среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Де Ниро бацио око на резиденцију СФРЈ

Питање деобе преостале 51 некретнине бивше Југославије у иностранству вредне више од 110 милиона долара биће тема Мешовитог комитета земаља наследница у Београду
Аутор: Миленко Пешићсубота, 01.04.2017. у 20:30
Кућа на њујоршкој Петој авенији у којој је Мисија Србије при УН процењује се на 30 милиона долара (Фото Гугл фото)

У Београд, највероватније крајем априла, долазе представници бивших југословенских република како би се договорили о подели преостале 51 некретнине заједничке државе која се налази у иностранству, чија је вредност 110,6 милиона долара. Србији, према том споразуму, од ове имовине припада 39,5 одсто, односно 43 милиона долара.

„Тачан датум одржавања 19. састанка Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ још није утврђен и у току су консултације држава сукцесора о термину”, каже за „Политику” Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Србије, али и додаје да је до сада било неких идеја да се скуп одржи крајем априла или средином маја.

Бивша Југославија је широм света имала 123 дипломатско-конзуларна представништва, резиденције и стана и до сада су по Анексу Б Уговора о питањима сукцесије подељене 72 некретнине. Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, Македонија четири објекта. Одаловић истиче да на београдском састанку није реално очекивати и коначан договор о преосталим некретнинама, али ипак очекује напредак у деоби неких објеката. Посао кочи и чињеница да имовина још није у потпуности пописана.

Симона Вучак из Министарства спољних послова Словеније указује да је списак од 123 амбасаде, конзулата и стана непотпун: „Словенија је дошла у посед докуменaтa за неколико станова у Риму који припадају бившој СФРЈ, а нису укључени у листу Анекса Б. Осим тога, још неке државе наследнице и даље покушавају да добију тачне информације о власништву неких других објеката”, истиче Вучакова.

И Вељко Одаловић потврђује да је Словенија на прошлом састанку на Брду код Крања представила податке из италијанских земљишних књига, према којима постоји један број станова који у Риму који се воде као власништво СФРЈ, а нису евидентирани у Додатку Анекса Б. Београдски састанак требало би и да погура продају пет свакако највреднијих објеката у Њујорку, Токију, Берну и Бону, чија се вредност процењује на 70 милиона долара.

У Њујорку се налазе две најатрактивније некретнине, од којих је једна шестособни дуплекс апартман с четири купатила, на адреси Парк авенија 730, на који су, како је писала америчка штампа, бациле око и филмске звезде Роберт де Ниро и Џек Николсон.

Поводом огласа за ангажовање посредничке агенције за продају ових пет некретнина у пакету, „Њујорк пост” је написао да је пентхаус у Парк авенији, који сада вреди више од 20 милиона долара, а не користи се од 1992. године, југословенска влада купила 1975. године за 100.000 долара.

Друга непокретност, такозвана Бикманова кућа, која је под заштитом града Њујорка, налази се на Петој авенији 854, преко пута Централ парка. У овој кући на 3.650 квадрата сада се налази Мисија Србије при УН, а како пише „Њујорк пост”, цене сличних некретнина на тој локацији достижу између 28 и 36 милиона долара.

„Преговори о ангажовању посредничке агенције су у финалној фази. У овим сложеним преговорима учествују све државе сукцесори и потписивање уговора очекује се у кратком року. Тек после закључивања споразума с посредничком агенцијом креће друга фаза, проналажење потенцијалних купаца и на крају продаја ових пет некретнина”, каже Вељко Одаловић.

На састанку у Београду разговараће се и о објектима и земљишту у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви око којих постоје спорења. У словеначком Министарству спољних послова кажу да имовина у Индији и Русији не може да припадне искључиво Србији. У случају Њу Делхија уговор о коришћењу не укључује одредбу о реципроцитету, а за амбасаду СФРЈ у Москви истичу да је изграђена на парцели у власништву Совјетског Савеза. По основу реципроцитета и СССР је изградио амбасаду у Београду на земљишту у власништву Југославије. Зато Симона Вучак истиче и да Словенија, па чак и Руска Федерација, могу бити наследнице, позивајући се на споразум из 1958. године.

Одаловић објашњава да, кад је у питању Москва, сам Додатак Анекса Б споразума о питањима сукцесије напомиње да је у питању „реципроцитет, односно чињеница да су земљишта за изградњу ДКП бивше СФРЈ и бившег СССР-а уступљена у Москви и Београду на реципрочној основи по Споразуму из 1958. године између Владе ФНРЈ и бившег СССР-а”.

Генерални секретар МСП-а Србије сматра да Словенци нису баш у праву кад полажу право на објекат у Москви.

– Примера ради, поменути споразум предвиђа трајну обавезу страна уговорница „да се на зградама и оградама, као и на тротоарима поред ових зграда и земљишта амбасада не постављају никакви објекти који служе градским везама и комуникацијама”. Тако се оправдано поставља питање како ће нека друга држава сукцесор бивше СФРЈ, осим Србије, то да гарантује руској уговорној страни. Јер се та непокретност налази на нашој територији и било каква одлука о томе јесте суверено право Републике Србије – објашњава Вељко Одаловић.

 

Хаџикапетановић: БиХ задовољна спровођењем Анекса Б

Иако цели процес деобе имовине бивше СФРЈ траје веома дуго, спровођење Анекса Б је знатно испред осталих анекса из Споразума о питањима сукцесије, јер ми једино у тој области данас имамо конкретне резултате, каже за „Политику” Аднан Хаџикапетановић, секретар Министарства спољних послова Босне и Херцеговине, уочи састанка у Београду. „Спровођење Анекса Б реализује се добром динамиком, а на последњем састанку донета је одлука која отвара могућност и чешћих сусрета, како би се што брже решавала оперативна питања, која су предуслов за што квалитетнији исход састанка Заједничког комитета”, каже Хаџикапетановић.


Коментари14
b544b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa
Imam neodoljivi utisak da cemo biti ptevareni u podeli..
Bosa S
Srbija ce sve to da da za stabilnost i mir. A i zato sto ne znaju da pregovaraju.
Njujorčanin
Na fotografiji koju objavljujete je ulaz u zgradu u kojoj se nalazi bivša rezidencija ambasadora (Jugoslavije) u UN. I ona treba da se "podeli", iako Srbija sve ove godine plaća troškove odršavanja zgrade u kojoj se ona nalazi, na Park aveniji. Misija Srbije (bivše Jugoslavije) pri UN se nalazi na 854 Peta aveniji i nalazi se u jednoj od retkih "town hous-a" u toj aveniji i posle rata je kupljena od porodice Vanderbiltovih (vlasnica je bila Emili Vanderbilt Vajt, praunuka čuvenog Korneliusa Vanderbilta). Novac za kupovinu su 1947 skupili naši emigranti a glavni deo je došao od prodaje vredne violine poznatog violiniste Zlatka Balokovića. Pitanje za novinara je na koju imovinu od dve pomenute je bacio oko Bobi De Niro?
Mihajlo Hovanec
Pravedno bi bilo da se vidi koliko je Srbija platila toskove odrzavanja. Ne dolazi u obzir tekuci troskovi i taksa na posed jer je Srbija koristila taj posed. Obracuna se odgovarajuca kamata za taj period i od glavne mase koja se dobije posle prodaje izvrsi raspodela po kljucu koji je dogovoren. Da je Srbija u tom periodu imala neki prihod od te zgrade (sto ne verujem) onda bi i taj prihod trebao da se podeli po kljucu jer je i vlasnistvo po kljucu.
Препоручујем 1
Milan Dorcolac
To je po danasnjim cenama. 51 objekat za 100 miliona je 2 miliona u proeku. Nemojte da mislite da te prostorije vrede vise.
Beogradjanin Schwabenländle
Изгледа да Вам нису познате цене кућа, станова и некретнина у УСА и осталим богатим земљама.
Препоручујем 5
Zlatousti
Sta je sa srpskim zlatom kako se ono delilo u propaloj diktatorskoj komunistickoj Jugoslaviji.
MilosNS
Koje zlato kad su to monarhisti izneli iz zemlje odmah po početku 2.sv.rata?
Препоручујем 7
Toni
Злато које су Србија и Црна Гора унијеле у Краљевину СХС, подијељено је послије демократских реформи 2000. године између земаља насталих диобом СФРЈ.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља