недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Народна ношња у подголијским селима

Девојке су мараме мало забацивале, па се изнад чела видела и коса, док је код удатих жена то сматрано раскалашним
Аутор: Славка Бакрачевићнедеља, 02.04.2017. у 18:30
Ивана и Далибор Тодотовић (Фото С. Бакрачевић)

Нови Пазар – Како са старих фотографија закључити из ког су времена, да ли су удате жене или девојке, од чега се одећа израђивала – само су нека од питања за чијим одговорима неуморно трага млади истраживач волонтер Далибор Тодоровић из Рашке.

На презентацији традиционалне народне ношње у подголијским селима Рашке и Новог Пазара у 19. и 20. веку, минулог викенда у новопазарском музеју „Рас“ Далибор је изненадио и најстарије у публици, који се присећају како су се они и њихови преци облачили.

Далибор није етнолог, већ доктор ветерине, запослен у Институту за ветерину у Новом Саду. Али, обичаји, ношња, старинске песме и игре сачувани у сећањима старих одавно су га занимали. Пет година је као члан Културно-уметничког друштва „Рашка“ обилазио двадесетак села у рашчанској општини, бележећи казивања најстаријих и прикупљајући одевне предмете које одавно нико не носи, али се чувају као драгоценост и успомена на претке.

Када се оженио Новопазарком Иваном, тада чланицом КУД „Рас“, истраживање је проширио и на подголијска села у овој општини. Ивана му се у томе придружила. Обишли су десетак села, која се мало разликују од рашчанских, јер су до балканских ратова била у саставу Османског царства. – Нема ту много разноврсних материјала. Крај је био сточарски, претежно овчарски, па се и одећа израђивала од вуне, затим од конопље, ређе од памука и лана. Бојила се природним бојама, у ораховини, луковини, коприви, или кани и карабоју, који су куповани у вароши – каже Далибор.

Запажа овај млади истраживач и и да су у 19. веку мушкарци носили дуге кошуље до изнад колена од конопљаног платна са везом, панталоне и прслук, џемадан, од белог сукна, јелек од црног сукна, опанке од нештављене „пријесне“ свињске коже и везне чарапе, а у специјалним приликама и јапунџу, огртач од црвеног сукна и капу ћелепош или фес на глави. Обавезни део ношње био је и шарени појас, тканица, који се у овом крају назива и каница.

У женској ношњи тог времена преко вунене сукње обавезна је шарена прегача, „увијанка“, налик садашњој кецељи, марама са ресама, а затим и зубун – дуги прслук од белог сукна са везом.

Касније, пред Први светски рат мушкарци почињу да носе панталоне од тамног сукна, кројене равно, копоран са јелеком и шубаре. Капе шајкаче у овај крај су стигле тек по повратку солунаца, после Великог рата.

Тада почињу да се израђују опанци од прерађене свињске коже, са „ћушама“ и каишима око ногу. Зато се и везене шаре на чарапама померају на горе, уз ногу. Прегача излази из моде, стижу сукње „мелеске“ и панталоне на бриџ, са „гушама“ .

На фотографијама насталим углавном на црквеним саборима тог времена Далибор показује да су се и дечаци и девојчице облачили исто као и одрасли. Марама на глави је обавезна и за девојке и удате жене, али девојке су мараме мало забацивале, па се изнад чела видела и коса, док је код удатих жена то сматрано раскалашним.

На фотографијама насталим нешто касније, уочи Другог светског рата, уочава се понеки детаљ из централне Србије.

Далибор каже да је ношња саставни део идентитета једног народа и да ће он и Ивана наставити са истраживањем и прикупљањем старих одевних предмета.

У улози својеврсних манекена прикупљене моделе старе више од једног века носили су чланови КУД „Голија“. Председник овог друштва Горан Асовић каже да фолклор нису само игре и песме, већ и све оно што је чинило једно време, одевање и обичаји. Директорка Музеја „Рас“ Милена Рајовић је истакла да и на тај начин установа доприноси очувању културе и традиције овог краја.


Коментари1
33d95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
U Grckoj su sacuvali secanje na nosnje u svakom kraju Grcke. Onda na drzavni praznik skole imaju parade (svaka u svojoj opstini) i dok su skolska deca u nekim uniformama ili teget belim kombinacijama, pretskolska deca oblace iznajmljene narodne nosnje iz raznih krajeva Grcke. Naravno da su preslatki i odlicno im stoje. Nosnje su lepo uradjenje i iznajmljuju se. Bilo bi divno kad bi nesto tako postojalo i u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља