понедељак, 18.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
ГОДИШЊИЦА ШЕСТОАПРИЛСКОГ БОМБАРДОВАЊА

Дан када је спаљена писана реч Србије

У извештају стручне комисије из јануара 1942. године стоји: Уништене су све збирке осим музикалија и сви инвентари на основу којих би могла да се процени штета. Једном речју, никада није у потпуности установљено шта је све нестало у пламену
Аутор: Ана Оташевићчетвртак, 06.04.2017. у 17:49
Место на Косанчићевом венцу на којем је до 6. априла 1941. била Народна библиотека (Фото Дарко Ћирков)

Судбина Народне библиотеке у шестоаприлском бомбардовању Београда представља један од главних симбола рата до потпуног уништења који је Немачка водила против Југославије. Пожар је прогутао око пола милиона књига, међу којима су вредни средњовековни рукописи, многа значајна документа, повеље и збирке, писма, карте и слике који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију.

„Унапред је било одређено у који манастир ће ићи који рукопис, али до евакуације није дошло јер југословенска влада није желела да провоцира Немце”, каже Немања Калезић, историчар, начелник одељења у Народној библиотеци Србије. У метежу након бомбардовања, библиотека која се тада налазила на Косанчићевом венцу данима је горела, док није изгорела до темеља.

О томе шта је све уништено у Народној библиотеци у извештају из јануара 1942. године који је саставила стручна комисија стоји: Све збирке осим музикалија и сви инвентари на основу којих би могла да се процени штета. Једном речју, никада није у потпуности установљено шта је све нестало у пламену.

Од преко 1.300 рукописних књига и старих докумената спасене су свега три књиге: „Зборник српских животописа” који је био позајмљен, „Скраћена синтагма Матије Властара и Законик цара Душана” који се налазио у Музеју кнеза Павла (садашњем Народном музеју) и „Зборник” из 18. века који је враћен 1943. године, али се није сачувао. У библиотеци је било преко сто рукописних књига на пергаменту, међу њима и вредна јеванђеља. Неповратно су нестали и рукопис из прве половине 15. века који је садржавао „Слово љубве” деспота Стевана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића и документи о Србима под Аустријом, дела старе српске књижевности, збирка турских докумената о Београду и Србији, рукописи са коректурама писаца, међу њима „Дошљаци” Милутина Ускоковића, „Зона Замфирова” Стевана Сремца и „Приче” Боривоја Станковића. Пропала је и збирка писама значајна за политичку, културну и књижевну историју, у којој су била писма Карађорђа, Доситеја Обрадовића, Симе Милутиновића, Вука Караџића и Ђуре Даничића.

Изгубљена је и огромна збирка штампаних књига од 18. до 20. века српских и светских писаца и научника. Библиотека је имала и најпотпунију збирку српских новина, од којих су многе неповратно изгубљене.

„Остали смо без великог броја комплета новина и часописа који су излазили од 1880. до 1941. године. Заувек је избрисан траг о српском новинарству у краљевини Србији”, каже Калезић. Мање је, међутим, познато да је Народну библиотеку слична судбина задесила за време Првог светског рата, у једном од најтежих раздобља у њеној историји.

Народна библиотека се до почетка рата налазила у Капетан Мишином здању, где су били смештени и Народни музеј и Универзитет. У њеној збирци било је преко 4.000 примерака рукописа, око 135.000 различитих књига, 800 бројева новина и часописа и преко 1.200 примерака карата, слика и друге грађе. Непосредно пред рат њен тадашњи управник Јован Н. Томић предлагао је да се најважнији део збирке измести у иностранство. Његова идеја није прихваћена, а Министарство просвете и црквених послова је одлучило да се највреднији рукописи заједно са дипломатским документима склоне на сигурну локацију. Овим рукописима се, међутим, касније губи сваки траг.

Аустроугарска војска је на самом почетку рата бомбардовала зграду Капетан Мишиног здања, која је у то време била највиша у Београду. Како би спасла богате збирке Народне библиотеке влада Николе Пашића је наредила евакуацију. Вредни рукописи и књиге су пребачени у вагоне који су прешли пут од Алексинца, преко Ниша до Косовске Митровице.

По коначном паду Србије овај „плен” је дошао у руке Аустријанцима који су највредније задржали, а остало оставили Бугарима. Мали део грађе заплењен и однет у ове земље враћен је после рата према одредбама из мировног споразума. Један део рукописне грађе који је означен као највреднији још увек се води као нестао. Напоре да се сакупе рукописи који су били расути по европским антикварницама у периоду између два рата обесмислило је ново бомбардовање.

Народна библиотека је за мање од тридесет година два пута уништена. „Нико у Европи није изгубио више споменика нематеријалне културе од нас у првој половини 20. века”, закључује историчар Калезић.

 

 

 

 

 

 


Коментари46
a51f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deda demencije i unuk donacije
@dragan stanic, Poštovani, nakon tri, s pravom primjećujete, zakašnjele, nedjelje čekanja na uklanjanje knjiga, uslijedilo je 76 godina narodne sramote koju pokazuje fotografija uz tekst.Kao i danas preko jednu deceniju zamandaljeni Narodni muzej u Beogradu. Ovakvom narodnom obrazu posvećen je Markovićev "Sabirni centar".
Dragan Pik-lon
Danas,jasno izlazi na povrsinu(iznad mulja), da su Nemci studiozno spalili srpsku pisanu rec,6.aprila.Dok su bosnjacku i hrvatsku rec, bacali u vidu letaka u NDH i Vilajet njihovog Cvijeca!Zato ovi "Jezici"'postadose evropejski i belosvetski!Jos fali ''kosovarski"'koji ce spasiti svetsku kulturnu bastinu!?!?!?
035
За Milivoje Radaković : primadba bilbioteku iujednoj речи лапсус калами , виде "савесни" у истој реченици !
Препоручујем 1
Aца Дорћолац
Стога вас у то име молим макар користите српско писмо, које полако али сигурно иде ка циљу који су Ватикан и Аустро Угарска и НДХ и КПЈ утврдили. Покажимо свима колико смо свестни и савесни према својој и светској баштини. Хвала.
Препоручујем 15
Milivoje Radaković
Jedna primadba, drugari - biblioteka nije izgorela 6-og aprila, nego u noći 9-og na 10-ti. Nije izgorela zato što su je dušmani bombardovali, nego zato što u čitavom Beogradu nije bilo nikoga koga je bilo briga za bilbioteku, knjige i kulturno blago za kojim od tada naovamo šmrckamo! Kladim se da bi, da se to dogodilo iujednoj drugoj evropskoj prestonici, a mnoge su bombardovane, hiljade dobrovoljaca spasavale svoje kulturno blago! Šta mislite?
Аца Дорћолац
Да, Миливоје, свестан сам да ваше писмо није правописно, изузев у неким малограђанским круговима. Као што на сопстевеном примеру уочисте грешке при куцкању су могуће. А, вашу тезу да узрок пожара( бомбордери ) није пироман него ватрогасац ( становништво које је изненада засуто бомбама са свих страна и не зна где му је глава ), нећу коментарисати, јер осећам поветарац ауто шовинизма( ако сте уопште Србин ) како провејава вашим коментарима- а то не сматрам здравим осећањем. Да сте искрено заинтересовани за очување културног добра нашег народа били би критички конструктивни а не деструктивни ...пишући тим по наш језик накарадним писмом. Није вас погодила моја грешка у писању, ...и ви то добро знате зашто.
Препоручујем 5
Аца Дорћолац
iujednoj?!
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Za Crnogorca iz Vojvodine Ziveti u Lovcencu u Vojvodini je tesko razumeti Srpsku istoriju. Mesto Lovcenac ,kao i dobar deo Somborskog podrucja , je koloniziran Crnogorcima iz okoline tadasnjeg Titovrada koji su bili privilegisani komunisti nakon 1945. Njihov odnos prema tradicionalnoj Srpskoj kulturi i nasledju bio je jako stetan kao i surova vlas UDB-e koja je bila u njihovim rukama. Taj mentalitet je nazalost jos uvek zadrzan kod pojedinaca koji se nisu promenili sa vremenom .Da nije bilo Srpske dragocenosti koje su unistene u toj biblioteci ne bi bilo ni danasnje Srbije.U Vojvodini bi se govorilo Nemacki i ne bi postojao nekakav Lovcnenac. Zasto Crnogorska kolonija u Vojvodini ? Sta kaze zakon Srbije i Srpski narod ?
Dugi
Sretene, zasto ti je 'kao Crnogorcu koji zivi u Vojvodini tesko razumeti Srpsku istoriju'? Moji su iz Srbobrana, a mnogi Srbobranci su ozenili devojke Crnogorskog porekla iz Vrbasa, pa nevidim da imaju problem sa medjusobnim razumevanjem. Vecina devojaka se doduse sada izjasnjavaju kao Srpkinje
Препоручујем 6
Milivoje Radaković
"Zasto Crnogorska kolonija u Vojvodini ?" Pa, mogao je neko isto tako da pita "zašto srpska kolonija" onda kada su Habsburzi naselili Srbe u taj kraj. Slažem se da organizovana kolonizacija nije najsrećniji način da ljudi migriraju, ali migracije su nužne i neizbežne. Vredni, pošteni i valjani ljudi neće imati problema da žive jedni pored drugih bez obzira na to ko su, šta su i odakle su, dok će dokonom ološu uvek i dlaka da smeta.
Препоручујем 8
DRAGAN STANIĆ STANKE
A STAJALO NA ULICI 3 NEDELJE DA SE PRESELI-NAŠA ALJKAVOST.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља