недеља, 20.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

Волтерова лична библиотека у Санкт Петербургу

Шта се све чува у Руској националној библиотеци, једној од десет највећих на свету, колико српских средњовековних књига ту има и која је најстарија библиотека у Русији, говори Александар Иванович Вислиј
Аутор: Гордана Поповићпетак, 07.04.2017. у 17:52
Једна од десет највећих библиотека на свету (Фото Пинтерест)

Када су бољшевици дошли на власт у Русији, много је богатих људи племићког порекла отишло у емиграцију, а пошто су одлазили у журби остављали су личне библиотеке које су наједном постале ничије. Један од указа нове власти из 1918. године односио се на одузимање тих библиотека и њихово предавање држави, што је заправо омогућило да се оне сачувају. Углавном су их премештали у Санкт Петербург и у Москву, а број књига које су се као реке сливале у те библиотеке између 1918. и 1920. године био је толики да библиотекари нису успевали да их све региструју. Тих година у руске библиотеке доспеле су и српске средњовековне књиге којих сада само у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу има 370.

Ово је само једна од занимљивости које нам је испричао Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу, ових дана гост Београда на позив САНУ, где је потписао споразум о сарадњи, одржао предавање, а затим посетио и друге институције. Овим споразумом српске средњовековне књиге које поседује Руска национална библиотека, а међу којима су Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, јеванђеље Николе Стањевића, као и 166. лист Мирослављевог јеванђеља, биће пребачене у дигиталну форму како би постале доступне свим научницима. Није, наиме, сигурно да свих 370 књига припада српском наслеђу и зато је нужно дати их научницима на увид да истраже шта припада српском, а шта можда бугарском, македонском или руском наслеђу.  

– Реч је о рукописима написаним пре готово хиљаду година на старословенском језику и већина од њих није сачувана на територији саме Србије, где су се непрекидно водили ратови. Руски свештеници и трговци изнели су их из Србије и поклонили их цару, а он их је поклонио библиотекама у Санкт Петербургу и у Москви, градовима који су имали срећу да се у њима није водио рат. Јесте била блокада Петрограда, Немци јесу били близу Москве, али наше културно наслеђе није страдало. Међутим, ти трговци нису путовали само у Србију, него и на Свету Гору, Македонију, Бугарску и могуће је да међу тим рукописима има и других, не само српских. То ће само научници моћи да процене – каже Александар Иванович Вислиј.

Руска национална библиотека у Санкт Петербургу основана је 1795. године као царска библиотека када је царица Катарина Велика издала наредбу о њеном оснивању. Здање се градило 17 година и 1812. император Александар Први је отворио библиотеку.

– Први читаоци, међутим, појавили су се 1814. године, после рата са Наполеоном. У самој згради библиотеке било је предвиђено да стане 350.000 књига, а сада се у том здању налази пет милиона књига и зато је мало тесно. Иначе, библиотека има 37 милиона наслова. Већ смо отворили нову зграду у Московском булевару и сада се завршава градња главног магацина у истом булевару, што ће нам омогућити да тих пет милиона књига из старе зграде превеземо у нову како бисмо урадили ремонт, после чега бисмо оно највредније вратили у стару зграду. Главна зграда библиотеке би се и даље налазила у Невском булевару као што је још на почетку замислила Катарина Велика и сада тражимо средства – каже Александар Иванович Вислиј, тврдећи да не постоји управник библиотеке који нам неће рећи да држава даје мало новца, мада он лично признаје да у Русији држава заиста води бригу о библиотекама.

По неким информацијама Руска национална библиотека из Санкт Петербурга је најстарија библиотека у Русији, али наш саговорник одмах то демантује.

– Не, најстарија је библиотека московског универзитета Ломоносов, који је основан 1755. године, када је отворена и библиотека. Она сада није највећа, али је и даље најстарија. Додуше, постоји библиотека која је настала још раније. Реч је о збирци музеја Кунсткамера, који је основао Петар Велики. Касније је из ове библиотеке настала библиотека Академије наука у Санкт Петербургу. Али чак ни она није најстарија. Још је Иван Грозни скупио за то време заиста импозантну библиотеку и сматра се да је та збирка изгубљена. Али није сасвим тако, јер је после његове смрти збирка прешла код разних племића и после се ипак нашла у Руској државној библиотеци која се у народу зове „Лењинка”. Дакле, питање о најстаријој библиотеци у Русији је за научно истраживање – смеје се Иванович Вислиј.

Библиотека у Санкт Петербургу је на листи десет највећих библиотека на свету, на којој се још налазе и Конгресна библиотека САД у Вашингтону, Британска библиотека, Библиотека на Харварду, Њујоршка јавна библиотека, те националне библиотеке Немачке, Француске, Кине, Канаде...

– Свакако, Конгресна библиотека САД је већа од Руске националне библиотеке, док је библиотека Немачке мања. Међутим, поређење са националним библиотекама Француске, Шпаније, Велике Британије, већ је дискутабилно питање. На пример, у Британској библиотеци кажу да у фондовима имају 160 милиона јединица, али сви патенти су такође у том броју библиотекарских јединица, док Руска национална библиотека уопште не садржи патенте, јер у Москви постоји посебна библиотека за патенте. Не можемо да упоређујемо по броју јединица, али је јасно да је Руска национална библиотека старија од Британске библиотеке која је формирана 1972. године спајањем Библиотеке британског музеја, Националне библиотеке Велике Британије, Бироа за патенте и још 4 организације. Без обзира на то што је Библиотека британског музеја формирана 1759. године, сада се све тако обједињене воде од 1972 – објашњава наш саговорник.

Александар Иванович Вислиј каже да је тешко издвојити наслове најдрагоценијих дела која се чувају у Руској националној библиотеци. Било која књига која је писана руком пре хиљаду година нема цену, истиче он.

– Књиге које су написане још пре него што је постојала могућност да се штампају, попут Библије, наше су светиње и немогуће је рећи која од њих је важнија или ређа. Свака је од непроцењиве важности. Али посебно интересовање може да изазове цела збирка. На пример, у Руској националној библиотеци чува се Волтерова лична библиотека. Катарина Велика се дописивала с њим, као тада главним слободоумним филозофом Европе, и после његове смрти једноставно је купила целу његову личну библиотеку која броји 4.500 књига. Како то да проценимо? Непроцењиво је! – каже на крају Александар Иванович Вислиј.

 


Коментари3
d74f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Bumbuc
Pre nego sto vrate nase knjige, neka ih fotokopiraju!!!
Књиге су вредност
Много је и изнешено. Прва станица су били Сремски Карловци, Срби су их удомили. После су одатле одлазили у бели свет. У својој библиотеци имам неке вредне књиге које су ми поклањали загранични Руси. За мене је био шок када кажу: "Срби су старији од Словена. " По њиховоом казививању у зидинама Кремља је Александриска библиотека коју су Срби склонили пред Турском најездом. Кремљ још увек неће да је отвори из само њима знаних разлога. Било како било, историју пишу победници и обично није у сагласју са истином, али данас јак ветар у леђа историским истинама су генетика, антропологија, лингвистика, археологија...и остале моћне науке које су једногласне: Порфирогенет је тежак фалсификат.
Jacob
Postovani, Slazem se da su knjige vrednost. I to od neprocenjivog znacaja. I slazem se da istoriju pisu pobednici i da ima neistina u onome sto se predstavlja, ali u krajnjoj liniji da li je to i bitno za nas? Hocemo li biti bolji ljudi i napredniji ako se ispostavi da smo ovde hiljadama godina i da smo najnaprednije pleme bili u Starom veku? Mi Srbi smo skloni da pravimo mitove od svega. I mislim da bi nam takva saznanja i da su tacna donela mnogo vise stete nego koristi. Nazalost. Na stranu sto je jedan veliki zagranicni Rus i najveci vizantiolog 20-og veka, a nas akademik, Georgije Ostrogorski na ogromnom broju mesta svog naucnog rada potvrdjivao da je Porfirogenit u pravu.
Препоручујем 32

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља