„’Грчка краљица’ био је леп, омиљен ресторан старијих Београђана, где је могло да се сврати на пиће после шетње Калемегданом, да се договори дружење са пријатељима или ручак у лепом амбијенту са услужним особљем. Већ скоро деценију овај објекат је ван употребе. Да ли је могуће да не може да се осмисли намена оваквом објекту у центру града, на најатрактивнијој локацији? Уместо да доноси новац у градску касу, он стоји као ругло. Тешко да ће ико поверовати да нема заинтересованих за њега, као и у рачуницу да је боље да се не користи него да се убира мали приход”, суграђанин Б. Милосављевић пожалио се ових дана у нашој рубрици „Међу нама” на стање у коме се од 2007. налази „Грчка краљица”. Тада ју је „привремено” због реновирања затворило предузеће „Три грозда” које је од краја шездесетих 20. века управљало угоститељским здањем на углу Кнез Михаилове и Рајићеве.
Пројектант здања „Грчке краљице” није познат. Једино се зна да је сачувано у облику у којем је настало, иако је више пута дограђивано и преграђивано. Тако су собе, смештене на спрату ресторана, претворене у приватне станове. Бројни Београђани се сигурно сећају и да је у подруму дуго радила дискотека „Звезда”, касније преименована у „Метро”. Промене унутрашњости нису чудне ако се зна да су се од Деспота Стефановића до града Београда променили бројни власници и закупци. Стефановић је најпре угоститељски објекат продао породици банкара Јована Куманудија који је био власник више некретнина у Београду. Власник „Грчке краљице” касније постаје његов син Андрија. У доба пословања под Куманудијима кафана је имала неколико закупаца. У освит Другог светског рата кафана је била у власништву Јованове кћерке Милеве Кумануди. По завршетку тог рата ресторан је припојен друштвеној својини.
Да привремено катанчење постане деценијско и да култно састајалиште Београђана и туриста на главном градском шеталишту буде претворено у ругло, са прозорима које „красе” рекламе и огласи, кумовало је више фактора. Обнова коју су „Три грозда” 2007. започела стопирана је јер је била бесправна. Републичка грађевинска инспекција 2008. је због тога наложила да „Три грозда” прибаве дозволе неопходне за наставак радова на објекту који је део културне целине од изузетног значаја. Ово угоститељско предузеће то није учинило ни 2008. ни у наредних неколико година, а 2012. над њим се отвара стечај.
Судбина „Грчке краљице” ипак није морала да прати судбину овог угоститељског ланца. Јер „Три грозда” нису била власник квадрата у њој, већ само закупци. Просторијама у приземљу и подруму „Грчке краљице” од 1993. до 1. децембра 2016. управљао је „Пословни простор Стари град”. Како је „Грчкој краљици” реновирање заиста било потребно то значи да је оно минулих година зависило од буџета „Пословног простора”. По свему судећи, све до гашења општинских пословних простора, новца за овакав подухват није било.
Постојала је и могућност да се у међувремену локал огласи за издавање и да се нађе закупац који би обновио пропали ресторан. Зашто то није учињено, не зна се. Једино је тренутно јасно да је кључ решења у рукама града који на 10 општина од децембра управља пословним квадратима.
У прилог оживљавања „Грчке краљице”, ако се град коначно одлучи на тај корак, не иде само сета Београђана, већ и други, много јачи разлог. Овај објекат откако га је тридесетих година 19. века подигао на свом имању Деспот Стефановић и у њему отворио механу „Деспотов хан” – никада није мењао намену. Он је увек био угоститељски. Осим кафанског дела, дуго је на спрату постојало и преноћиште, у коме су у 19. и првој половини 20. века коначили путници и трговци.
Једино што је здању у Кнез Михаиловој мењано од 19. века било је име. Први пут, према подацима хроничара, име „Грчка краљица” понела је у другој половини 19. столећа. Ројалистички називи угоститељских објеката у Београду у том периоду нису били изузеци, пре свега јер је српска престоница тих деценија тежила да од града са турским обележјима прерасте у град са европским манирима. Овај назив привремено је отишао у историју у време Титове Југославије када је кафана преименована у „Плави Јадран”. Старо, „краљевско” име враћено је 1990. године. Тада су „Три грозда” преуредила приземље и подрум, који је проширен за четрдесетак квадрата, а обновљено угоститељско здање свечано је отворио градоначелник Александар Бакочевић.
