Латинско име Raphanus sativus многима не значи много, али мало ко није чуо и пробао ротквице. Пролећно поврће црвених плодова расте у везицама заједно с лишћем и тако се продаје на пијацама и у супермаркетима. Претпоставља се да потиче из јужне Азије и да му је предак дивља врста Raphanus raphanistrum, са обала Средоземља.

Ротквица је једна од ретких биљака која након само 20 до 30 дана од сејања даје једар, укусан, сочан и хрскав плод, тачније – јестиви корен.

По биохемијском саставу слична је црној роткви, али је укуснија и лакше се вари. Енергетска вредност ротквице је веома скромна, само 16 калорија на 100 грама, од чега на воду отпада 95,27 одсто, на угљене хидрате 3,40 посто, док беланчевина и масти готово да нема.

Ротквица је одличан извор витамина Це, док су други витамини присутни само у траговима. Њен садржај витамина Це задовољава 31,25 одсто препоручених дневних потреба, а позната је и њена значајна улога у метаболизму, утицај у формирању колагена, одржавању десних здравима, апсорпцији гвожђа, целокупном побољшавању имунолошког система…

Ротквице садрже разне минерале: калцијум (25 милиграма), фосфор (20 мг), калијум (233 мг), гвожђе (0,34 мг). Однос калцијума и фосфора је такав да омогућава добру апсорпцију калцијума. Поврће има карактеристичну црвену боју због пигмента антоцијана, а сматра се да он има повољан утицај на здравље. Испитивањима је потврђено да је интензитет боје у директној вези са антиоксидативним дејством.

Ротквица је добра као борац против бактерија и гљивица у желуцу и цревима, код надутости, пролива и затвора, јер постиче перисталтику црева и лучење пробавних сокова. Смањује ниво холестерола и масноћа у крви, раствара слуз код прехладе и кашља, добра је за нервни систем. Општа је препорука свима који се рекреативно или професионално баве спортом да конзумирају ротквице, јер имају благотворно дејство на цео организам.