или ’софт Меморандум 3’. То је скуп искомплексираних идеја о језику који се не темељи ни на каквој објективној стварности – казао је Ковачец.

Сарајевску конференцију организују Удружење Крокодил и немачки Форум ЗФД (Форум Зивилер Фриједенсдијенст) који се од 1996. године бави промоцијом мира и ненасилним решавањем сукоба.

 

Филип Давид: Галама око језика

– Око језика се диже велика галама како би се показало да су они веома различити и да се око њих заснива неки национални идентитет. Знамо како су пропали покушаји да се преводе српски филмови у Хрватској или Крлежа на српски. Свако може свој језик називати како хоће, али је основно да је то заједнички језик. Политика поставља препреке културној комуникацији и размени књига, а од опште користи би било да се те границе уклоне.

 

Матија Бећковић: Лаж на којој су настале катедре

Да је то један језик лингвистика се никада није ни двоумила. Било би добро ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици. Важно достигнуће било би већ то ако српску лингвистику не би прогонили да одустане од истине да је то један језик и приклони се политичкој измишљотини о различитим  језицима. Али у славу те лажи су већ основане многе катедре. Виђао сам по свету судске тумаче на чијим је визиткартама писало да преводе са српског, хрватског, бошњачког, црногорског. Причали су ми да им у суду нису веровали да је све то један исти језик и да се неко тако спрда са самим собом. Било би лепо ако су се од те разоноде уморили.  

 

Из декларације

Потписници декларације позивају да се укину сви облици језичке сегрегације и језичке дискриминације у образовним и јавним установaма. Да се зауставе штетне праксе раздвајања језика и да се престане са ригидним дефинисање стандардних варијанти. Залажу се да се избегну непотребна превођења у судској и административној пракси. Траже и уважавање језичких разноврсности; језичку слободу у књижевности, уметности и медијима; слободу дијалекатске и регионалне употребе, као и слободу „мешања”, узајамну отвореност и „прожимање различитих облика и изричаја заједничког језика на свеопћу корист свих његових говорника”.


Коментари92
d5c6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

катана
Ко може овај Проглас да узме озбиљно? Он граничи c анархијом. Траже и слободу "мешања"?! Чега, ћирилице и латинцие, екавског и ијекавског, или можда и икавског, старог и новог правописа, итд? Неозбиљно. Траже да се не држи постојећих стандарда који су огледало културне баштине једног наорда у писаном облику. Траже да језик улице и сваштарење буде једина нрома! Југословенски пролетери. Једино што би се сигурно десило било би брже нестајање ћирилице. Можда би сви Срби који овде ликују требало да се упитају шта чини Србе Србима, па ће можда схватити зашто су сваком народу језик, писмо, вера, итд. неотуђиви елементи без којих сваки народ остаје безлична руља, а држава у којој живе само зермљописни појам.
Српске земље
Браћо православни Срби и Срби-римокатолици, доста свађе! Сви говоримо истим језиком!
Српске земље
@Bokmater Ма какви Турци, они су одавно завршена прича... За Словенце се 100 % зна да нису Срби, не претерујмо, али се за остале поприлично зна :-)
Препоручујем 0
Bokmater
Tako je, svi smo Srbi, svbi smo Turci, od Vardara pa do Triglava !!!
Препоручујем 2
Србин са Козаре
Мој језик се зове СРПСКИ. А то што други немају свој језик, то је њихов проблем. АКо им смета српски, нека га не говоре. Нека пређу на кинески, и то је поштено. Али није поштено узети нечији језик па га препаковати у свој. Ни Аустријанци не говоре аустријски него њемачки. Ни Аустралијанци не говоре аустралијски него енглески језик. Заиста не знам који проблем имају моје комшије.
Hercegovski jezik Nemanjića
Jezik je stariji od naroda i država !! Današnji NOVOSRPSKI i NOVOBOŠNjAČKI jezici su nastali na osnovu narodnog govora u Raškoj i Hercegovini koji je sistematizovan u vreme Nemanjića (pre 800 godina) i u vreme Vuka Karadžića (pre 200 godina),... Danas se u svim ex-ju državama koriste varijacije tog STAROSRPSKOG jezika, koji svako naziva po svom narodu !! Makedonski jezik je najsličniji tom starosrpskom !!
JorgeLB
Malo tko se mnogo uzbuđuje u Hrvatskoj oko ovog projekta. Mislim da je Hrvatima sasvim lijep hrvatski, a pretpostavljam i Srbima srpski da bi ga mijenjali za neki policentrični. Ovo sve liči na UJDI verzija 2.0, a znamo kako je neslano prošla prva verzija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља