уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16
ПРВИ АПРИЛ, ДАН БРИГАДИРА

Живот у бригади био је школа за рад и ред

Аутор: Ана Вуковићнедеља, 02.04.2017. у 16:00
Насипање терена за прве стамбене зграде на Тошином бунару 1948. године (Из монографије Др Слободана Ристановића)

Радне акције направиле су људима оне који другачије никад људи не би постали – тврди глумц Иван Бекјарев, некадашњи „друг бригадир” омладинске бригаде „Милош Матијевић Мрша”, учесник ОРА „Ада Циганлија” и „Бубањ поток”. Био је само један од око два милиона тадашњих младића и девојака који данас славе први април – Дан бригадира, а који су за пет деценија убрзане изградње својој домовини поклонили најлепши део младости. Њихов празник установила је Скупштина Југославије 1946. године у знак сећања на званични почетак ОРА „Брчко – Бановићи”.

Ударнички се радило тих година, правиле су се пруге, аутопутеви, хидроелектране, фабрике, пошумљавале голети и исушивале мочваре. Ни забаве, ипак, није недостајало. На бригадирским вечерима певали су и свирали најпопуларнији музички уметници, млади су се „шацовали” у Козарачком колу, а затим радећи на насипу или уз маренду размењивали нежне погледе, који су се затим претварали у бригадирске љубави. Многима је то била и шанса за афирмацију – хармоникаши су пред свима показивали колико добро свирају, а фудбалери сналажљивост у вођењу лопте.

– Ту сам постао глумац. Стално сам рецитовао, глумио, режирао... То је била једна велика школа живота – присећа се Бекјарев, некадашњи културни референт радне акције.

Филм „Прекобројна” са Миленом Дравић у насловној улози најбоље показује колико су млади желели да буду део бригаде, каже Мија Митровић, председник Удружења учесника омладинских радних акција Београд.

– Обично се мисли да је мотив учешћа у оваквим акцијама жеља за обновом земље, али једнако важан разлог било је дружење и познанства која су их тамо чекала. Уз богат културно-уметнички програм, организовани су и различити курсеви, а млади су се обучавали за зидаре, фотографе, возаче... – каже Митровић.

Живот у бригади је, поручује, био школа за рад и ред, а тај вид волонтирања био је феномен по масовности, утицају на омладину, али и по свом изненадном нестанку после распада Југославије.

Што радних акција више нема, жали и Милоје Поповић Каваја, новинар и публициста.

– Најављени споменик градитељима Новог Београда не сме да буде само камен, већ мора бити симбол једног покрета који треба да траје вечно. Обележје не сме остати реликвија, већ мора бити стимуланс за нова ангажовања младих. Није довољно само славити успехе од пре четрдесет година. Важно је пронаћи нове облике акцијаштва у садашњим условима и у складу са садашњим вредностима – истиче Поповић.

Крамп и лопату у руке је узео још као ученик седмог разреда на изградњи Омладинског стадиона на Карабурми. Градио је део аутопута Грделица – Скопље, а онда бригадирско искуство стечено у нашој земљи пренео и на међународну сцену – као један од сто омладинаца из света и пет из Србије, подизао је срушену школу у ратом захваћеном Алжиру.  Акцијашке дане, Поповић памти као дивна дружења без обзира на генерације и нације – дружења грађана целог света и баш зато мисли да би било лепо да се ти дани врате.

Истог је мишљења и ударник Батрић Браца Жарковић, сада управник Позоришта „Славија”. Тада су, каже, сви стимулисали омладину да даје поштен допринос држави. Није било никаквих лажних парола, већ истинског братства и јединства.

 – Набио сам жуљева за цео живот и још ме кичма и руке боле, али да ми је вратити то време, не бих размишљао. Али, такве жеђи за дружењем, сусретима, путовањима, другарством и радом данас више нема – истиче Жарковић који своје и жеље својих пријатеља и сабораца акцијаша за обновом добровољног рада ипак сматра утопијом и „жалом за младошћу”.

– Нема више младих који би у томе учествовали. Већина њих дању куња, а ноћу пије, или изиграва навијаче политичара у телевизијским студијима. Они који би можда и хтели да раде углавном су отишли из ове наше лепоте – са жаљењем закључује Жарковић, учесник седам радних акција.


Коментари6
fd169
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Teca Peca
Nas narod se mnogo otudjio i ucaurio.Nigde nema socijalnih klubova, druzenja, okupljanja,Izuzetak je Prvomajski uranak, Dan zena.To je ipakmogranicenog karaktera.Sada se stidljivo pojavljuju klubovi za stare, ali oni su ograniceni samo za najsiromasnije i treba da prodju test kod psihologa!!Zamislite.Nije moguce uci u takav klub sako niste provereni!!!Ko brani nasoj omladini da se organizuje? Niko! Bila je jedna opstedrustvena akcija kada su bile poplave ali je to druzenje onemoguceno.Potrebno je organizovati drustvene klubove sa clanstvom, muziko, druzenjem.Potrebno je da politicke stranke pomognu da se pokrene narod , posebno mladi.Citam neki dan predseednik DJB Radulovic poziva clanove na druzenje na Adi sa biciklima.U inostranstvu stariji se organizuju i idu u zajednicko hodanje i setnje ili imaju drustvene klubove gde igraju uz muziku njihove mladosti i piju ono sto im je dozvoljeno i stozele.Zivot je kratak i moze biti lep ako ga ucinimo lepim.Nisu samo kafancuge i spriceri sve!!
Nina Jerković
Радне акције направиле су људима оне који другачије никад људи не би постали – тврди глумц Иван Бекјарев----- Више него тачно. Сви који су отишли на радне акције или су се вратили као "скојевци" испраног мозга и "млади комунисти" који су одмах постајали непријатељи Српског народа по плану забрањене терористичке комунистичке партије из Дрездена, или загрижени антикомунисти згађењни испирањем мозга младим људима на "акцијама". "радне акције" су биле само једна од начина дегенерисања становништва, уз "титове пионире" "титове горане" којима се деци у развоју испирао мозак са идолопоклонством и култом личности. Зато и дан данас некад деца испраног мозга гласају увек против Српског народа и сопствене деце као што су научили у успешном програму испирања мозга током комунистичке окупације Српског народа.
udarnik
Nije sve u politici i ideologiji. Mene je otac strpao na akciju uz pomoc majčinog komentara da će mu to biti reklama jer je bio partijski sekretar u nekad jakoj firmi u SFRJ. Bilo je kako je bilo, borio sam se bez mozga da što više uradim jer, eto takva je bila porodična a ne ideološka situacija. Kada sam se spasio "porodičnog " idalizma, izborio sam se situaciju da moje dete nemora da upada u takve situacije koje ja nikad nikome nebih poželeo. Mnogo je bolje detetu u hotelu da glođe i da ga služe kelneri i da umesto lopate i krampa nosi na ruci oznaku za all inclusive i fancy odelo sa sunglasses ( taman i nefirmiranim ) nego da spava na podu autobusa do "trase" kao ja, da se za džabe znoji kao ja, da ide u poljski wece ( ponekad ) a uglavnom u šumicu na trasi itd... Tj, tako je bilo, neponovilo se.
Препоручујем 1
Ljubical
ja se nesecam da mi je neko ispirao mozak a bila sam brigadir u Zagrebu na Savi 68.i imam veoma lepo secanje na te dane.Radilo se po suncu ,kopalo ali posle rada je bilo druzenje .
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Lepo secanje
Secam se Nisa 1973,akcijasa, drugara sklopljnih poznanstava, i lepih devojaka, sa nekima sam ostao i posle u vezi, cak sam kasnije sa jednim akcijasem sluzio vojsku u istoj kasarni. Posle teskog fizickog rada, zuljevitih ruku, popodne se igrao rukomet, mali fudbal, odbojka i kosarka, a posle vecere ples, anajlepse je bilo kad devojke biraju i budes izabran. Svi smo se trudili da dobijemo udarnicku znacku, to je bilo kao Orden rada, ali svi nisu mogli biti kao Alija Sirotanovic. Pozdarv svim akcijasima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља