субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ЉУБИША САМАРЏИЋ

Смоки

Аутор: Иван Аранђеловићсубота, 01.04.2017. у 22:06
Драган Стојановић

Филм је остао мој животни кредо, каже Љубиша Самарџић чији је нови филм „Панта реи” приказан на отварању 64. Мартовског фестивала. Кроз документарaц о свом животу, глумац, продуцент и редитељ говори и о југословенској кинематографији. Јер уз Милену Дравић нема данас бољег сведока о величини и успесима југословенског филма од чувеног Смокија.

Рођен је у Скопљу 1936. Од оца рудара у Јелашици код Нишке Бање научио је да ради, а од мајке да буде упоран. Такав је и сада, у 81. години. Чак и када му је здравље недавно било озбиљно угрожено – радио је неуморно. Његова глумачка каријера је „рударски” одрађен посао: више од 150 филмских и ТВ улога.

Студирао је глуму на Академији за филм и позориште у Београду, а његов таленат први је увидео позоришни редитељ Бојан Ступица. Међутим, Љубишу је завела камера и после дебија „Игре на скелама” 1961. посветио се филму.

Играо је у „Козари”, „Десанту на Дрвар” а у „Пешчаном граду” тумачио је Смокија. Тај надимак остао му је до данас. Критика га је заволела у „Прекобројној” Бранка Бауера, од кога је како је касније признао највише научио о режији. У том филму играо је уз Милену Дравић с којом је снимио више од 25 филмова.

За „Јутро” Пурише Ђорђевића награђен је пехаром „Волпи” за најбољег глумца на фестивалу у Венецији. После тог успеха добио је понуде из САД, али их је одбио јер је желео да остане уз супругу, сина и кћерку. Гран при на глумачком фестивалу у Нишу освојио је за ролу у филму „Битка на Неретви” 1969. Три пута је подигао „Златну арену” у Пули и био први глумац који је добио награду Авноја.

Био је Димитрије Туцовић, Црни Рок у „Куда иду дивље свиње”, Видоје у „Грађанима села Луга”, наставио да игра у партизанским филмовима, али и у остварењима „Љубавни живот Будимира Трајковића” и „Специјално васпитање”. Почетком осамдесетих десио му се Шурда у „Авантурама Боривоја Шурдиловића” (опет тријумф на фестивалу у Нишу) и ТВ серији „Врућ ветар”, Голужа у „Смрти господина Голуже” и низ комедија.

А када се распадала СФРЈ а тиме и њена кинематографија, Љубиша је постао продуцент. Са сином Драганом основао је „Синема дизајн”. У филму и серији „Полицајац с Петловог брда” био је отац многој филмској деци, продуцирао је „Кажи зашто ме остави”, „Убиство с предумишљајем”… Док су падале НАТО бомбе 1999. Смоки је одлучио да режира „Небеску удицу”.

Пред премијеру „Наташе” остао је без сина. Само он зна како је смогао снаге и изашао пред публику „Центра Сава”. Аплауз који је тада добио посветио је сину. И наставио је да режира: „Јесен стиже, Дуњо моја”, „Коњи врани”, „Мирис кише на Балкану”…

Члан прве глумачке петорке југословенског филма, висок скоро два метра, увек је добијао битке на великом платну. Сада, када је добио и најважнију, животну, публика очекује да седне за писаћи сто и врати се, како је рекао у једном интервјуу за „Политику”, Андрићевој „Травничкој хроници” коју годинама жели да екранизује.


Коментари5
b982b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoya T
Nas De Niro! Veliki covek u svakom pogledu i manjak komentara ovde dokazuje da nemamo sta ni da dodamo ni oduzmemo vec samo da osetimo iskreno postovanje.
Oktoberfest
Proslog leta sam gledao u Herceg Novom sedog vitkog coveka i najboljim godinama, posve u belo obucenog u pratnji jedne dame. Vecerao je u restoranu kraj obale i pricao sa crnogorskim slikarom Vojom Stanicem. Prvo sam pomislio da se radi o nekom bogatom strancu koji je dosao da ugovori cenu neke slike koju zeli da kupi od Stanica. Onda su mi najednom proradili klikeri! Upitah diskretno veoma mladog kelnera: "Izvini momak, da li je to mozda Ljubiša Samardžić?" "Izvinite, ne znam, ja nisam iz Herceg Novog" odgovori mi momak... Potom sam posmatrao Ljubišu kako elegantnim smirenim korakom savladjuje hercegnovsku skalinadu na putu za Kanli kulu i Herceg Fest gde je dobio nagradu za zivotno delo. Hercegnovski skalini su naporni i za mlade ljude a kamoli osamdesetogodisnjake. Ljubiša nije odavao sliku nekoga ko ima problema sa njima, a mozda je i glumio - ko zna....
Goran
"Znas sto bi sad bilo najbolje?" "Da izneses krevet napolje." Trivia: Koju ulogu i u kom filmu ili seriji je Ljubisa izgovorio ove reci, i kako se zove lik/glumac sa kojim je vodio ovaj dijalog?
Sasa Trajkovic
Popularno Smoki je prava legenda nase kinematografije, glumac, reditelj, biograf jednog vremena i jedne velike mocne kinematografije bivse Jugoslavije. Ovaj dokumentarac a nadam se i biografiji bice bukvar za sve mlade glumce i reditelje sa ovih prostora u vremenima kada je film do te mere komercijalizovan da je izgubio svoje umetnicke atribute sveden na puku zabavu i specijalne efekte koji su uzeli ono najbolje u filmu a to je dusa. Smoki je bio i ostao glumac i reditelj sa prefinjenim senzibilitetom ali i dusom.
Srbin Srbinovic
Odrastao sam uz Ljubisu Samardjica i njegove filmove. Jedan je Smoki, hvala mu na svemu sto nam je prikazao i poklonio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља