недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31

Вештачки кук или колено чека око 17.000 пацијената

У ор­то­пед­ској бол­ни­ци „Ба­њи­ца” на уград­њу про­те­зе ко­ле­на че­ка 4.646 осо­ба. – По­след­њи па­ци­јен­т на ред ће сти­ћи 31. де­цем­бра 2019.
Аутор: Оливера Поповићсреда, 05.04.2017. у 18:00
Проф. др Зоран Башчаревић (Фото Драган Јевремовић)

У Клиничком центру у Крагујевцу на уградњу протезе кука тренутно чекају 654 пацијента, а на вештачко колено 830. Проф др Бранко Ристић, ортопед и директор Ортопедске клинике у КЦ у Крагујевцу, наводи за „Политику” да су последњу цементну протезу кука, набављену новцем РФЗО-а, уградили још у октобру прошле године.

– Сваке године је иста прича: већ у децембру, а лане још у новембру остали смо без протеза купљених за 36 милиона динара одобрених од РФЗО. Онда чекамо да се реализује нови тендер, потпишу уговори, договори набавка и испоруче протезе. Тако губимо три месеца у континуитету рада – објашњава др Ристић.

Зато Крагујевчани на уградњу протезе колена чекају више од две године, а за кук између 12 и 18 месеци. Слично је и у другим градовима.

Проф. др Зоран Башчаревић, координатор Министарства здравља за област ортопедије и директор Института за ортопедске хируршке болнице „Бањица”, наводи да је на листама чекања за ортопедске операције у Србији тренутно између 16.500 до 17.000 пацијената. Када је 2014. преузео ову дужност, истиче, на вештачки кук и колено чекало је 20.000 грађана.

Према подацима са листе чекања која се води у РФЗО-у, у болници „Бањица” на уградњу протезе колена чека 4.646 особа, при чему је за последњег пацијента на овом списку наведено да ће на ред стићи 31. децембра 2019. На уградњу хибридне и бесцементне протезе кука у овој установи чекају 2.772 пацијента. Последњи је планиран за операцију 31. децембра 2018.

Др Башчаревић каже како ове податке треба узети са резервом: тврди да ће се последња заказана операција обавити знатно пре последњег дана 2019. године. Најављује да ће се већ од јесени, а најкасније до нове године листа чекања осетно смањити, јер ће бити убрзана процедура набавки протеза, и то у већем броју.

– У октобру је листа чекања најкраћа, а у марту најдужа. То је у директној вези са досадашњом процедуром набавки протеза. Јавне набавке до сада смо спроводили око нове године, јер тек тада смо обавештавани колико нам је новца на располагању за ову сврху – објашњава др Башчаревић.

Он ипак признаје да иако се ортопедске интервенције раде у чак 35 центара широм Србије, број обављених операција није већи и због хроничног недостатка медицинског особља, али и због мањка и дотрајалости опреме.

Редослед на листи чекања за такозвану хладну (не хитну) операцију кука ремете и пацијенти који на клинике стижу са ортопедским повредама које се морају одмах збринути.

– Овог јануара, упамћеног по леду и врло ниским температурама, имали смо за чак 80 одсто више трауматских операција него у истом месецу прошле године. Међу њима је био велики број старијих особа са преломом кука – додаје наш саговорник. 

Прошле године у институту „Бањица” уграђено је око 2.000 протеза зглобова, плус ревизије раније уграђених кукова, туморских протеза, протеза рамена...

Др Башчаревић наглашава да део проблема лежи и у неажурном вођењу листи чекања. Тврди да не постоји јединствена листа, па су неки пацијенти пријављени у две и више здравствених установа, као и да надлежни не проверавају здравствено стање и опредељеност за операцију оних особа које су већ на листи. У болници „Бањица” се на три месеца проверава да ли су се пацијенти на њиховој листи оперисали у некој другој установи или да нису одустали од операције...

Др Башчаревић додаје да приоритет у позивању на операције имају пацијенти који су запослени, али и старији од 75 година.

Проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, каже да је протеза кука неопходна особама које имају веома изражене промене на куку, коксартрозу, због чека им је зглобна хрскавица на појединим местима потпуно потрошена. Ове особе имају јак бол при ходу, због чега шепају. С временом, не могу да направе ни 10 корака без бола.

– Њима је тешко да чекају две до три године, али већина нема други избор, јер су операције недозвољено скупе у приватним центрима – од 8.000 до 12.000 евра, зависно од типа потезе – каже др Олга Поповић Младеновић. 


Коментари10
78c42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoki Potemkin
Ako se uzme u obzir da se oko ,30% bolesnika ne javi na poziv za operaciju,I da se godisnje kupi I ugradi 550 proteza kolena onda je jasno da je 2019 ustvari 2022.
Beogradjanin Schwabenländle
Опет лидер у регији !
Болесник
када сам претходних 39 година сваког месеца плаћао РФЗОу нико ме никад није упозорио да нећу моћи да добијем услугу која ми је потребна кад ми је потребна, а управо то ми се дешава већ дуго, испада да сам паре улудо бацио тј. да сам их дао за плате, ово што је отишло на медицинско особље нека је али ово што оде онима који су о ФОНДОВСКИМ парама морила да се брину да оне не пропадну и да се увећају то је у ветар бачено. Лако је наћи чланак угледног светског часописа у коме описује како кук од најсавременијих материјала производно кошта 350усд и како његова цена на том тржишу стигне и до 30000усд. Код нас нису баш толике разлике али пута 10 се толерише и сматра нормалним, па толике зареде нису ни код оних који тргују илегалним супстанцама....Шта рећи што је друштво сиромашније то се кола више ломе на немоћнима, старима, деци...
deki
ali zato za plakate autobuse i sendvice para ima
лена радак
Крагујевац је што се тиче ортопедије, тужна прича. Ко ''заглави'' на овом одељењу силом прилика, у великом је проблему. Не зна се шта је горе, да ли особље или доктори. Таква нељубазност, нехигијена, нестручност је за осуду. А што се тиче листе чекања, то је посебна прича. Моја мајка је чекала скоро две године на уградњу протезе колена. Када су је коначно позвали тај исти доктор Ристић, директор и тада, почео је да нас убеђује да моја мака одустане од операције,инсинуирајући да је моја мајка рођена 1947, тј.по њему не би требала изгледа ни да је жива, и да највероватније то неће добро искористити, а неком млађем би то добро дошло јер је радно актива. Остала сам забезекнута, кад сам схватила куда води његова прича, и коначно сам урадил оно што никад не радим. Рекла сам да сам дипл.правник, и да то што ми прича није ми морално ни етички у реду. Последица:није оперисао моју мајку, иако је био њен лекар (примио је), а после оперције ју је цело време игнорисао (пребацио на другог др.).
dragan d
Naveli ste pravo ponasanje zdravstvenih radnika u Srbiji. Takav je haos da je to nemoguce izdrzati, ali nasa jadna raja mora da navikne na sve sto mu se kaze. ETIKA je rec koja se samo nalazi na papiru. Doktori se hvale sa diplomama a u sistemu zdravstvenih ustanova I mentalitetu zdravstvenog osoblja vlada pravi haos. Ministar zdravlja treba da bude pod hitno smenjen da bi pocele bilo kakve promene na bolje. Uvek cast izuzetcima.
Препоручујем 26

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља