Регулаторна тела у Великој Британији требало би да истраже улогу компанија „Гугл” и „Фејсбук” у дигиталном рекламирању и ширењу лажних вести, затражила је британска асоцијација медија (НМА), која представља националне и локалне издаваче.

Како је објавио британски „Телеграф”, НМА је позвала на хитно реаговање регулаторних тела, попут Офкома, задуженог за заштиту конкуренције у медијској индустрији, и надлежних за конкуренцију и тржиште у Британији (ЦМА), и од њих затражила да спроведу истрагу.

Саветница за правне и регулаторне послове у НМА Луси Гил указала је да је на друштвеним мрежама, попут „Фејсбука”, већа вероватноћа да се шире лажне вести због алгоритма који вредност текстова мери размерама ширења вести, такозваном виралношћу текста. Испоставило се да су лажне вести много профитабилније од проверених, у контексту броја кликова и прихода од рекламирања, пренео је Фонет.

Зато је у извештају НМА отворено питање одрживости дигиталних вести у окружењу у којем се бележи процват лажних вести на популарним интернет платформама.

Гил је објаснила да НМА тражи од „Гугла” и „Фејсбука” да истраже да ли то што они раде доприноси одрживом амбијенту за проверене вести. Она их је позвала и да спроведу суштинску проверу поузданости вести које се код њих објављују.

Ширење „програмског рекламирања” подразумева сакупљање података о појединачним потрошачима на основу онога што они гледају на интернету. У складу с тим, онда им се прилагођавају рекламе које им се приказују, што води до тога да се рекламе аутоматски појављују на страницама лажних вести, док оглашивачи нису свесни како се троши њихов новац, оценили су у НМА.

У захтеву НМА је указано и да сајтови са лажним вестима ускраћују приход од реклама поузданим медијским издавачима. Осим тога, такви сајтови додатне зараде остварују и због мањих трошкова јер медијске куће ангажују професионалне новинаре.

Председавајући НМА Ешли Хајфилд истакла је да медији производе највећи део вести, али да највећи део колача узимају они који дистрибуирају медијске садржаје, а не они који их производе. Британска влада и регулаторна тела не могу довека да игноришу утицај „Гугла” и „Фејсбука” на медијско окружење у Великој Британији, оценила је Хајфилд.

Асоцијација је саопштила и да грађани у Великој Британији не подлежу у толикој мери лажним вестима као они у САД. Како је објашњено, разлог за то су јак медијски сектор у Британији, али и низ турбулентних политичких догађаја током 2016. године, пре свега референдум о изласку из Европске уније, који су повећали тираже штампе.

Асоцијација је, истовремено, критиковала политичаре и лобистичке групе да термин „лажне вести” користе да би означили вести које им не иду у прилог. Према НМА, таква пракса има катастрофалан ефекат на слободу говора и демократију, али и на борбу против сајтова са лажним вестима.