среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Кућа у којој су живела три великана зарасла у коров

Аутор: Љ. Митићсреда, 05.04.2017. у 15:00
У овој кући је некада живео Живојин Мишић(Фото Историјски архив Прокупље)

 

Прокупље – Иако удаљена стотинак метара од центра Прокупља, сакривена од очију јавности налази се кућа у којој су у два различита века под две различите династије, живела тројица познатих српских јунака и великана. Први је кућу поседовао емигрант Пеко Павловић. Након пет година од Пековог одласка из ње, кућу је купио пензионисани генерал Милојко Лешјанин. Судбина је удесила да након другог принудног пензионисања, кућу после 30 година купи од наследника генерала Лешјанина, војвода Живојин Мишић. Међутим, према подацима Историјског архива и Народног музеја Топлице у Прокупљу, нико од њих се није дуго задржао у тој кући: Пеко је после две године морао да бежи у Бугарску, Лешјанин је после седам година умро, а Мишић је само неколико месеци по пензионисању поново активиран због избијања Првог светског рата у коме је већ на почетку добио чин војводе.

Оронула кућа тројице јунака у Улици војводе Мишића број 6 је без икаквог обележја. Преци садашњих власника купили су је од Мишића за ондашњих 30 динара. Власник Властимир Стајковић тврди да су његови преци купили кућу након што су продали грожђе у свом винограду. – Деда ми је причао да је грожђе таман толико родило да је када су га продали било довољно да се исплати кућа. Имали смо доста земље под засадом винограда, а те године је баш доста родило – каже садашњи власник, који са својим сином покушава да реновира део куће накнадно откупљен од његовог брата. За њега је ово обична кућа, иако напомиње да су раније долазили из различитих државних институција са питањем да ли могу да поставе таблу и неко обележје. Стајковић каже да никоме није забранио, али да се нико од њих више није ни појавио. – Долазили су, распитивали се и одлазили. Мени не би сметала табла на зиду, али конкретно ништа није предузето. Половина куће је готово оронула и сада са сином покушавам да је преуредим за становање – каже Стајковић… У музеју тврде да је више пута покретана иницијатива да се кућа заштити, али да је све остало мртво слово на папиру. Било је предлога и да се кућа откупи од власника и направи историјски музеј а самим тим и постане део туристичке понуде Прокупља и, на неки начин, кућа сачува од заборава, али се због недостатка финансија одустало од тог предлога.


Коментари6
445e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Odnos prema sopstvenoj kulturi i kulturnoj baštini je odraz svesti jednog društva i bogatstva koju jedan narod poseduje. Kakav mi odnos kao narod i društvo imamo prema svojoj baštini je u najmanju ruku NE moralan i skandalozan.
Valsimot
Прво: Кућа на фотографији није била у власништву Стајковића, али је тачно да је била војводе Мишића у којој је први пут, боравећи у Прокупљу као поручник, становао - била је и јесте кућа поѕнате прокупачке породице Стајковић. У њој је са мајком и сестром у петој деценији прошлог века становао мој школски друг и другар Ратомир Вицо. Друго: Обе куђе су у улици која носи име славног војводе. Треће: На раскрсници те улице и друге главне прокупачке улице, која носи име прослављеног партизана, хероја из рата у Шпанији и НОБ, Ратка Павловића - Ћићка до те мере је деградирано постоље његове спомен-бисте, да је, што би народ рекао - БОГУ ПЛАКАТИ. Градска власт, и прђашња и актуелна, немју сузе за описано стање ствари. И да трагедија буде већа, једна осмогодишња школа и Гарнизон Војске Србије носе Ћићково име. Да Вучић није дошао у Прокупље да се поводом стогодишњице Топличког устанка поклони жртвама, ни Споменик у хвалу и сећање на њих не би био дотеран да личи на Споменик.
артиљерац
Видео сам 2004 ту кућу.Водили су ме прокупчани,чији сам гост био.Тешка је срамота државе Србије што та кућа није реновирана,уређена и у њој постављена некаква музејска поставка.Пеко Павловић,победник на Вучјем Долу,који је због свађа с тастом књаза Николе морао да побегне из Црне Горе и Војвода Живојин Мишић нису било ко у српској историји.У Лондону је спомен таблом обележена кућа у којој је боравио Доситеј Обрадовић.Ако су Енглези то урадили,за странца,шта чекамо ми Срби.Дозволу ЕУ и НАТО?
Beogradjanin Schwabenländle
Енглези, односно Британци знају добро шта је традиција и коме припада поштовање, ипак нису пупчано везани за традицију. То најбоље показује са продајом и Ролс Ројса, Бентлија , Јагуара, иностранству и то Немцима. Традиција у Срба је одавно загубљена и отишла у космос.
Препоручујем 5
Mirjana
Sramota za Srbiju ovaj zaborav o nasim velikanima. U SAD svaki vojnik koji se vrati iz osvajackih ratova zemalja "Bogu iza ledja" je proglasen za heroja - svrc Milojka......... Arizona
Beogradjanin Schwabenländle
Госпођо хвала Вам, нисам носталгичар али то " цврс Милојка " нисам десетлећима чуо.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља