четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:59
ОД ДАНАС НОВИ ФЕЉТОН „ПОЛИТИКЕ” – Франсин Проз: Истина о Пеги Гугенхајм

Изопачена уметност

Пеги Гугенхајм излагала је дела млађе генерације америчких уметника и охрабривала њихов рад. Делимично захваљујући њој, амерички уметници отресли су се утицаја Европе
среда, 05.04.2017. у 13:29
Константин Бранкузи, Птица у простору (Фото: Фликр)

Америчка списатељица Франсин Проз дипломирала је на колеџу Редклиф, а магистрирала на Харварду. Ауторка је двадесетак романа и добитница бројних признања и стипендија, попут Гугенхајм и Фулбрајт стипендије. Бивша је председница Америчког ПЕН центра и чланица Америчке академије уметности и писма и Америчке академије уметности и науке

Пеги Гугенхајм је 1946. године објавила књигу „Ка новом веку”. Била је то помало „уврнута” прича о њеном дотадашњем животу у којој је открила много личних ствари. Имала је четрдесет и осам година. У Њујорку је њена авангардна галерија-музеј „Уметност овог века” постигла успех и код критике, и код шире публике. Отворена је у октобру 1942. године. Био је то простор за изложбе, осмишљен на веома иновативан начин, у Западној 57. улици, и убрзо је постао место окупљања најпознатијих уметника који су тада стварали у Њујорку. Ту су своје радове излагали исељеници из Европе који су побегли од рата и талентовани млади амерички сликари.

Маријус Бјули, један од Пегиних помоћника, бележио је ко је све долазио у галерију, колико често и колико се дуго задржавао: Бретон („поприлично”), Танги („често”), Фернан Леже, Осип Задкин и Марк Шагал, Мата, Павел Челичев („проводили су ту много времена”), Дишан („често”), Ман Реј („једном или двапут”), Бар („често”), Кислер, Александер Колдер („били су ту стално”), Џејмс Џонсон Свини („остао би ту по цео дан”), Мадервел, Жан-Пол Сартр... Полок, Џипси Роуз Ли, Дејвид Хер, Клифорд Стил, Херберт Рид („проводили су ту много времена”), Мери Макарти („повремено”), и тако даље...

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари10
d93e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велибор Рајковић, филмски преводилац
Наш редитељ из Берлина, Зоран Соломун, снимио је 2009. документарни филм "Super art market". Деведесет минута упечатљивог сведочанства о бесмислу наводне уметности која тренутно превлађује, огромног бизниса који стоји иза ње и невероватних свота којима трговци уметничким предметима претварају богаташе оперисане од укуса у "познаваоце" и "колекционаре". Обавезно погледати. Веома је поучно.
boris kristof
Naslov ovog teksta je potpuno tačan
Зоран Маторац
По којим то критеријумима је она скулптура на фотографији уметничко дело?
Onako samo usput
@Zoran Matorac, ne bi stalo ovde sve zašto se to smatra umetničkim delom i po kojim kriterijumima. Šta je ptica, šta ona simboliše, po čemu je prepoznatljiva? Ptica je simbol mira, slobode. Vidiš li ovde pticu? Ona je zarobljena u onom kamenu. Ovaj rad nije o slobodi i letu, već o ropstvu i padu. Ok?
Препоручујем 10
Srebrni Srebrenko
Ne postoji zapadna 57 ulica, već zapadni deo 57 ulice na Menhetnu...
Sasa Trajkovic
SAD - Metriopoliten muzej je jos sredinom proslog veka preuzeo primat od Luvra - Pariza u bogatstgvu svoje um. zbirke i na taj način je postao prestonica kulture ali te kolekcije čine dela pre svega Evropskih um. Pošto je Amerika mlada nacija ona je nastala na tekovinama Evropske kulture i umetnosti, autentično američka umetnost je umetnost starosedioca indijanskih plemena ili prastarih civilizacuja Maja i Asteka. Sama priroda savremene umetnosti je kosmopolitska dakle univerzalna samim tim oslobođena nacionalnih ili etničkih pa i estetičkih predznaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља