четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:33

Живи језик покојне државе

Сарајевска декларација о језику постала је тема ватрених лингвистичко-политичких расправа на Балкану
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 31.03.2017. у 18:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Декларацију о заједничком језику за 20 сати потписало је више од 2.000 људи, али није познато колико људи у истом документу види политичку интригу са непознатим последицама. Највише се узбудила јавност у Хрватској где текст овог документа оцењују као кукавичје јаје које их опет гура у југо-загрљај са Србима, из којег су крваво изашли. И док се чека шта ће на Балкану променити овај документ, који је јуче представљен у Сарајеву, и у Србији на помен заједничког језика кажу „нека хвала”, уз оцену да је декларација заправо само – тројански лингвистички коњ.

Уколико декларација води у нешто што се зове помирење и не руши углед српског језика, за професора Филолошког факултета у Београду Вељка Брборића, тај текст има смисла. Међутим, професор додаје да то не зависи од нас, већ од државних органа.

–У Санџаку велики број судских спорова не може да се приведе крају. Оптужени тражи да му се материјал достави на бошњачком, а не на српском, јер га наводно не разуме. То јесте апсурдно и око тога се сви слажемо – каже Вељко Брборић.

Слична бесмислица је и постојање банкомата на територији Босне и Херцеговине, где корисници бирају да ли желе опцију на српском, хрватском или босанском језику.

Професор, међутим, поставља питање зашто у писање текста нису укључени научници са факултета и института где се проучава језик.

– Мора се водити рачуна о ком језику је реч у декларацији. Од лингвиста ту су само Ранко Бугарски из Србије, а из Хрватске Сњежана Кордић, остало су редитељи, глумци, писци. Писци ипак нису позванији да говоре на ову тему од професора језика – сматра Брборић.

Њему није јасно и шта иницијатори очекују од ове деклaрације.

– Пошто су текст држали у тајности, то ми личи на илегалан рад – додаје наш саговорник.

Писац Анте Томић објаснио је своје разлоге у тексту „Зашто сам потписао декларацију”, који је пренео „Јутарњи лист”. Навео је да је хрватски језик „измишљен да би Хрвате држао у страху, да их мучи како не говоре језиком који зову својим, па да вазда питају је ли се рече хиљада или тисућа, кисела или минерална вода, је ли исправно славина, чесма или пипа...”

– Баш сви у Хрватској, па и најљући усташе и праваши, савршено добро знају шта су кашика, биоскоп, саксија и панталоне. Ни рођени након распада Југославије немају проблема с разумевањем српског или босанског, а навијачи Хајдука, видели смо недавно, знају и ћирилицу. Свеједно, нашим језикословцима због нечега се свиђа шпилати малоумност тврдећи како то нема везе с нама, како смо ми чист некај друго – истиче Томић.

Овај писац пита да ли смо глупи, или је наш мозак некакав лош строј, с меморијом као стари ПЦ 286, па у њега не можемо да сместимо и хиљаду и тисућу, и стубу и степеницу, и пипу и славину?

Не мисле тако у Хрватској академији знаности и умјетности. Председник Академије Звонко Кусић предвиђа да декларација доводи у питање право хрватског народа на свој властити језик с његовим националним именом.

С друге стране, Игора Мандића ова тема уопште не занима. За наш лист писац каже да је о овој теми говорио пре 20 година на српској и хрватској телевизији, у разним полемикама и есејима.

– Сад се неко друштво формирало са том идејом. Пошто ме нису позвали, не бих коментарисао. Немам никакав став – каже Мандић.

Читаоци на „Политикином” сајту, пак, увек радо коментаришу тему која се тиче „власништва” над језиком. Предлажу име за заједнички језик „хрбски” и подсећају на ставове Крлеже, Андрића, па све до Људевита Гаја...

Размишљајући о овој теми, писац Владислав Бајац подсећа да су нам политичари наметнули ту формулу „држава = језик”.

– Лаж се тако продала за истину. Језик је живо тело сваке културе које се не подудара са географским границама – каже Бајац који је потписао декларацију.

Како додаје, реч је о нечему што сви знају и што треба још једном наглас рећи: у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори говори се један језик са четири стандардне варијанте.

– Ова декларација не тражи ниједну од варијанти да буде изнад других, а опет не можемо збуњеним странцима да објаснимо како се то ми сви потпуно разумемо, али у јавном  простору званично говоримо различитим „страним” језицима – каже писац „Хамам Балканије”.

 

Писац Саша Илић, потписник декларације:

Извлачењем овог тепиха испод ногу националистичких политичких елита, укида се могућност за даље спровођење сегрегације у школама и неговање националистичких митова о аутентичности нација и њихових језика. Ова лаж је уграђена у уставе ових држава чије филологије су се претвориле у касарне. Одличан пример су прве реакције филолога из Србије и Хрватске (Ковачевић/Јозић). Те реакције потичу из истог регистра што само говори у прилог томе да је оваква декларација погодила у неуралгичну тачку.


Владислав Бајац, писац и потписник декларације:

Управо сам у Паризу говорио о овој декларацији. Она је последица здравог разума, језичког и стручног знања, добре воље и нарочито – жеље да младима свих генерација у аманет не оставимо изнуђену мржњу већ природну потребу за зближавањем како помоћу сличности тако и помоћу разлика. Језику је природно место ван политике и изнад националистичке злоупотребе.

 

Анте Томић, писац и потписник декларације:

Службена језична политика у последњих 25 година сажето је гласила: „Е, народе, идемо се правити глупи”. Декларација о заједничком језику супротставља се ужасном, идиотском, нељудском стању у којем је данас наш језик. Потписао сам је јер она помирљиво и пријатељски признаје свакога, јер афирмира различитости, дозвољава да једна ствар може имати више имена, да ми сви, ето, говоримо једним језиком који се од места до места различито зове, негде је хрватски, негде српски, негде босански, а негде црногорски.


Потписници Декларације о заједничком језику:

Дубравка Угрешић, Даша Дрндић, Слободан Шнајдер, Оља Савичевић Иванчевић, Дамир Каракаш, Бора Ћосић, Ведрана Рудан, Светислав Басара, Драган Великић, Иван Чоловић, Светлана Слапшак, Срећко Хорват, Мирјана Миочиновић, Ленка Удовички, Срђан В. Тешин, Ненад Величковић, Ото Хорват, Иван Ивањи, Анте Лешаја, Срђан Срдић, Драго Пилсел, Борис Постников, Хени Ерцег, Ненад Ризвановић, Никола Бајто, Асја Бакић, Ахмед Бурић, Ферида Дураковић...


Коментари127
6ba04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KukuNama
У Бечком књижевном договору од 1850. године, врло јасно је наведено да се користи један језик, и то: "- да не ваља мијешати нарјечја и градити ново којега у народу нема, него је боље од народнијех нарјечја изабрати једно, да буде књижевни језик. - да књижевно наречје буде јужно наречје, односно штокавско нарјечје и ијекавског изговора, из разлога што највише народа тако говори, што су готово све народне пјесме у њему спјеване и што је стара дубровачка књижевност у њему списана." Који је то језик према Вуку Караџићу? Па то је један и једини српски језик! Колико видим, и данас исти текст без проблема разумем. Према Бечком договору не постоје "хрватски", "бошњачки", "црногорски" језик, јер су се стране уговорнице тако сагласиле. Након распада Југославије, све се враћа у пређашње стање, нико нема права на узурпацију. Ако би се прихватила неокомунистичка декларација, не би више постојао српски језик, већ би он постао "дијалект" неког измишљеног "хрватско-бошњачко-црногорског" језика.
Stadijum verovanja u sopstvene lazi
@катана Ponekad se zaista pitam da li vi zaista verujete u sve to sto pisete...
Препоручујем 2
катана
Караџић је тврдио да су сви штокавци Срби иако су га они уверавали да нису. Та идеја долази од превазиђене науке Јозефа Шафарика и неколоицине других истомишљеника 19. века. Иначе хрватски потписниси тог Договра, Мажуранић, Деметер, Кукуљевић, итд, уопште нису веровали да су прихавтили "српски" језик. Напротив, Димитрије Деметер пише како је баш њима (Хрватима) "пошло за руком" да Срби прихвате њихов језик тако да "изван писменах [слова]" међу њима "нема никакове разлике". У то доба српски књижевни језик је био другачији од језика хрватских штокаваца. Читајте Његоша у оригиналу или спрске новине. Многи Срби данас очајно цитирају Људевита Гаја који каже да су хрвати узелио српски језик. Он то каже јер је веровао да су Срби и Хрвати исти народ (Илири), да су Срби илирски боље очували, и да је све што је српско такође и хрватско. Ипак, чињеница је, на жалост, да је Караџић српски књижевни језик ускладио и проближио хрватском, а не обрнуто.
Препоручујем 5
Pismo i kalendar 5.508 godina pre Hrista
Stručnjaci kažu da je većina Južnih Slovena nastalo od Srba (koji su i danas sa 9 miliona najbrojni Južnoslovenski narod), pa su tako i njihovi jezici nastali na osnovu SRPSKOG jezika, čiju je reformu uradio Vuk Karadžić pre 200 godina , a pre njega je sistematizovao Sveti Sava pre 800 godina, a najranije neki vinčanac, koji je izmislio pismo i napravio najstariji kalendar, koji je računao vreme 5.508 godine pre rođenja Hrista i koji su koristili Nemanjići !!
Pavišić Josip
Kada po raznim društvenim mrežama, čitajući komentare, vidim širok vokabular psovki i ostalih vulgarnosti, shvatih kako ne samo da nam je jezik isti, već smo i genetski povezani.
Gane
Od jutros 103 komentara! Biće ih još toliko - zapaljivih, iracionalnih, isključivih i ratobornih i nepomirljivih! To dovoljno govori ko je mogao predložiti tako nešto. "Engleska je Evropi ono što je sotona čovečanstvu" (a za nas ovde na Balkanu posebno) naveo je Andrić tuđe reči, onako usput, ali bez imalo sumnje u njhovu istinitost.
Milivoje Radaković
"Језик се зна шта је и како се дефинише..." Sjajno! Hajde da čujemo kako se definiše jezik, Platone, molim Vas.
Препоручујем 4
Платон, Јеванђеље и истина
@Gane Ма разумео сам Вас одлично, али бојим се да Ви нисте мене. Оваква "потпиривања страсти" су потребна, јер је то демократска размена мишљења, али је поента да се пише истина, што доста коментатора настоји, а то је некада била мисаона именица. Е због те чињенице, ми имамо ово данас са језиком, и не само са језиком, већ је он одлична парадигма за још увек постојећу српску равнодушност и резигнацију према свему што је изворно наше. То не сме да буде тако. Зато је ово потребно, а не да решавамо проблеме, то ће учинити поштени и часни историчари и лингвисти. Језик се зна шта је и како се дефинише, а да је заједнички језик бесмислица, слажем се.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Д. М.
Два различита народа не могу да створе лингвистички исти језик и не могу да буду власници истог језика. Лингвистички чињенично то је српски језик и историјски и творбено. Могли су Срби и Хрвати (као два народа) имати сличан језик, али исти не. Ранији Хрвати су признавали да су узели вуковски језик Срба, а касније су га, стицајем иза њих срећних околности, пр4еименовљавали и присвојили тврдећи чак да то лингвистички није исти језик. А тек остали (Бошњаци, Црногорци) с Хрватима тврде да тај српски језик имају право да зову ако хоће. Где то има да неко зове нечији језик како хоће. И зашто нико е4нгелски или било који други језик моћнијих народа зове како хоће. То што су Хрвати и други новостворени "народи" имали и имају исти или готово исти језик који су Срби створили нема логике да они тај језик зову како хоће. Постоји нешто што се зове историја језика. А како си то Хрвати и други на Балкану историјски добили "свој" језик који данас узимају право да зову како хоће? На Балкану и то може.
Bokmater
@Власништво - Mislim da su stvari odavno jasne, ne samo glede Marulića.
Препоручујем 1
Власништво и поседовање српске културне баштине
@Bokmater Стих се твори од речи, наравно, али стих је стих, а речи су речи. Значи говоримо о два потпуно различита појма. Тако да те две речи нису никакви синоними, ни буквални, ни смислени. Ништа мени не боде очи код Марулића, јер ту нема ни хрватских речи, ни хрватског језика. Кајкавски би могао да се подведе под "хрватски" јер је заиста везан за хрватски народ, а не за српски, али штокавски и чакавски свакако не. Према томе, гледе Марулића, ствари су јасне.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља