недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.04.2017. у 17:00 Биљана Митриновић

Путинова виша сила у климатским променама

„Њујорк тајмс” указује да Руска Федерација „има историју порицања и неактивности у том погледу”
(Фото Ројтерс/Сергеј Карпухин)

Ако је судити по писању „Њујорк тајмса” из 2015. године, изјава руског председника Владимира Путина да промена климе јесте незаустављива, али да је не узрокује људска активност – није требало јуче да изазове толико узнемирење јавности, јер и поменути лист тврди да Путин овако мисли још од раних двехиљадитих година.

Пишући поводом Путиновог испада, односно изношења сасвим супротног мишљења на самиту УН о климатским променама почетком децембра 2015. године у Паризу, „Њујорк тајмс” је подсетио да је Путин 2003. године, на једној међународној конференцији о отопљавању, рекао да ће оно Русима свакако добро доћи: омогућиће им да троше мање на бунде, а увећаће производњу житарица. „И хвала Богу на томе”, рекао је он.

Ове његове речи за ширу јавност помериле су мало завесу са наизглед бласфемичне тврдње и показале да Путинов став не почива на вери, дакле да није у рангу уверења да је Бог створио човека, него на реалним економским прорачунима.

Зашто тада Русија није потписала споразум из Париза? Кратко речено, Русија је тада била други највећи светски извозник нафте после Саудијске Арабије и највећи извозник природног гаса. Истовремено је, према подацима „Инсајд климат њуза” из фебруара ове године, Русија пети по величини емитер гасова који производе ефекат стаклене баште у свету. А те 2015. године је, тврде новинари њујоршког листа, међу 40 земаља широм света Русија била на претпоследњем месту по забринутости због глобалног загревања. На последњем месту је била Украјина.

И да, Украјина и Сирија и ратови који су тада беснели у њима, послужили су као објашњење Путиновог изненадног заокрета по овом питању. Наиме, он је тада изненадио многе учеснике самита „понудивши на тањиру тривијално климатско пријатељство” – рекавши да су „климатске промене постале један од највећих изазова са којима се суочава човечанство”. Отишао је и даље, пише „Њујорк тајмс”, рекавши да „глобално загревање, урагани, поплаве, суше и друге катастрофе проузрокују економски губитак”.

Напори око 200 држава у свету везани за климатске промене своде се на смањење емитовања гасова и ограничавање коришћења угља. Да би се надокнадио губитак енергената избацивањем прљавих технологија, улаже се у нове, попут производње синтетичке нафте из уљних шкриљаца, што је велики замах доживело у САД.

Са становишта руских интереса, и других земаља које у изобиљу поседују налазишта природних сировина и захваљујући томе остварују велику добит, разумљиво је да им се рачуница остатка света који не поседује такве ресурсе – не допада. Чак је можда сматрају и намештеном.

Зато је „Њујорк тајмс” у праву када примећује да Руска Федерација „има историју порицања и неактивности у том погледу”. Занимљиво је да је угледни дневник тада сматрао да је могући узрок томе што „државни руски медији или мало или уопште не покривају глобално загревање”. Уз то су критиковали аутократску власт која упућује „само нејасна и скромна обећања поводом смањења емисије угљен-диоксида”.

За разлику од Путиновог ранијег вишедеценијског позитивног става према глобалном отопљавању, које ће олакшати експлоатацију природних ресурса и стварање нових транспортних рута, руски председник је у четвртак увече на арктичком самиту у Архангелску само позвао државе света да се прилагоде глобалном загревању.

После посете архипелагу Земља Фрање Јосифа, у арктичком кругу, Путин је рекао да се глечери топе већ деценијама и да човечанство није изазивач глобалног загревања. „Загревање је почело још тридесетих година 20. века. Тада још није било таквих антрополошких фактора, такве емисије гасова, а загревање је већ било почело”, рекао је Путин.

Према његовим речима, не ради се о томе да се глобално загревање заустави, јер је то немогуће, пошто би оно могло да буде у вези са неким глобалним циклусима на Земљи, или чак са нечим од планетарног значаја. „Ради се о томе да му се некако прилагодимо”, закључио је Путин.

Ова његова изјава и по другом основу не би требало да буде доживљена као скандалозна након што је амерички председник Доналд Трамп глобално загревање назвао „великом преваром” и потписао указ о животној средини којим се налаже преиспитивање једне од главних мера његовог претходника Барака Обаме о клими. Тај потез је означио прекид рата против угља и додао још један елеменат у теорији завере да је Путин измислио и на власт довео Трампа.

Коментари13
7339a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мики Контики
О тој ствари би требало једино да причају и да се изјашњавају, људи из струке. Политичари се понашају као политичари, односно, из њима знаних разлога, заговарају оно што им одговара.
Gordana
pa preselite se na vreme, pobogu
Radmila Mišić
Izvinite, ako se za vađenje nafte iz škriljaca arče ogromne količine vode, kako je to "čista tehnologija". Uz to, srećnici koji žive u blizini tih nalazišta škriljaca imaju još jednu zanimljivost u životu-česte zemljotrese (doduše sitnije) usled sleganja zemljišta koje se dešava kad se voda upumpa pod velikim pritiskom u škriljce, ispere naftu iz njih a onda se ispumpava pomešana sa naftom na površinu zemlje. Odakle autorki ideja da je to čista tehnologija?
Miomir Maksimcev
Evo sta je NASA danas objavila a ide u prilog Putinovoj izjavi. Na Marsu je, navodno, nekada postojala atmosfera i bilo je vode. "Atmosfera je izgubljena u Vasioni", kaze Bruce Jakosky, glavni istraživač misije MAVEN. "Mars je izgubio atmosferu - negde oko 65%. Znatno osiromašenje atmosfere Marsa je prouzrokovalo da se okeani, jezera i reke isuše i nestanu u svemiru intenzivnim zračenjem i suncevim vetarom".
Ivan Zgrozeni
Na Zemlji se sve vreme menja klima. Nivo mora se menjao ne zbog topljenja leda nego geoloskih promena. Kontinenti se udaljavaju jedni od drugih sto utice na promene kretanja morskih struja pa time i padavina. Himalaji sve vise rastu jer se ploca na kojoj se nalazi Azija uzdize. Venecija tone jer se mini ploca na kojoj se nalazi zajedno sa Istrom spustila u poslednjih 200 godina oko pola metra. U isto vreme, dalmatinska obala se izdize. Jos od Heraklita sve tece i sve se manja. Nas reaktor, Sunce prolazi kroz periode vece i manje aktivnosti a na to utice i interakcija ostalih nebeskih tela. Znamo da je Zemlja kroz svoju istoriju u vreme dok covek nije postojao bila tropski raj ili ledena pustinja tokom ledenih doba. Slazem se da Putin gresi. Trebao je da se pridruzi Sporazumu o klimatskim promenama. Efikasnije trosenje energenata je u interesu Rusije. Globalno zagrevanje je ionako nezaustavljivo sa poplavama, uraganima i potrebom za obnovom. Eto prilike za BRIKS Banku koju Putin ne vidi

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља