уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16
ГРЧКА КРАЉИЦА

Чувена кафана деценију „привремено” закатанчена

Обнова коју су „Три грозда” 2007. започела стопирана је јер је била бесправна - Кључ решења је у рукама града који од децембра управља и квадратима у Кнез Михаиловој 51
Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 03.04.2017. у 17:01
Некада омиљено састајалиште старијих Београђана (Фото Р. Крстинић)

„’Грчка краљица’ био је леп, омиљен ресторан старијих Београђана, где је могло да се сврати на пиће после шетње Калемегданом, да се договори дружење са пријатељима или ручак у лепом амбијенту са услужним особљем. Већ скоро деценију овај објекат је ван употребе. Да ли је могуће да не може да се осмисли намена оваквом објекту у центру града, на најатрактивнијој локацији? Уместо да доноси новац у градску касу, он стоји као ругло. Тешко да ће ико поверовати да нема заинтересованих за њега, као и у рачуницу да је боље да се не користи него да се убира мали приход”, суграђанин Б. Милосављевић пожалио се ових дана у нашој рубрици „Међу нама” на стање у коме се од 2007. налази „Грчка краљица”. Тада ју је „привремено” због реновирања затворило предузеће „Три грозда” које је од краја шездесетих 20. века управљало угоститељским здањем на углу Кнез Михаилове и Рајићеве.

Била и приватно и друштвено власништво
Била и приватно и друштвено власништво
 
Пројектант здања „Грчке краљице” није познат. Једино се зна да је сачувано у облику у којем је настало, иако је више пута дограђивано и преграђивано. Тако су собе, смештене на спрату ресторана, претворене у приватне станове. Бројни Београђани се сигурно сећају и да је у подруму дуго радила дискотека „Звезда”, касније преименована у „Метро”. Промене унутрашњости нису чудне ако се зна да су се од Деспота Стефановића до града Београда променили бројни власници и закупци. Стефановић је најпре угоститељски објекат продао породици банкара Јована Куманудија који је био власник више некретнина у Београду. Власник „Грчке краљице” касније постаје његов син Андрија. У доба пословања под Куманудијима кафана је имала неколико закупаца. У освит Другог светског рата кафана је била у власништву Јованове кћерке Милеве Кумануди. По завршетку тог рата ресторан је припојен друштвеној својини.

Да привремено катанчење постане деценијско и да култно састајалиште Београђана и туриста на главном градском шеталишту буде претворено у ругло, са прозорима које „красе” рекламе и огласи, кумовало је више фактора. Обнова коју су „Три грозда” 2007. започела стопирана је јер је била бесправна. Републичка грађевинска инспекција 2008. је због тога наложила да „Три грозда” прибаве дозволе неопходне за наставак радова на објекту који је део културне целине од изузетног значаја. Ово угоститељско предузеће то није учинило ни 2008. ни у наредних неколико година, а 2012. над њим се отвара стечај.

Неми сведок промена у Београду
Ова кафана била је и неми сведок бројних историјских догађаја. Крај ње су 1862, после убиства српског дечака код Чукур чесме, побуњени Срби подигли барикаде наспрам турског утврђења на Калемегдану. Пре 150 година, недалеко од ње прослављена је и предаја кључева града кнезу Михаилу Обреновићу. Њени гости у првој деценији 20. века били су и сведоци постављања модерне, дрвене калдрме у Кнез Михаиловој. 

Судбина „Грчке краљице” ипак није морала да прати судбину овог угоститељског ланца. Јер „Три грозда” нису била власник квадрата у њој, већ само закупци. Просторијама у приземљу и подруму „Грчке краљице” од 1993. до 1. децембра 2016. управљао је „Пословни простор Стари град”. Како је „Грчкој краљици” реновирање заиста било потребно то значи да је оно минулих година зависило од буџета „Пословног простора”. По свему судећи, све до гашења општинских пословних простора, новца за овакав подухват није било.

Постојала је и могућност да се у међувремену локал огласи за издавање и да се нађе закупац који би обновио пропали ресторан. Зашто то није учињено, не зна се. Једино је тренутно јасно да је кључ решења у рукама града који на 10 општина од децембра управља пословним квадратима.

У прилог оживљавања „Грчке краљице”, ако се град коначно одлучи на тај корак, не иде само сета Београђана, већ и други, много јачи разлог. Овај објекат откако га је тридесетих година 19. века подигао на свом имању Деспот Стефановић и у њему отворио механу „Деспотов хан” – никада није мењао намену. Он је увек био угоститељски. Осим кафанског дела, дуго је на спрату постојало и преноћиште, у коме су у 19. и првој половини 20. века коначили путници и трговци.

Једино што је здању у Кнез Михаиловој мењано од 19. века било је име. Први пут, према подацима хроничара, име „Грчка краљица” понела је у другој половини 19. столећа. Ројалистички називи угоститељских објеката у Београду у том периоду нису били изузеци, пре свега јер је српска престоница тих деценија тежила да од града са турским обележјима прерасте у град са европским манирима. Овај назив привремено је отишао у историју у време Титове Југославије када је кафана преименована у „Плави Јадран”. Старо, „краљевско” име враћено је 1990. године. Тада су „Три грозда” преуредила приземље и подрум, који је проширен за четрдесетак квадрата, а обновљено угоститељско здање свечано је отворио градоначелник Александар Бакочевић.


Коментари15
6275e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marioneta Brineta
A cija je to kuca?
Mina
Posetiteljka iz Kanade je rekla da joj se grad dopada ali da nekako izgleda, ukrasen ruznim svetskim radnjama, kao bilo koji bilo gde, ista imena i isti izlozi, dizajn...ima li više Srbina ovde, Beogradjana ili smo bezoblično prodato roblje koje vode nekulturni bezdušnici, primitovci, kič megalomani itd.
M.
Svi se vade na neke goste iz Kanade, kako im smeta ovo ili ono. Laz. l to notorna... Ja sve strance koje dovedem i koji me posete ( igrom slucaja ima ih dosta) se oduseve i sve najbolje o Beogradu i Srbiji. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali u vecini slucajeva stranci su puni pozitivnih utisaka. Mozete i na Yutube da vidite video prikaze raznih gostiju iz inostranstva i svi su puni hvale o nasoj zemlji i gradu...Tako da prica kako poosetiteljka iz Kanade, bla, bla, bla...Ne prolazi...
Препоручујем 1
Muradin Rebronja
Posetiteljka iz Kanade bi morala da zna da je tamo ugostiteljstvo u funkciji prehrane stanovništva bezbednom, zdravom, ukusnom za "cara i sultana", jeftinom da bude pristupačna što većem broju stanovništva i profitabilnom da omogući razvoj iz sopstvenih prihoda. Isti standardi i za domaće stanovništvo i za turiste iz celog sveta. Isti standardi i za razvoj srpskog turizma u funkciji lečenja škembavih Evropljana, Amerikanaca, Kanađana...a bogme i Emiraćana i Saudijaca, pod uslovom da se nudi, pored gore navedenih standarda i halal hrana. Takva ponuda se traži i od strane Kineza i mnogih drugih turista, jer oni ne moraju da vode računa, uz konsultaciju sa nutricionistima, koliko će kalorija uneti (do 1.500) i uz konsultaciju fizioterapeuta, koliko će kalorija sagoreti (oko 2.500). Da, to vam je taj novi turizam za novo doba koji će učiniti Srbiju, a onda i sve druge balkanske državice, rajem za penzionere iz bogatih zemalja. Em dobra, em bezbedna, em zdrava, em jeftina... malo li je?
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Pitam se, pitam
Da li su u Pragu raspravljali o Grckoj kraljici pa posto nisu uspeli da se dogovore recima potegose druge argumente. Skadarliju su unistili parama, "kraljicu" gluposcu
Nikola
Skadarliji sta god da uradis ne bi licilo ni na sta. Predstavljamo je kao ne znam sta a nikakva je, kratka, oronula. Prava rupa kao i ceo grad. Ulice nikada nisu bile gore, rupa do rupe. Sramota ziva. Da sam stranac turista u Beogradu smatrao bih da sam bacio pare dolaskom ovde.
Препоручујем 11
Милош Лазић
Зграда је изграђена наменски тридесетих година претпрошлог века управо за кафану с коначиштем. "Деспотов хан" је у подкривљу имао шест соба, а како је посао цветао газда је дозитао још један спрат са десетак нових соба. Тако је здање добило данашњи изглед. Ипак, "Грчку краљицу" издваја од других нешто важније! Она је, после "Знака питања", најстарија сачувана кафана у престоници, па би макар због тога морала бити стављена под заштиту као споменик повести Београда.
Pera Pera
Kada prodjem pored nekad prepune i zive , a sada napustene , "Grcke kraljice" obuzme me tuga. Tu su svracali umetnici , slizbenici nakadasnje "Jugobanke" , "Narodne banke" i ostali prolaznici . Sada Knez Mihailova ulica-centar Beograda- izgleda JADNO i BEZDUSNO , sa prodavnicama u kojima visi jadna , mlitava , americka demodirana i nekvalitetna roba. Eto , TO JE PROSTO TAKO. Kako stvari stoje jos dugo ce ostati tako (bar 4 godine) ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља