уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Алексић: Не купујем Јубмес банку

Власнички трансфери много чешћи у нижој банкарској лиги па се нагађа и да руска ВТБ банка одлази из Србије
Аутор: Ј. Рабреновић и Ј. Антељсреда, 05.04.2017. у 17:00
Јубмес банка заузима тек 0.3 одсто банкарског тржишта (Фото А. Васиљевић)

На српском банкарском тржишту нема изненађења код великих играча када је реч о власништву. Међутим, у „нижој лиги”, односно код мањих банака власнички трансфери, промене и укрупњавања су чешћи.

У јавности се спекулише да се Мирољуб Алексић, власник „Алко групе”, намерио на Јубмес банку. Он се својевремено опробао у банкарским водама оснивањем Алко банке коју је касније продао КБЦ банци.

Међутим, Алексић за „Политику” каже да та информација није тачна.

– Не знам ко то пласира и коме то треба. Акционар банке „Телегрупа” је већ у згради банке на првом спрату и они постављају своје кадрове. Њихов генерални директор Милан Стефановић је ранији генерални директор Јубмеса у време када су дати сви сумњиви пласмани, који су пали на терет банке. По причи са тржишта они са повезаним фирмама и кастоди рачунима банака поседују 12,5 одсто акција и имају јако добре односе са члановима Управног одбора банке. Ми са 4,99 одсто и без сагласности НБС не можемо да дођемо до значајнијег процента, а тиме ни до било каквог управљања. Нама је циљ да по докапитализацији банке, ако је буде, а чланови Управног одбора тврде да имају партнера, продамо наше акције и зарадимо нешто на разлици у цени. Док други имају друге циљеве – каже Алексић.

Јубмес банка заузима тек 0,3 одсто банкарског тржишта, а према висини акција из последњих трговања на Београдској берзи банка вреди око 15 милиона евра.

Према прописима, потенцијални купац мора, за стицање удела већег од пет одсто, да затражи дозволу Народне банке (НБС), а на наше питање у централној банци су одговорили да им „Алко група”, односно „Алфа плам”, није поднела такав захтев.

Иако Јубмес банка у јавности важи за практично државну банку њена власничка структура је веома разнолика. Држава је појединачно највећи власник с уделом од 20 одсто, док Беобанка у стечају има 6,6 одсто. Следи бивша велика држава СФРЈ с 5,3 одсто, предузеће „Алфаплам” самог Алексића с 4,9 одсто колико имају и кастоди (збирни) рачун Ерсте банке и „Телегруп”. На македонско министарство финансија се води око 1,7 одсто акција банке, а на федерално што је вероватно БиХ око два одсто.

Нагађа се и да руска ВТБ банка одлази с овог тржишта и да су купци с домаћег тржишта. И у овом случају ради се о малој банци с тек 0,35 одсто тржишног учешћа. Ова банка на наше тржиште стигла је 2008. године као Московска банка, међутим никада нису имали амбициозне планове за ширење. О томе сведочи и то што дословце имају само две филијале, једну у Београду у Балканској улици где је и седиште банке, а другу у Новом Саду у пословној згради НИС-а.

Из лиге малих банака новог власника је добила прошле године крагујевачка Креди банка коју су купили Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, бивши власници чипсаре „Марбо”. Банка је променила име у Директ банка и с тим именом је купила Финдоместик банку у Србији, иначе подружницу француске БНП Париба банке. Рачуна се да је у моменту продаје крагујевачка банка имала удео од тек 0,4 одсто тржишта колико је имала и Финдоместик банка коју су нови власници потом купили.

Почетком ове године АИК банка Миодрага Костића купила је грчку Алфа банку, некадашњу Јубанку. У моменту продаје Алфа банка имала је око 2,5 одсто тржишног удела, док је АИК имао око шест одсто.

Иначе, у јавности се нагађа да су и преостале три грчке банке у Србији на продају – Еуробанка, Војвођанска и Пиреус које у прва два случаја заузимају око четири одсто тржишта, а у трећем два одсто.

Више од половине банака на домаћем тржишту има удео мањи од три процента, и за већину њих овај невелики тржишни удео значи грчевиту борбу за опстанак. Велики удео на тржишту не значи аутоматски и сигуран профит, али свакако гарантује лакше позиционирање на тржишту.


Коментари2
68abd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zveki
Jedan od jacih mega lopova Aleksic Miroljub je primer kako mama Olga ex sef Jubanke na B.Brdu i njen direktor Jubanke Panta mogu biti odlicna ledja kada su lopovski poduhvati u pitanju: uzeti kredite preko povezanih lica koji docni a posle se otpisuje.Aleksic je nesto kasnije " sredio" tu istu banku i sa Jorgovankovim savetnikom Nebojsom Savicem fransizom joj promenio ime u Alpha banku koja je u startu toliko bila likvidna da su penzioneri dolazili nekoliko pita da podignu svoje penzije ! Civilizovan podvig coveka koji je svoju kucicu od barem 2000 m2 na Kositnjackoj padini ( Golf ) postavio tako da je zaklonio vidik i sunce stanarima deset kucica od 150 m2 koje su posteno kupili i platili. Ko je ovom liku iz opstine Cukarica dao dozvolu za gradnju ovakve kuce koja da pravna drzava postoji za pa cak i za ovakvu vrstu lopova treba biti srusena.Zloupotrebe akcija akcionara koji su kupovali akcije Alfa Plama (ciji je vlasnik) mogucio je broker Bojan koji se uglavio Raiffaisen banci
Muradin Rebronja
Najobičnije laži i klevete od strane nekoga ko nosi isti nadimak kao i onaj u Zabeli. Ako iko zna pravu istinu, to je Vučić jer mu je to u opisu posla. Kamo sreće da je više Aleksića a ovaj je, pored ostalog, zaslužan za razvoj novog turizma za novo doba sa lancem luksuznih A hotela u Aranđelovcu, Šapcu, Novome Sadu, Vrnjačkoj Banji i na Zlatiboru. A Vučić najozbiljnije računa na njega i da ulaže u razvoj turizma na Dunavu. Jedini domaći lanac luksuznih hotela koji će moći da primi veliki broj kineskih turista, koji će, ako Bog da, uskoro početi sa pravom invazijom, što turista što poslovnih ljudi. I sve to kao u Americi, počinje od jednog hotela pa ako je taj dobar, dva takva su dvostruko dobra. Onda ta dva grade treći pa sve tako Jovo nanovo do desetine, a bogme i stotine hotela. I, zašto da ne? sve lojalni i zadovoljni gosti idu iz jednog u drugi hotel istog brenda. Eto prilike da se A hoteli šire i na druge državice zapadnog Balkana, prvenstveno Crnu Goru i B i H. Malo li je?
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља