недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.03.2017. у 19:04 Јелена Попадић

Имовина СПЦ на Косову није отимана, већ уништавана

Агенција за реституцију је вратила Православној цркви 5.200 хектара на Косову, али те парцеле нити су укњижене, нити могу да се користе
Војници Кфора на стражи пред манастиром Високи Дечани (Фото З. Анастасијевић)

Српска православна црква још прикупља податке о земљишту, шумама, виноградима и кућама на Косову и Метохију којима располаже, каже за наш лист епископ рашко-призренски и косовскометохијски Теодосије. Према званичним подацима Епархије рашко-призренске, нашим црквама и манастирима на Космету није насилно одузимана имовина након НАТО агресије 1999. године.

– Немамо потпуни увид у катастарске промене у свим општинама, тако да није искључено да тамо где сада нема више Срба постоје манипулације и са црквеним катастром – упозорава владика Теодосије.

Иако су представници власти неколико пута истицали да целокупна имовина државе, грађана српске националности и СПЦ на Косову вреди више од 200 милијарди евра, епископ Теодосије истиче да црква нема евиденцију о вредности своје имовине на подручју покрајине.

– Највредније што имамо на Косову и Метохији јесу средњовековни манастири и храмови. То посебно важи за Пећку патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и Богородицу Љевишку, које су на списку светске баштине Унеска – речи су епископа рашко-призренског.

Иако после јуна 1999. године имовина СПЦ није насилно одузимана, наш саговорник подсећа да је од тада уништено више од 150 црквених објеката.

– Нашој цркви нанета је огромна штета, а само је један део оштећеног обновљен. Због услова у којима живимо, до сада начињена штета није могла да буде адекватно процењена – каже владика Теодосије.

Одлука косовских власти да присвоје имовину Републике Србије озбиљно је политичко питање, напомиње он. Она би могла да угрози реституцију имовине која је Православној цркви одузета после Другог светског рата.

– У сваком случају, инсистираћемо на реституцији као праву које косовске власти не могу да игноришу. Што се тиче имовине коју поседујемо, она није државна, већ искључиво власништво СПЦ, а то барем декларативно признају закони и устав Косова – каже епископ Теодосије.

Пре самопроглашења независности Косова 2008. године, Агенција за реституцију је вратила СПЦ 5.200 хектара црквених и манастирских имања на Косову. Највише земљишта враћено је манастиру Девич (3.000 хектара), Пећкој патријаршији (846 хектара), Дечанима (750 хектара) и манастиру Драганац (207 хектара). Међутим, нити те парцеле могле да буду укњижене, нити могу да се користе, јер Приштина не поштује одлуке српских државних органа.

Штавише, остала је неукњижена имовина која је још раније враћена цркви – најдрастичнији пример је 27 хектара манастира Дечани, које је СРЈ вратила СПЦ још 1997. године. Епископ рашко-призренски објашњава да општинске власти Дечана и даље одбијају да изврше промену у складу са катастром, иако им је врховни суд Косова наложио да то ураде. Он додаје да је захваљујући интервенцији Унмика манастиру омогућено коришћење земље.

Када је врховни суд Косова 2013. године потврдио да ових 27 хектара припадају Дечанима, локална власт је, уз помоћ бивших припадника ОВК, организовала протесте испред манастира. Албанци су чак носили пароле на којима је писало „Дечани нису српски, већ албански манастир“, „Монаси су на силу окупирали манастир“ и „Даље руке од наше земље“.

Нови Закон о враћању одузете имовине не важи за Косово

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, у разговору за наш лист каже да су све одлуке о враћању имовине црквама и манастирима на Космету донесене по Закону о враћању (реституцији) државне имовине црквама и верским заједницама из 2006. године. Овај правни акт важио је и за територију Косова, али то није случај са новим Законом о враћању одузете имовине и обештећењу из 2011. године, којим се прецизира да ће се његова примена на Косову „уредити после престанка међународне управе успостављене у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН”.

Катастарске књиге на сигурном

На Косову и Метохији катастар земљишта била је једина евиденција о непокретностима. Према тим подацима, држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници око 52 одсто територије КиМ.

Већи део ове документације, из безбедносних разлога, 1999. пренет је са КиМ у друге делове Србије. На основу тих катастарских књига пре неколико година је урађен дигитални катастарски план, па сада Србија поседује електронску базу података о свим власницима земљишта на Косову и Метохији. Оригинална документација је у рукама наше државе, док су Унмику предате копије у које не могу да се уносе промене. Према Резолуцији 1244 УН непокретном имовином може да управља само Унмик, али без права располагања (продаје или куповине).

Славица Радомировић, некадашња директорка Катастра на КиМ, упозорава да су привремене институције у покрајини формирале свој катастар базиран на фалсификатима.

– Грађа коју ми поседујемо је огромна и заштићена у Геозаводу у Београду. Приштина годинама тражи да им предамо ту документацију, али ми немамо ниједан разлог да им то вратимо јер се тиме положај Срба неће побољшати – рекла је Радомировићева. (Д. С.)

 

Коментари0
05581
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља