четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.04.2017. у 22:00 Озрен Милановић

​Ауто наш насушни

Његово величанство, члан породице, и даље мами уздахе, а на протеклом Сајму су оборени сви рекорди у продаји, за кеш, на кредит али и специјалним закупом, новим изумом продаваца који није ни кредит ни лизинг

Слоган овогодишњег Салона аутомобила у Београду „Године пролазе, страст остаје” могао би да се измени и појача. Тачно је да године пролазе али страст не само да остаје и опстаје него се очигледно увећава… Судећи по ономе шта се на обали Саве дешава, овај фестивал четвороточкаша, 53. по реду, много је већи и боље организованији од уназад многих претходних – читава смотра трајала је ево десет дана, одвијала се на на 41.000 квадратних метара изложбеног простора, посетиоцима се представило више од 410 излагача из тридесетак земаља, 34 аутомобилска бренда, 50 домаћих и регионалних премијера због којих су на Београдски сајам дошли највећи број оних који су били силом само гледаоци.

Забележен је рекордан број продатих улазница. Прве суботе је продато 19.000 а у недељу чак 25.000 улазница. За све који су желели и да купе новог љубимца, увозници су, као и сваке године, припремили пакете попуста и акција. Према незваничним подацима, само током првог од два викенда продато је више од 1.500 аутомобила, скоро половина од прошлогодишње сајамске продаје која је износила готово 3.000 комада, а што је била највећа продаја још од 2008. године. Да ли је у питању маркетиншка хвалисавост или су продавци урачунали и све издате предрачуне, лепе жеље и узете профактуре остаје да се види кад МУП-у стигну пријаве за регистрацију. Ове године, до почетка Сајма, у целој држави није толико регистровано нових возила. Сигурније је једино да се пљескавица продало на хиљаде, испред хала, па би било лепо кад би и јагма за новим аутомобилима сустизала тражњу за овим српским специјалитетом. Значило би то и да се у Србији боље живи, тачније боље вози и боље једе.

Кад већ спомињем српску специфичност, већина скупљих возила продаје се за кеш, а код јефтинијих тај однос је у корист купаца који до новог возила долазе уз помоћ кредита. Значи ли то да имамо више богатих и не мање оних који нису баш богати?

У разгледању „ролс-ројс гоуст блека”, најскупљег изложеног аутомобила који кошта 390.000 евра, није било раслојавања на богате и мање богате, али остаје чињеница да би онај који би хтео да га има морао да издвоји чак 1.000 просечних плата у Србији или да ради и штеди нешто дуже од 85 година. Ипак, другопласирани по цени „мерцедес Г4X4” отишао је већ у првим сатима трајања сајма, по цени од 260.000 евра. Да се зна, није га његов купац узео на кредит, нити је члан прве петорке најбогатијих у Србији.

Али једном новом изуму за бољу продају морам да посветим дужну пажњу. Сајамски промотери и продавци смислили су цаку којом елегантно заобилазе класичне кредите и лизинге а зове се – специјални закуп. Узмеш ново возило, даш депозит од 30 одсто од цене, оно остаје у власништву продавца, остатак отплаћујеш путем уплатница у договореном периоду. Избегнуте су банке, кредитни биро и остала папирологија. Кад исплатиш целу суму, продавац ти тај ауто и формално прода. У преводу они који не могу да подигну кредит а имају приходе, добили су шансу да дођу до свог кућног љубимца. Ко се пита шта ако касне с уплатама? Па продавац као обезбеђење има резервни кључ и, као на Западу, пошаље свог радника да „украде” своје возило.

Апсолутна возачка већина у Србији вози кршеве и демантује маторог Форда да је нова лимузина најбоља лимузина

Сајам аутомобила се увек дичио лепотицама на штандовима. Раније су их звали хостесе а сада промотерке, али бије их глас да су шармирале многе муштерије, а неки који су били неодлучнији можда су управо због њих преломили који аутомобил да купе. И даље бар мушка публика разгледа мало аутомобиле, мало девојке, а оне су одреда навикле на бајата виц-питања, у фазону – да ли и оне иду у пакету с купљеним четвороточкашем.

Настанак и неговање култа аутомобила у овој земљи није нов. Поклапа се с оснивањем салона аутомобила и постепеним укидањем сточних пијаца. Народ, онај мушки део превасходно, заљубио се у лимене лепотане и окренуо леђа стоци као превозном средству. „Фића национале” је био цењени члан породице коју је глава више пазила и мазила више него друге укућане. Ритуали паковања и путовање на море, са више кофера на крову него деце на задњој клупи, многима су у лепом сећању, упркос пуцањима прирубнице на Златибору и масница на оку од гумених жабица за везивање кровног пртљага, које кад се претегну, као праћка ударају по руковаоцу. До „фиће”, потом „кеца”, „флориде” и „голфа двојке” стајало се и чекало у реду за куповину, а претходно се продавала очевина или се јурила два жиранта за кредит. Данас је ето обрнуто, продавци јуре купце, нуде бескаматне и остале погодности а они који немају довољно, а ’оће обилазе плацеве половњака или пиље у интернет огласе. И за три-четири просечне плате има бре да се котрља, звечи и пурња. Још пре деценију је донета привремена уредба о могућем увозу возила са „еуро 3” моторима, или у преводу, тада не старијим возилима од шест година. Сада су то аутомобили на прагу пунолетства, који се у ЕУ не продају него гужвају и рециклирају јер су опасни загађивачи околине. И уместо да власници таквих ислужених крнтија плате уништење, имају шансу да им дође неко из Србије, пружи који евро, утовари и тера на југ. Лепо свима, а иако нема царине, него само ПДВ-а и транспортних трошкова, ти метузалеми се овде баш лепо удомљују али никако неће да поправе статистичку слику возног парка, о просечној старости два милиона возила у нашој домовини – 15 година.

Она прича да се на бензин вози, на плин кува, а нафтом оре код нас мало важи. Због уштеде, аутомобили на плин и дизел гориво су траженији, а што ови први често немају ни атест а други остављају за собом црну завесу дима мало кога је брига. Разни марифетлуци, са скидањем километраже или куповином у иностранству поправљених па опраних возила, пролазе лако јер страст за поседовањем аута, укрштена с количином расположиве сиће, често заклони оно што би требало и из авиона да се види. А то је да је у питању, кратко речено, неопевани крш, опасан по околину. О екологији ћемо други пут.

Она Фордова чувена изрека да је најбољи аутомобил – нов аутомобил код нас важи само делимично, оној мањини која има ту привилегију да га приушти. Остали се служе крилатицом да је најбољи баш онај који управо они имају. Њихове приче о малој потрошњи, стартности и осталим чудесима могу да се сврстају равноправно са ловачким и риболовачким. На огласима за продају половњака врви од басни и епова како је њихов ауто диван, редовно сервисиран а продају га јер су купили нов. Кад купца намаме, сервисна књижица се негде затурила а новокупљени члан није тренутно ту. Па ако прође, прође.

Драган Стојановић

 

Коментари1
e5654
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

вокс попули
Народ је великом посетом показао колико му је важан аутомобилизам. И аутор је лепо описао путеве до аута. И произвођачи су показали нове електричне и друге еколошке трендове. Само наша власт заостаје за временом: нити мења прописе у складу са иновацијама и са здравим разумом, нит` стимулише еколошко понашање, једном речју - за њу време не тече...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља