уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 29.03.2008. у 22:00 Небојша Катић

Крај неолибералне ере

Криза која је захватила светска финансијска тржишта носи разоран потенцијал не само по економију него и по идеологију. Ово свакако није крај капитализма, али је вероватни крај неолибералне ере. Идеја је поражена тамо где је и зачета, у САД. Улога државе поново избија у прва план, јер у тренуцима хаоса сви од ње траже помоћ и спас.

Економске кризе се јављају циклично и у неправилним интервалима. Узроци могу бити различити, као што је различитa и дужина трајањa криза, њихов интензитет, географски и тржишни опсег. Задатак економских власти је да периоде кризе скрати и да, колико то може и жели, ублажи њене тешке социјалне и економске последице.

Овакво разумевање криза је преовладавало све до касних деведесетих година, када се у економску праксу САД увукла нова идеја. Њен творац је Ален Гринспен, тадашњи гувернер америчке централне банке (ФЕД). По њему, кроз технолошку револуцију (а поготово развој Интернета), привреда је закорачила у нову зону продуктивности у којој је могуће избећи цикличне кризе. Сви уобичајени знаци прегревања економије – велики раст цена некретнина, берзанских акција, сировина, као и огроман дефицит текућег биланса, добили су ново објашњење и престали да се сматрају проблемом. У том „тра-ла-ла” универзуму на монетарним властима је да систему обезбеђује довољно новца, како би кредити несметано текли према потрошачима. У центру овог модела је грађанин који се све више задужује и све више троши.

Финансијски сектор је нове идеје дочекао раширених руку, па је уз помоћ јефтиног новца још једном померена граница грамзивости – отпочело је одобравање хипотекарних кредита и кредитно неспособним дужницима. Од оваквих дужника се може наплатити већа камата од уобичајене и управо ту лежи мотив ове кардиналне неодговорности. Отплата главнице кредита престаје да буде важна ако је дужник у стању да плаћа камату, и ако је вредност некретнине већа од вредности неотплаћеног кредита. Mодел функционише све док се камата уредно плаћа, а вредност некретнина расте.

Током лета 2007. појавили су се јасни знаци кризе. Велики број дужника више није могао измиривати ни обавезе по каматама. Тржиште некретнина је у озбиљном паду и механизам на коме модел почива се распада. Хипотекарни кредити су раније, кроз процес сложене банкарске технике, претворени у огроман број вредносних папира који су продајом расејани кроз светски финансијски систем. Планирана дисперзија ризика претворила се у контаминацију широких размера. Огроман број финансијских кућа је инвестирао у ове папире и сада је суочен са драстичним падом њихове вредности и огромним потенцијалним губицима. При томе, добар део ових инвестиција финансиран је позајмљеним новцем.

Хипотекарни кредити нису једини проблем великог глобалног казина. Финансијски сектор је пун ризичних пласмана, па се са страхом чека са ког ће дела тржишта стићи нови шок (кредитне картице, кредити за пословне зграде итд.). Сви крију своје потенцијалне губитке, па у атмосфери општег неповерења, нико не жели да новац позајми другом. Оно мало слободних средстава се усмерава у „реалне” вредности – злато, сировине и енергенте, или у државне вредносне папире, као последње сигурно уточиште.

Ликвидног новца је све мање и централне банке, ФЕД понајвише, убацују стотине милијарди у систем како би се одржала ликвидност и спречио ланац пропадања великих финансијских кућа. Агресивно се смањују каматне стопе и води опасна политика јефтиног новца која обара вредност долару. У помоћ је прискочила и влада САД, па су порези смањени како би грађанима остало више новца за трошење. У паници која прераста у хистерију, дневно се крше сва правила одговорне економске политике.

Како привреда још увек није у рецесији, штампање јефтиног новца је ветар у једра инфлације. Берзанска роба, попут сировина и енергената, наставља свој динамичан раст који је помогнут огромном тражњом новоиндустријализованих држава. Скупа нафта омогућава да и производња биогорива буде економична. Велике површине се користе за производњу сировина за биогориво, што смањује површине намењене производњи хране, чије цене вртоглаво расту. Истовремено, како долар убрзано губи вредност, цене берзанске робе која се котира у доларима расте још више, да би се компензовали валутни губици. Свет се налази на прагу новог инфлаторног доба, ако тај праг већ није и пређен.

Коментари48
ff2e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Abraham
Odličan tekst. Dragane, jedan važan detalj koji vam je promako je da Kina (beć dugo) drži juan nerealno nisko i da bi u slučaju kraha veliki deo robe koju izvozi na američko tržište jednostavno preusmerila na domaće. Današnja BBC-jeva vest je da PM Braun želi promenu ingerencija IMF-a i UN - sa željom da se ove organizacije bolje nose s krizom finansijskih tržišta. U ovakvim potezima leži opasnost slobodnog sveta.
branko
@Dragan. Dragane, zivim ovde, (Chicago, USA) vec skoro 20 godina i stvari gledam hronoloski i iz prve ruke. Imam svoj biznis, tj. privatnik sam. Ne delim svet oko sebe na "kapitalisticke genijalce" i "komunisticke mudrosere". Delim ih i merim po onome sta i kako rade. Hajde da ti to objasnim kako to funkcionise. Recimo, da ja (Kina), hocu tebi (USA) da prodam pun brod drangulija. I ti mi kazes ovako: Mozes da uvezes ceo brod u Ameriku, ja ti necu naplatiti ni centa carine ni poreza (mozda ne znas, ali na kinesku robu u USA nema dazbina i zato je besmisleno jeftina) ali pod jednim uslovom! Taj uslov je da ces ti da uzmes 10000 rolni toalet papira, na svakom listu ces da napises "100$" (tj. americki "treasury bonds") i da mi tako platis za brod. Naravno, objasnices mi da je to dil izmedju nas i da mi ne preporucujes da iznesem toalet papir na tzv. sekundarno trziste (iliti berzu) vec kada zelim da ih unovcim dodjem kod tebe da se "dogovorimo". Naravno, ukoliko se osilim i pokusam da ih prodam, recimo, Nemcima ili Brazilcima, mozda shvatim da je to, ipak, - toalet papir! Iz tog razloga kinezi beze od americkog trzista i kapitala. Zato sto im ne veruju. Trebali su im neko vreme, da razviju svoju privredu, ali tome je kraj! Vreme je za druga trzista. I kao sto ti kazes zivi-bili-pa-videli. U medjuvremenu, drzi svoju stednju u srpskim dinarima! Ja sam svoje dolare pre cetiri godine pretvorio (na nagovor svog brokera, iako sam tada mislio da je lud, a ja jos gori!) u Ruske Rublje, ulozio ih tamo i skoro ih udvostrucio. Naravno, ne zbog "razvijenog" Ruskog "kapitalizma" vec zbog cena nafte. A ti i dalje kupuj "nepoderive najke"! Shvatices jednom ...
Dragan,BGD
@Branko Ocigledno ste laik jer za vas biti najveci kupac ogromnog proizvodjaca robe ne znaci nista.I da u nekom narednom periodu SAD budu kupovale 30% kineskih proizvoda,pa to je vise nego velika zavisnost.Dovoljno je samo da otkazu 10% i to znaci potres na kineskom trzistu.Drugo sto vi ne znate,jedno je kineska roba,a drugo je roba koju proizvode Kinezi ali sa licencom SAD. Ta kineska roba su patike koje se raspadnu za nekoliko meseci ukoliko ih uoste nosite zbog velikog smrada.A kineska roba americkog proizvodjaca su "Nike" patike koje nisam mogao da poderem 10 godina.Kinezi nemaju brendiranu robu,a malo je kupaca u svetu,osim siromasnih zemalja koje ce kupovati njihovu robu koju oni proizvode bez ucesca stranaca.Uostalom videcemo i sami za nekoliko godina,sta ce pricati komunisticki mudroseri i nadrikonomisti.Danas nije problem proizvofiti,problem je naci trziste.Sta ako Evrospak Unija otkaze kineske proizvode.danas ima mnogo zemlja u svetu u kojima je radna snaga mizerno placena.Dovoljno je da Kinezima Evropa i SAD otkazu kupovinu na tri messeca i oni su gotovi.I ovako su siromasna zemlja.
Dule-Canada
Veoma dobar tekst. Zeleo bih da dodam na ovaj tekst da je USA spremna sada na sve zbog svega sto se desava. Koristeci vojne potencijale (NATO) na nacin na koji ih koriste danas u svetu oni postaju nova svetska opasnost i treba ih (moje misljenje) nazvati pravim imenom -Fasisticka armija. Svi mi koji smo dosli davno na zapad dosli smo da radimo i iz ideala da je zapad pravo mesto za rad. Nazalost vise nije tako, a nije se lako ni vratiti jer nas je zapadni sistem uvalio u dugove, kredite i sl. To sada pokusavaju da urade i u Srbiji. Stvari se menjaju u svetu brzinom svetlosti i cini mi se da pojedine grupacije ljudi to ne vide ili ne zele da vide (DS, LDP ...).
Nicolas Supica
Mi mnoge stvari nismo znali o zapadu, vizija nam je bila ulepsana i nerealna. Ja sam pre nekolike godine, sa cca 55 godina, radio kao mladji knjigovodja u jednoj omanjoj i ugodnoj porodicnoj firmi prehrambenih proizvoda. Video sam da se ispostavljaju racuni bez onog sto smo mi zvali duznocko-poverilackog odnosa i dana placanja. Zatim, primetio sam da ti racuni nisu naplaceni a da su "oprihodovani"??? Sacekavsi malo da se to ponovi, da ne pricam na pamet, postavio sam pitanje sefu i gazdi o tom DPO i datumu naplate, kao iskustvu i praksi. Nasmejali su se i rekli da to nije bitno i da ce biti sredjeno. Sutradan mi je bila noga. Naravno, to se u kanadi ne smatra kao ljudsko pravo, ili povreda, sto je vrhunac cinizma i lazi. Kada su bili Enron, Worldcom itd., nisam bio nimalo iznenadjen. Sve je tako u S. Americi a drugacije su vizije za one neupucene i neinformisane i one koji ne mogu te stvari da provere iz prve ruke i dozive neugodne situacije. Mozda sustinsko, iako nevezano za temu, s obzirom na demografski kolaps Zapada, ko je i kako odgovoran za demografsku situaciju drustava u kojima se mladi ljudi ne zene i udaju, ne radjaju do 40-tih godina itd.; gde je tzv bogatstvo u sustini samo u papirima, hrana losa i vestacka, voda se ne pije iz cesme nego iz flasa itd. Toliko uz pozdrav!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља