петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Онакав си каква ти је претрага

„Гугл”, „Фејсбук” и „Твитер” сакупљају највише података о корисницима на интернету
Аутор: Ј. Кавајауторак, 04.04.2017. у 11:37
Просечан корисник дневно посети на стотине страница које остају забележене у историји претраге (Фото Ројтерс/Ф. Леноа)

Док се Доналд Трамп спрема да потпише одлуку изгласану недавно у америчком конгресу, која ће додатно смањити приватност корисника интернета, актуелне су препоруке стручњака како заштитити личне податке који су у дигиталној ери роба за продају. И то не само у САД, на које се нове мере односе, јер подаци које остављамо док крстаримо интернетом представљају прави рудник информација на основу којих се може открити много о особи, од здравственог стања преко куповних навика до осетљивих података о личности.

Конгрес и претходно Сенат гласањем су олакшали америчким пружаоцима услуге интернета да равноправно са компанијама попут „Гугла” и „Фејсбука” убиру плодове тзв. економије шпијунирања корисника, у којој је све што они раде на интернету производ који се може уновчити, првенствено код оглашивача.

Просечан корисник дневно посети на стотине страница које остају забележене у историји сурфовања. Различити актери покушавају да обезбеде приступ тој историји тако да скоро сваки корак у онлајн окружењу прате и снимају стотине невидљивих пратилаца. Реч је о мрежи скривених „сензора” који, не одајући ничим своје присуство, скупљају ове податке. Али шта ако неко дође до ових обимних база и укрсти податке? Истраживачка лабораторија фондације „Шер” недавно је уз помоћ алата немачке организације „Тактикал тек” на основу тих невидљивих пратилаца реконструисала профил, кретање и интересовања једне особе.

Швајцарски новинар, кога представљају као мистер Џеј, пружио им је увид у део своје историје сурфовања, на основу чега су истраживачи, анализирајући посећене адресе, посебно популарних услуга „Гугла” (мапе, „Јутјуб”, претрагу), успели да створе слику о томе како изгледа његов радни дан, а како дан одмора, шта га интересује, а шта планира, па чак и како изгледа апартман који је изнајмио приликом једног путовања у иностранство.

Савети за безбедније сурфовање
Стручњаци за онлајн безбедност имају неколико препорука како заштити историју сурфовања. Један од њих је да се користи браузер „тор”, који онемогућава праћење посећених сајтова и не открива локацију. Признају, међутим, да је он више за људе који се добро разумеју у технологију, јер га није баш лако инсталирати. Такође, успорава интернет и мора редовно да се ажурира да би се обезбедила сигурна веза.
Други предлог је да се користи ВПН – виртуелна приватна мрежа у оквиру јавне мреже. Она „маскира” рачунар или телефон док посећује сајтове и врши енкрипцију података тако да нико, па ни провајдер интернета не може да прати саобраћај. И овде би требало да постоји опрез, јер и ВПН може да продаје податке. Зато се уместо бесплатних препоручују оне које се плаћају.
Савет је и да се инсталира нека од апликација које блокирају праћење корисника („Privacy Badger”, „Ghostery”) и да се где год је то могуће промене подешавања приватности. На пример, „Гугл” прати локацију корисника и чува историју претрага, али то може да се заустави у неколико потеза.

И да нису знали његово име, лако су могли да га открију захваљујући томе што „Фејсбук” инсистира на употреби правог имена. Експеримент је такође показао које компаније извлаче највише података о корисницима. Није изненађујуће да „Гугл”, „Фејсбук” и „Твитер” спадају у компаније са највећим бројем „трагача”.

Истраживачима би одузело превише времена да читају све странице које је господин Џеј посећивао. Зато су користили „Гуглов” алат „Cloud Natural Language” који може да на основу кључних речи из докумената, новинских текстова или блогова извлачи информације о људима, местима и догађајима. Такође може да „разуме” расположење о некој теми на друштвеним мрежама или анализира намеру у неком разговору.

Све што су открили води до закључка да ако би нека приватна компанија или државна служба применила ову технику на великом узорку популације, то би представљало застрашујући увод у пројекат „полиције за мисли” (референца на тајну полицију из Орвелове „1984”) која би хапсила људе на основу сумње да планирају да почине злочин, упозорава европска мрежа организација за заштиту дигиталних права и слобода ЕДРИ.

У истраживању се помиње још један занимљив пројекат који може да пружи увид у будућу примену анализе података као што је онлајн историја. Програм „адамс” агенције „Дарпа”, која развија нове технологије за америчку војску, вредан 35 милиона долара, требало би да открије и спречи инсајдерске претње. На пример, да „војник доброг менталног здравља одједном постаје склон убиству или самоубиству”, или да „инсајдер постане злонамеран” или да „владин службеник злоупотреби положај да подели поверљиве податке”.

„Овим пројектом се суштински ствара платформа да се у великим системима открије потенцијални нови Едвард Сноуден или Челси Менинг тако што ће се анализирати историја интернет претраге појединаца, уз остале изворе, као што су подаци о телефонским разговорима и локацији”, наводи се у истраживању. Додаје се да помама за подацима није ограничена на западне земље, јер и у Кини се ради на томе да се развије софтвер који би комбиновањем података о навикама и понашању обичних грађана предвиђао терористичке нападе пре него што се десе.


Коментари0
7df7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља