уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58

Последње оружје капетaна Мирослава Радића

Мирослав Радић, који је недужан робијао 1.622 дана у Схевенингену, на крају затражио помоћ нашег Уставног суда, јер су редовни прогласили да Србија, која га је ухапсила, саслушала и испоручила Трибуналу, није крива за његово страдање
Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 03.04.2017. у 16:01
Мирослав Радић са својим адвокатом Светозаром Ж. Павловићем (Фото Г. Оташевић)

Двадесет и две најбоље године живота капетан и јунак југословенске и српске војске провео је најпре под оптужницама господара света, затим у тамници у Хагу па пред судовима у Србији. Ослобођен је и обесправљен са немогућим објашњењем да нико није крив за његову робију. Ту невероватну судбину Мирослав Радић (55) и даље носи усправно на леђима.

Једног јутра одведен је из Београда у Схевенинген, друге ноћи отуда враћен у српску престоницу, али је између та два догађаја у тамници провео четири и по лета, односно 1.622 дана. У отаџбини је, као повратник, годинама зарађивао радећи на скелама око родног Земуна, јер му нико није рекао извини нити пружио трунку одштете.

– Нећу да се предам. Жалио сам се Уставном суду Србије и верујем у ту адресу, иако ми је то последње преостало оружје – каже Мирослав Радић за „Политику”.

Капетан је у јесен 1991. командовао једном четом Прве гардијске моторизоване бригаде Војске ЈНА на ратишту у Вуковару и убрзо (1995) постао хашки оптуженик под наводом да је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, починио злочине против човечности и кршио законе и обичаје ратовања. Ухапшен је под међународном потерницом, 21. априла 2003. у Београду и ту смештен у притвор Окружног суда, одакле је 17. маја те године предат потери из Хага.

Претресно веће Међународног кривичног трибунала, којем је председавао Кевин Паркер из Аустралије, као првостепено, септембра 2007. осудило је Мркшића на 20 а Шљиванчанина на пет година затвора, док је Радић ослобођен сваке одговорности („Није крив ни по једној тачки оптужнице”, објавио је судија). Тужилац Карла дел Понте није се жалила на ту одлуку иако је претходно на претресу захтевала доживотну робију за капетана прве класе, и Тужилаштво МКТ-а, на тај начин, признало је своју грешку. Из притвора у Холандији пуштен је 27. септембра 2007. и првим авионом послат у Србију.

Овде, нико није одмерио обештећење том човеку за упропашћен живот, нити одредио пет пара за четири и по године узалудне робије. Први његов захтев за накнаду штете одбило је Министарство правде (10. октобра 2008). Затим је судским путем затражио накнаду штете од 50 милиона динара, али је Виши суд у Београду (октобра 2011) пресудио да је захтев неоснован. Убрзо је (9. 4. 2014) Апелациони суд аминовао првостепену пресуду. Напослетку, и Врховни касациони суд Србије одбио је Радићев захтев за ревизију (23. 12. 2015) наводећи у пресуди, поред другог:

„Захтев тужиоца за накнаду штете према туженој Републици Србији неоснован је јер повреда његове слободе и других личних и неимовинских права није последица кривичног поступка вођеног и окончаног ослобађајућом пресудом од стране судских органа тужене државе, већ Међународног кривичног трибунала по чијем захтеву су њени органи само спровели одређене радње ради обезбеђења присуства и предаје тужиоца…”

Међутим, Радићев пуномоћник, београдски адвокат Светозар Ж. Павловић, наводећи појединости у уставној жалби поднетој Уставном суду Србије, каже да „то једноставно није тачно”.

– Напротив. Против Мирослава Радића је у Србији, пре изручења, спроведена истрага, пред истражним судијом и ванпретресним већем Окружног суда у Београду где су предузимане истражне радње, као што су лишавање слободе, одређивање притвора, саслушање окривљеног, предаја окривљеног МКТ-у, одлучивање ванпретресног већа по жалби на решење истражног судије… Укратко: за нешто што јесте наши судови рекли су да није па то онда образложили надугачко неком неодрживом причом да је то, наводно, било, ето, само неко мало услужно хапшење за потребе МКТ-а, и ништа више. И ником ништа што је после тога тако ухапшени недужни човек робијао четири и по године – истиче Павловић за наш лист.

Радић и он у уставној жалби предлажу уставобранитељима да пониште пресуду Врховног касационог суда Србије и врате на поновни поступак и одређивање висине нематеријалне штете, или да Врховни касациони суд уважи ревизију и укине пресуду Апелационог, па је врати том суду на поновни поступак.

Капетан нас подсећа на последњи став у образложењу пресуде Апелационог суда из 2014, јер се тај Суд управо позива на Уставни, истичући:

„Ако је тужилац (Радић), као лице које је ослобођено оптужбе пред МКТ-ом, доведен у неједнак положај у односу на лице које је одлуком домаћег суда ослобођено оптужбе за исти или сличан животни догађај, или ако му је ускраћено право на једнаку заштиту, таква повреда не може да се утврђује у парници пред судом опште надлежности, већ би морала да се утврди у поступку пред Уставним судом, а њене последице би се отклањале на начин који одреди Уставни суд”.


Коментари14
25cd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lale
Не знам зашто се човек не обрати суду за људска права у Стразбуру. Еклатантан пример нарушења људских права је у питању и чиста ситуација за вишемилионску одштету.
evita
to sto je mnoge ljude DOS isporucio Hagu i kad je trebalo i kad nije, ne opravdava SNS za druge stvari....
Batica
Deset godina od oslobađajuće presude u Hagu, tj deset godina traženja pravde na srpskim sudovima, a samo zato što srpsko zakonodavstvo nema član u zakonu koji se odnosi na oslobađajuću presudu za lica koje je država isporučila, a koja je Haški tribunal proglasio nevinim, pa još i bez žalbe tužioca na presudu. Da li su nosioci zakonodavne vlasti "zaboravili" da neko može biti i oslobođen? Ustavni sud je pretrpan predmetima, pa tek je formiran, bojim se da, kada posle "par"godina, uzme predmet u rad, se i on - Ustavni sud, ne oglasi kao ne nadležan. Ostaloj izvršnoj vlasti ne stranački Radić nije interesantan, ministri i njihovi pomoćnici, a bilo ih je mnogo nadležnih, nisu voljni da se bave "vrućim" temama, pa da ih neko posle proziva. Da li je to Srbija kakvu želimo???!!!
Sasa Trajkovic
Cenu svoje bahatosti cemo placati decenijama, nasa generale koji su samo izvrsavali naredjenja predpostavljenih smo slali u hag za saku dolara i laznih obecanja. Nato je za jednog oborenog pilota slao nekoliko komandosa i helikoptera a mi smo nase casne oficire zaboravili. Jos jedna tuzna prica nase nimalo slavne istorije kao primer buducim oficirima da se cast i patriotizam u Srbiji ne cene vec politikanstvo i poltronstvo. Nadam se da ce pravdu ovaj covek steci na nekom od svetskih sudova recimo onaj u Strazburu jer u Srbiji pravda odavno vise ne stanuje.
Oficir
Mogli bi u RTS-ovu lagariju "Vojna akademija" da ubace jednu epizodu o Radiću, da mladi oficiri vide šta može da ih "sačeka iza ćoška" od strane sopstvene države.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља