среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Основне животне намирнице скупље 10 одсто

„По­ли­ти­ки­на” кор­па од 15 на­мир­ни­ца у ју­ну про­шле го­ди­не вре­делa je 4.266 ди­на­ра, а данас 4.619 ди­на­ра
Аутор: Јелица Антељуторак, 04.04.2017. у 17:00
„Политикино” истраживање и званична статистика се не поклапају када је реч о поскупљењу хране (Фото Д. Јевремовић)

Цене појединих животних намирница у Србији поскупеле су у просеку за око десет одсто за мање од годину дана. „Политикина” корпа од 15 производа у јуну прошле године вредела је 4.266 динара, а јуче 4.619 динара. Највише су поскупела јаја, што је и уобичајено у ово доба године, због веће потражње и предстојећег Ускрса. Нови ценовници нашли су се и на пилећем месу, млеку и млечним производима, шећеру и кафи. Готово да нема производа који није скупљи, а то је и субјективан осећај потрошача који из дана у дан одвајају све више новца за основне намирнице.

Шта каже званична статистика
Цене производа и услуга према подацима Републичког завода за статистику, у фебруару 2017. године, у односу на јануар 2017. године, у просеку су порасле 0,7 одсто. У поређењу са истим месецом претходне године, повећане су 3,2 а са децембром 2016. године 2,2 одсто.У односу на јануар ове године цене хране и безалкохолних пића у фебруару порасле су 1,6 одсто. Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива поскупели су 1,3 процента, а алкохолна пића и дуван 0,5 одсто. Цене услуга у ресторанима и хотелима у овом периоду скочиле су 0,3 одсто, образовања 0,1 одсто, док је према подацима званичне статистике пад цена забележен на одећи и обући 2,2 одсто, комуникацијама 0,3 процента, а здравству 0,1 одсто. 

Према речима Војислава Станковића, агроекономског аналитичара, цене расту и упркос томе што пада потрошња и нема дефицита у снабдевању. Зато је, каже, тешко коментарисати оваква кретања, а једино логично објашњење је да тржиште у овом тренутку не функционише како би требало. По његовом мишљењу поставља се и питање маржи које нико не контролише.

– Расположива средства за храну у дневној потрошњи по становнику у Србији данас једва прелазе два евра, а удео хране у личној потрошњи је од 36 до 38 процената, што је изнад свих земаља у ЕУ. Лошији смо и од Румуније и Бугарске које за храну издвајају нешто више од 30 одсто. Да не говоримо о високо развијеним земљама у којима тај удео у личној потрошњи иде и испод 10 процената – каже Станковић.

Цене хране су у Србији и даље високе и како су више пута за наш лист рекли у Министарству трговине, ово би могло да се промени конкуренцијом у малопродаји. Долазак „Лидла“, као првог дисконтног ланца у Србији, како се очекује требало би да донесе и могућност да се потрошачи снабдевају храном по нижим ценама, будући да су „Лидлови“ ценовници и до 30 одсто нижи од најнижих у Србији. Наводно, већина домаћих трговаца стрепи пред овим конкурентом, међутим стручњаци кажу да је мала вероватноћа да ће долазак конкуренције у малопродаји значајније утицати на раст куповне моћи. И док се у градовима живи боље, како кажу, већина (у унутрашњости и мање развијеним деловима земље) и даље живи на рубу егзистенције, са недовољно новца и за основне потрепштине.

– Оваква цена млека је на нашем тржишту неприхватљива. То показује и пад потрошње, не само млека, него и сирева и других производа. На тржишту се већ види да нам из комшилука, Хрватске и Словеније, стиже јефтиније млеко. Међутим, потрошња и даље не прелази 40 литара по становнику, док у Немачкој достиже сто литара по становнику годишње – објашњава Војислав Станковић.

Када је реч о потрошњи меса – у рангу смо са Албанијом. Просечан грађанин Србије троши четири килограма јунећег и 15 килограма свињског меса, што је значајно мање у односу на европски просек који износи 34 килограма по становнику годишње.

Како преживети? Просечна зарада исплаћена у Србији прошлог месеца износила је 46.990 динара или 379 евра. Према речима потрошача, углавном, снабдевајући се на снижењима којима трговци све више прибегавају. Због пада промета и борбе за купцима, продавци се утркују недељним акцијама када се у великим ланцима може купити месо по ценама нижим и до 20 одсто, а јефтиније су и друге намирнице попут млека, сирева, сухомеснатих производа...


Коментари33
f9a19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Sve po evropskom standardu osim plata. *suVomesnatih proizvoda, Politiko.
Ljubisa Vukovic
Medju ekonomskim 'paradoksima' recitiji je Giftinov paradoks: 'sa povecanjem cene hleba njegova potrosnja raste' jer oskudniji novcani fondovi ne dozviljavaju potrosacima kupovinu sire lepeze proizvoda hrane, da se u tom sektoru potrosnje zadrzim. Ostali paradoksi i zablude. Prvo, marze i hrana; "uzivamo" u tzv. ' slobodnom trzistu koje ovde podrazumeva da se cene 'zidaju' kako se kome prohte. Setih se SFRJ, rezim regulisanih marzi; u trgovini na veliko mogu ucestvovati najvise dva posrednika koji dele jediinstvenu marzu a u trgovini na malo samo jedan ucesnik. To nije sputavalo razvoj trgovine -RKB, C-market, Centroslavija, Angropromet-Nis...Ovde se licitira sa dolaskom " Lidla" kao da ce to nesto bitno promeniti; ponasace se ' racionalno' kao i drugi lanci bez obzira sto ce imati odredjene " akcije" za uzi izbor tzv. mesovite robe. To vidimo u Grckoj. Zablude. A kvalitet-na sta se svela 'formula' za kafu? Deklarisanje-bezbednost proizvoda? Kljucno je pravilno definisati problem?
Ko to tamo peva
Mora neko da plati onolike sendvice pa jos i voznje autobusima sirom zemlje
dasa
Ne da nam ide ali samo prema ponoru.Nema nam spasa kad je predsednik lik koji ne poštuje ustav i pljačka penzionere.
Милош
Зашто о томе нисте писали пре избора? Кога је сад брига?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља