среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:10

Пупинови проналасци и снови

До сада непознати детаљи из живота научника из Идвора представљени у гимназији у Панчеву, коју је Пупин похађао пре тачно 150 година
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 03.04.2017. у 20:00
У Панчеву је највећи мурал с ликом Пупина на свету, величине 10 пута 12 метара (Фото: Регионални центар за таленте „Михајло Пупин” у Панчеву)

Научник из Идвора има свој мост у Београду и кратер на Месецу, а мање је познато да има и своје коло и пасторалу. Композитор Владимир Константиновић компоновао је „Пупиново коло”, које је први пут изведено у Лос Анђелес холу на Видовдан 1914. године. На интернету се може слушати „Пасторала Михајло Пупин”, коју без предаха свира на фрули њен аутор маестро Бора Дугић.

Сви подаци и сви детаљи о нашем научнику сада могу да се пронађу на једном месту, у монографији „Научник и патриота Михајло Идворски Пупин”, која је недавно представљена у гимназији „Урош Предић” у Панчеву. Пре тачно 150 година младић из Идвора је овде кренуо у школу и тај јубилеј био је повод да два научника, два Драгољуба – др Мартиновић и др Цуцић, направе илустровану монографију, у којој се, поред познатих чињеница, налазе и ексклузивни детаљи, који до сада нигде нису објављени.

На пример, зна се да је Пупин добио Пулицерову награду за своју аутобиографију „Од пашњака до научењака”, која је у САД уврштена у школску лектиру, али сада први пут можемо да прочитамо да жири није био једногласан. Наиме, Пупин је 1924. године добио Пулицера у категорији „Биографије и аутобиографије”. Жири који је одлучивао о овој награди имао је три члана, а председник жирија Вилијам Ален Вајт дао је глас другом кандидату. Вајт је био чувени новински издавач, политичар и аутор, такође добитник Пулицерове награде за аутобиографију, која му је додељена постхумно 1947. године.

„Мислим да је Џорданова књига боља, али једнако снажно осећам да је Пупинова књига изванредна и да одлука неће изазвати протест”, написао је Вајт у обраћању секретару Универзитета Колумбија. Други члан жирија, историчар Ројал Кортезус, био је одушевљен Пупиновом књигом: „Не могу рећи како снажно саосећам са Пупином. Ово је првокласни пример американизма, процеса американизације, човека који је потпуно прилагођен генију земље и враћању дуга, да тако кажем, записавши све. Добро је написано и интересантно. Чини ми се да потпуно приказује стање нашег малог америчког постигнућа, живећи живот и забележивши га”, написао је Кортезус у писму Вајту. Трећи члан жирија Хенри Двајт Седвик, чувени адвокат, академик и аутор многих биографија, између осталих Хорација и Марка Аурелија, једноставно је написао председнику жирија: „Пупинова аутобиографија је најбоља и ја ћу свој глас дати њему”.

Те године Пулицерова награда је додељена и у категорији за историју, за карикатуру-цртеж, за поезију, за роман и за драму. У монографији је објављена и фотографија дипломе и медаље коју је те 1924. године добио Пупин, а аутори су пронашли и неколико сличности које повезују научника и чувеног новинара.

Џозеф Пулицер (1847–1911) био је мађарски Јеврејин рођен у Маку, 200 километара југоисточно од Будимпеште, у Аустријском царству. Дакле, истичу аутори, рођен је у истој држави, прилично близу Идвора и у приближно време као Пупин. После очеве смрти, опет као и у случају Пупина, Пулицер је 1864. године емигрирао у Америку. Након грађанског рата постаје прво новинар, а потом и власник једног часописа. Уложио је велика средства у развој журналистике на Универзитету Колумбија, који ће након његове смрти, 1917. године, успоставити награду названу по њему.

Михајло Пупин рођен је 1854. године у Идвору у Банату. Међутим, сви званични амерички извори тврде да је рођен 1958. године, а то је зато што је Пупин слагао податак о години рођења кад се уписивао на колеџ Колумбија у Њујорку. Данас његово име носе лабораторија и зграда Института за физику на Универзитету Колумбија, затим Институт за телекомуникације и електронику у Београду, Технички факултет у Зрењанину, осам школа у Србији, један кратер на Месецу, медаље за проналазаштво, стотине улица у градовима широм бивше Југославије и наравно – мост у Београду.

Како је Пупин учио, о чему је сањао и шта га је водило ка проналасцима из области електронике и телекомуникација – све је обједињено у монографији коју је финансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а издавач је Дом културе „Михајло Пупин” у Идвору. У монографији се може наћи и детаљан опис свих награда које је Пупин добио, међу којима су Едисонова медаља и Еберова награда.

Детаљно је објашњен значај свих Пупинових проналазака, којих има и више него што званични подаци говоре. Књига је намењена првенствено младима, а циљ је да Пупин добије у школским програмима место које заслужује.

Дечак из Идвора био је опчињен звуком. О томе сведочи и његова прича из аутобиографије како је ноћу чувао волове и како је у мрклом мраку банатске равнице могао да зна где се волови налазе, којом се брзином крећу, па чак и да их чује како пасу. Пупин је још тада имао визију радио-таласа, телефоније и радио-технике.

Књига открива како је Пупин био опчињен српском традицијом и америчким просперитетом, да је изумео 36 патената и зарадио много новца, окупљао Србе у Америци, заступао Србију у ратовима и на Мировној конференцији и поклонио Србима своје богатство. Када су му говорили да ризикује, рекао је: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја”.

– Идеја нам је била да на једном месту објединимо све што се о Пупину може наћи на интернету и све што је објављивано у стручној литератури. Стручњаци у монографији могу наћи референце које су им потребне да продубе своје знање, а лаици могу да сазнају нешто више о Пупину. То је основа да и даље откривамо нове детаље и дорађујемо и дотерујемо оно што знамо – каже Драгољуб Цуцић, доктор историје и филозофије физике, који води Регионални центар за таленте „Михајло Пупин” у Панчеву.

Панчевци су поносни што је Пупин баш у граду на Тамишу започео своје школовање. На улазу у гимназију постављена је спомен-плоча с ликом научника и текстом: „Сањар који је сањао своје снове на јави”.

У Панчеву се налази и највећи мурал с Пупиновим ликом на свету, величине 10 пута 12 метара. На згради Поште, у центру Панчева, академски сликар Александар Станојев из Иланџе насликао је лик научника. У једном углу мурала су панчевачки светионици на ушћу Тамиша у Дунав, а у другом углу Кип слободе у Њујорку – два симбола која, како је рекао сликар, представљају Пупиново полазиште и циљ, његов почетак и његов крај.


Коментари15
283d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pogled sa strane
Status Pupina je u Srbiji podignut znatno iznad njegove stvarne vrednosti zahvaljujući nekvalifikovanoj spisateljici i crkvi. Po njima je Pupin jedan od najvećih naučnika Amerike. Objektivno on nije međju prvih hiljadu. Ima 34 patenta i oko 70 tehnickih publikacija sto je manje nego sto stotine naših ljudi u Americi ima. Uzmimo Gordanu Novaković-Vunjak koja ima višestruko vise na istom univerzitetu. Laz da bez njegovih otkrića ne be bilo moderne telefonije i dalje se promoviše. Istu ideju je dao pre njega dao teoretičar Heavyside. AT&T je otkupio Pupinov patent i učinio ga bogatim ali ga nije primenio već je koristio pronalazak Campbel sa MIT. Pupin je bio odličan samopromoter i većina informacija o njemu potiče iz njegove autobiografije a ne iz objektivnih izvora. Bio je na visokim položajima koji su vise politike funkcije kao i kod svih dekana, predsednika udruzenja i sl. Umro je 12 godina pre osnivanja NASA-e ali se i dalje širi laz da je on osnivač. Teslu je sekao kad god je mogao.
Немања
Можеш ли да нам кажете шта сте ви постигли у животу да бисте тако коментарисали?
Препоручујем 13
Gnjatija
@Велика имена. Ја бих рекао овако: Тесла је једини човек којег Америка није била достојна. Та велика, ако не и највећа земља икада, није му била дорасла. Он је само давао а она само узимала! С Пупином ствар стоји мало друкчије. Његова љубав према Америци је била узвраћена. Једноставно је био промишњенији од Тесле. Прославио се и као проналазач и као теоретичар и као дипломата, док је Тесле презирао све друго сем проналазаштва. Његов пиоритет није била ни српска ни америчка подврста већ људска врста као таква. Пупин је превасходно великоамериканац, а тек после тога изумитељ, Србин и човек. Ниједном речи да помене истребљење Индијанаца, а камоли Теслу! Осећао је да је инфериорнији. Манимо сада све друге доказе осим овог: Тесла се бавио енергетиоком уопште а Пупин само њеном применом у информатици. Иначе је сластио и мастио преко сваке мере, скривајући чак и годиште (зато што је био мање успешан иако је пре дошао у Амерки и био две године старији).
Доктор са Чубуре
Немамо много великих људи, у просеку можда једног на 100 година. Зато имамо више него довољно оних других, малих спремних да уложе сву своју енергију у унижавање тих великана. Ширењем таквог мрака ти мали доприносе да светлост великих на тамној подлози засија још јаче. Онима који истински желе даље, довољно као путоказ.
Idvor
Пре него напишете свакојаких глупости о Пупину у коментарима, предлажем вам да прочитате његову ауто биографску књигу која се зове " Са Пашњака До Научењака".....та књига би требала да буде обавезно штиво за читање у основним школама или средњим школама.
Relax
Ništa istorijski izvori? Autobiografija. Pa jel u autobiografiji objasnio zašto Tesla nije sa njim govorio?
Препоручујем 7
Relax
Ova devojka koja nas, skoro pa se može reći poslednjih godinu dana proganja svojim "znanjima o velikom naučniku", izgleda da je sebi pronašla solidno uhlebljenje. Pupin naučnik? Da se čovek slatno nasmeje. Deplasirano je više govoriti o njegovom ponašanju prema Tesli, zato sam jedan citat: "У Америци је 1958. године установљено одличје Медаља Михајла Пупина која се додељује сваке године за посебне заслуге, за допринос националним интересима Америке. На листи носилаца овог признања налази се и Едгар Хувер (1961) некадашњи директор америчког Федералног истражног бироа (ФБИ)" Huver je bio poznati američki humanista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља