понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:31
Огледно пољопривредно добро „Радмиловац”

Легат у коме студенти пеку занат

Под засадима воћа je 15 хектара, под виновом лозом 13, на пет хектара је Центар за рибарство и примењену хидробиологију, а на десетак ратарска површина са пластеником, производе се и различите врсте меда, а јединствени су по меду од софоре
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 02.04.2017. у 15:00
У до­брим го­ди­на­ма про­из­ве­де се око 20.000 ли­та­ра ви­на (Фото Раде Крстинић)

Из беле куће у којој се пече ракија вије се дим. Под брежуљком у винограду и воћњаку орезује се лоза и окопава воће. Крај језера у коме се мресте шарани и пастрмке шеткају се патке, гуске, лабудови, „манекенишу” паунови...

Све је озеленело и „дигло се на ноге” у Огледном пољопривредном добру „Радмиловац” смештеном на само 14 километара од центра града. Ту студенти Пољопривредног факултета годинама пеку занат, усавршавају се стручњаци, али истовремено производи одлична ракија и вино. А можда свега не би ни било да предратни индустријалац Милан Вукићевић није имао визију и да имање на време није завештао Универзитету.

– Огледно пољопривредно добро „Радмиловац” део је Пољопривредног факултета у Београду. Простире се на 86 хектара, а ми обрађујемо око педесетак хектара. Под засадима воћа je 15 хектара, под виновом лозом 13, на пет хектара простире се Центар за рибарство и примењену хидробиологију, а на десетак ратарска површина, са пластеником. Гајимо грожђе, воће, правимо вина и ракије, бавимо се и пчеларством. Имамо 40 кошница, па производимо различите врсте меда – багремов, цветни, ливадски и сунцокретов. Јединствени смо по меду од софоре, специфичне биљке познатије и као јапански багрем – објашњава Владимир Зечевић, заменик директора Пољопривредног огледног добра „Радмиловац”.

У винограду и воћњаку сваког пролећа и јесени је као у кошници, јер су у „гостима” студенти треће и четврте године Пољопривредног факултета. Они крче, орезују, а касније и помажу у брању грожђа, бресака, јабука, шљива, крушака...Тако је било и пре неколико дана када је наша екипа обишла ово имање. Резало се на све стране, па је шкрипа маказа одјекивала радмиловачком падином.

– На нашем добру створене су 23 сорте винове лозе, петнаест стоних, осам винских и једна сорта брескве. Од стоних сорти, намењених за јело, ту су „демир капија”, „београдска рана”, „смедеревски мускат”, „грочанка”... а од винских – „годоминка”, „кладовска бела”, „жупски и крајински бојадисер”... Највећи број стоних сорти може да се купи у продавници на факултету, али и код нас у „Радмиловцу” – објашњава професор Саша Матијашевић, са Пољопривредног факултета.

У добрим годинама са ове површине добије се око 60 тона грожђа, а у неким мање добрим између 35 и 40 тона. Од те количине произведе се око 20.000 литара вина, а један део се чува у архиви.

Испод падине са виноградом налази се огледни воћњак у коме једне до других расту јабуке, шљиве, брескве, крушке... О њима брину стручњаци факултета, али и студенти. Они се обучавају у модерном воћњаку каквих је све више у Србији.

– Од традиционалних воћњака овај се разликује јер су саднице гушће распоређене, на нешто више од метар, а некада је та раздаљина била и по четири, пет метара. На један хектар може да се посади више од 3.000 садница. Изнад њих се поставља противградна мрежа. Уграђен је и специјални систем заливања – кап по кап. На овај начин воћари су осигурани од града, а систем заливања обезбеђује потребну количину влаге у сушним годинама. Принос је јако добар, па се у случају јабуке креће између 80 и 90 тона по хектару, док су некадашњи засади у добрим годинама могли да дају око 50 тона. Важно је и то што је код савремених засада јабуке и до 80 одсто плодова прве класе, а код старих засада у првој и другој категорији било је око 60 одсто – напомиње Зечевић.

Осим модерног воћњака, на добру постоји и посебно уређен простор где се гаје старе сорте, такозвани колекциони засади (банке гена), али и нове сорте из целог света.

Некада је имање пресецао поток. У њега су се уливале отпадне воде из оближњих насеља, па су га због „састава” звали Шугавац. Срећом, вода из „обогаћеног” потока преусмерена је у велику одводну цев, а на његовом месту потекао је „Мали Дунав”. У његовом доњем току уређен је савремени Центар за рибарство и примењену хидробиологију.

– У Центру се бавимо програмима селекције шарана, калифорнијске пастрмке и исхране риба и до сада смо постигли добре резултате. Како би програм био под сталним надзором, у хали где се одгаја млађ за исхрану риба имамо робота којим се управља компјутерски. У оквиру центра налази се зграда са акваријумима са четрдесет врста риба које настањују воде Србије. Међу њима су поточна пастрмка и мрена, младица, златовчица, гаовица, јегуља, златни караш, црнка, бодорка, деверика, сом, смуђ, штука... У нашем центру може се окушати и риболовачка срећа на капиталне примерке сома и шарана – прича Марко Станковић, доцент на Пољопривредном факултету.

Део простора Центра заузима и мини ботаничка водена башта у којој се посетиоци могу упознати са различитим воденим биљкама. Тренутно има четрдесетак врста. Око њих се „мувају” барске птице – петнаестак врста патака, пет врста гусака, лабудови...

На овом под конац уређеном простору је и острво са аласком кућом.

– До ње се стиже преко висећег моста. У кућици се чувају алати које су некада користили рибари попут вршке од прућа у облику левка, дрвених удица, алова и мередова (мрежа за прихват рибе), рибарских кука... Ту је и макета барке – брода, рибарице или тикваре, који се некада давно користио – истиче Станковић.

У винском подруму, у храстовим и такозваним барук бурадима која се праве нагоревањем дрвета чувају се вина, а у архиву флаше „пића богова” произведена на овом имању. Међу њима су „радмиловачки бисер”, „доситеј”, „емеритус”, „легат”, „мистерија”,„ректорско вино”...


Коментари1
f702b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predislav Rajevic
Ovi danasnji bogatuni ne mogu ni cesmu da ostave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља