понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Одговор који је Давида Коена коштао живота

Аутор: Олга Јанковићсубота, 01.04.2017. у 20:30
Давид А. Коен (Фото „Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја“)

Давид А. Коен је био први адвокат међу београдским Јеврејима, а трећи од Јевреја који је свршио правни факултет на Великој школи у Београду. Како кажу они који су га познавали, био је интелигентан, по природи прожет идеалима, врло импулсиван, српски родољуб и велики патриота.

У „Споменици погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и Првом светском рату 1912 -1918.” наведено је да „доказа о томе имамо у његовим беседама“ у јеврејским храмовима у Београду, Шапцу, и Пожаревцу, у свечаним приликама.

О тим беседама се причало, а осташе и забележене, јер их је сам Коен штампао и објавио у Београду 1897. године. Један примерак је послао и Милану. Ђ. Милићевићу, једном од првих просветитеља модерне српске државе, библиотекару Народне библиотеке, државном саветнику и књижевнику који се бавио и историјом, етнографијом и преводилаштвом, а од кога је као одговор добио писмо следеће садржине:

„Драги господине, примио сам писмо које сте ми изволели написати 13. о. м. и књижицу – Беседе коју сте приложили. И једно и друго прочитао сам са радошћу и као човек, а нарочито као – Србин. Хвала вам за осећања, која веју из сваке ваше врсте. Налазим да су така осећања и част религији, која вас је одгајила и добит Отаџбини, која вас има као сина свога. Само продужите тако. С особитим поштовањем и пријатељским поздравом, ваш М. Ђ. Милићевић“.

Већ у балканским ратовима Коен није могао остати равнодушан – он је свом одушевљењу и усхићењу морао дати израза и тако је фебруара 1913. године саставио књигу под насловом „Бог чува Србију – Апотеоза српском генију у светлости религије“, која излази две године касније у јеку Великог рата. У тој књизи Коен велича Србију, хвали српски народ и глорификује његов геније… а та му је књига дошла и главе.

Када су Бугари 1915. године окупирали Ниш, позвали су Коена и упитали га да ли је он писац те књиге; ако јесте да ли хоће да опорекне оно што је у њој писао. Као што су се наши прадедови херојски одрицали свога живота пре неголи своје вере, пише у Споменици, тако је и Коен одговорио: „Ја сам писац те књиге, ја се ње не могу одрећи, јер све што сам написао је моје чврсто убеђење и израз мојих осећања“. Коен је тако одговорио, иако је знао да ће га тај одговор стајати живота.

После саслушања, Коен бива пуштен, али неколико дана доцније са многим другим Србима, поново га ухапсише и одведоше у град. Истога дана дојурио је јеврејски свештеник из Ниша, заједно са Самуилом Меламедом трговцем из Београда, да моле да се Коен пусти у слободу, „јер је он човек поштен и у годинама“. Рекоше им да дођу сутра, јер ће тада бити главни командант у граду, те да се обрате њему и да ће Коена сигурно пустити. Сутрадан дођу ова двојица, а на њихову поновљену молбу, одговорено им је да се Коен више не налази у граду, јер је отпутовао у Софију.

Од тада нико више није видео Давида А. Коена, нити се он ма коме више јавио. У споменици се даље наводи да је „извесно да су Бугари погубили Коена, а познавајући његов чврст карактер и велико српско родољубље, може се са сигурношћу тврдити да је он своју племениту душу испустио с последњим речима својим: ’Јесте, Бог чува Србију, и она ће постати Велика Србија’“.


Коментари3
a110e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stjepan Brlek
" Налазим да су така осећања и част религији, која вас је одгајила и добит Отаџбини, која вас има као сина свога." .....Vrlo sadržajna misao g. Miličevića kojemu je potpuno jasno i "normalno" da je david Koen, čovjek židovskog podrijetla u dubini svoga srca i u potpunosti prihvatio da je Srbija njegova (jedina) domovina koju voli i za koju je spreman učiniti sve i da je onda slijedom toga i on sam postao i punoravni i "punokrvni" ..."Srbin"! Interesantno je u svemu tome tome kako je u današnjih Srba takvo što potpuno "nepoznato" i "neprihvatljivo" kada se radi o takvim "rezonima" kada bi se oni trebali primijeniti na primjer i Hrvate, srpskog etničkog podrijetla koji već više stotina godina žive u Hrvatskoj?!
Зорица Аврамовић
Док се, дубоко ганута овом причом о часном и јуначном Давиду Коену, присећам и других људи, који нису били Срби, а ипак су волели Србију и кроз историју дали непроцењив допринос у разним областима, као и за слободу наше отаџбине, питам: да ли се са оваквим примерима чојства и јунаштва, и непокорне оданости и љубави према Србији, упознају наши ђаци на часовима?
Mihajlo
Ovakvi ljudi imaju moje divljenje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља