недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36

Једемо највише хлеба у Европи

Према истраживању „Политике” корпа са основним намирницама у Србији кошта 4.437, а у Словенији 6.512 динара, али Словенци са просечном зарадом од 1.020 евра могу да купе 19,3 овакве корпе, а овдашњи потрошачи упола мање
Аутор: Јелица Антељпетак, 07.04.2017. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Основне животне намирнице у Србији скупље су него у Македонији и Црној Гори, а јефтиније од оних које плаћају грађани Хрватске , Словеније и Босне и Херцеговине, показало је истраживање „Политике”. Реч је о ценама петнаестак основних производа које наша редакција прати већ неколико година и које се обично користе у свакодневној потрошњи у домаћинству. И у овом истраживању упоредили смо стандардне цене истих производа у трговинама истог формата. Међутим, када се ова корпа упореди са просечним зарадама у региону долази се до закључка да је наш стандард најнижи, јер се за просечну зараду у Србији која износи 379 евра може купити 10,5 оваквих корпи. Следи Македонија која са зарадом од 363 евра има новца за 11,4 овакве набавке, Босна и Херцеговина 11,5, док је према овој нашој рачуници стандард најбољи у Словенији чији грађани са 1.020 евра просечне плате могу да оду месечно 19,3 пута у набавку ових намирница. У Хрватској је просечна зарада од 749 евра довољна за 14,3 овакве куповине.

– Када се погледа структура ове корпе, забрињава и то што она није доступна свим грађанима Србије, будући да се поједини потрошачи одричу намирница које не могу да плате. Када погледате структуру потрошње прехрамбених производа види се да је код нас ниска потрошња млека и производа од млека, меса и прерађевина, а доминира хлеб и у сезони, поврће. У руралним подручјима и данас имате средине у којима деца одрастају без млека јер им није доступно. Слабом потрошњом овог производа, који је најјефтинији извор протеина анималног порекла, најугроженији су деца и најстарији део популације – каже за „Политику” агроекономски аналитичар Војислав Станковић.

Према званичним подацима, у Србији је потрошња пољопривредних производа по становнику најнижа у Европи. Трошимо годишње нешто више од четири килограма јунећег меса, а становници ЕУ 14 килограма. Потрошња свињског меса је 14 килограма, док у Европској унији прелази 30 килограма по становнику.

– Потрошња млека у Србији је 33 литре, а у Европи достиже и 100 литара по становнику. Код нас сваки грађанин годишње конзумира 200 грама путера, а грађани европских земаља чак килограм. Одраз сиромаштва је потрошња хлеба и ту предњачимо – више од 100 килограма по становнику, а потрошачи у Европи упола мање – објашњава Станковић. 

Више од четвртине грађана Србије (25,5 одсто) живи у зони сиромаштва, док још четрдесетак одсто њих живи незнатно боље, показују последњи подаци званичне статистике. У укупној личној потрошњи у нашој земљи се само за храну и безалкохолна пића месечно издваја 35,4 одсто новца, што је далеко изнад европског просека.

Станковић каже да рачуница показује да просечан члан домаћинства у Србији за храну и безалкохолна пића има на располагању дневно 2,13 евра. Занимљиво је да је у Београду, по члану домаћинства, за храну расположиво 2,35 евра, у Војводини 1,91, а на југу Србије 1,93 евра.

– Многе ће изненадити ови подаци, али они показују да су у руралним подручјима натурални приходни и потрошња много већи у односу на градове (имају своју производњу и нису много везани за набавку тих производа у трговини) – додаје он и каже да су укупни приходи домаћинства у Србији у овом тренутку 57.986 динара, а расположива лична потрошња по домаћинству је око 26.000 динара.

То је новац којим би требало прехранити породицу, платити комуналне услуге, а ту су и одећа, обућа, здравствене услуге, трошкови за школовање, култура.


Коментари32
77eb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Miggyy
Статистички гледано, према односу просечне плате и потрошачке корпе, ми живимо најгоре у Европи, а такав нам је и стандард. Да је то тако показује, одраз сиромаштва, јединична потрошња хлеба. Ми смо највећи потрошачи у Европи – више од 100 килограма по становнику, дупло више него у Европи. Политичари у овој статистици не верују, далеко су од ње, а “боранији” биће још горе када, не дај Боже, понестане и хлеба, а за воду, некако, ћемо се снаћи. Где се дену највећи економски раст у Европи, којим се пунише ступци штампе?
Dušan
Srpski hleb je kao Coca-Cola ! Najlošijeg kvaliteta ali najomiljeniji među potrošačima ! Što se tiče ostalih namirnica i poređenja sa drugim državama statistika ne uzima u obzir stil-kulturu života stanovništva. Ja živim u EU i garantujem da se sigurno potroši više brašna i mleka 'po glavi stanovnika' nego u Srbiji ali to ne prođe kroz usta ljudi nego dosta završi na đubrištu !
Baba Jana i Komsike
Mozda jedemo najvise hleba u Evropi ali pravimo najbolji hleb u Evropi. Zato udri Srbo brigu na veselje i odlomi komad pogace i grumen ovcijeg sira, pa sedni pored izvora sa hladnom vodom. Ne zaboravi da zeleni beli ili crni luk idu dobro.
Joca Dopisnik Belosvetski
Ovi sto kritikuju nas hleb, jos ne znaju sta je lose. Dali ste znali da Evropa pravi crni hleb sa 30% piljevine od drveta da bi joj povecali procenat celuloze? Srbija pravi crni hleb bez sadrzaja drveta. Kad je vruc mirise na hleb. Evropa pravi hleb sa dvrnom piljevinom pa im hleb mirise na drvo a kad se ohaladi ne mirise na hleb vec na tarabu. To kazu i evropljani. Zato oni brasnu pored drvene piljevine dodaju i mirodjije da zavaraju culo ukusa i mirisa.
Препоручујем 3
Ako je sala, OK
Ali ako stvarno mislite da mi jedemo najbolji hleb u Evropi onda se ljuto varate. Dosta sam putovao a losiji hleb od naseg sam jeo samo u Rusiji.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Твртко
У анализу је требало узети у обзир и следеће чињенице: Прво: - СВИЊОКОЉ... људи око мене једу квалитетну шунку, чварке и кобасице, - али у домаћој изради. Дакле, - нема статистике. Друго: - кућне пекаре на западу... Људи праве хлеб справљајући га у кућној радиности помоћу кућних пекара. Код нас се то не ради јер је хлеб веома јефтин - мада не би било лоше. Дакле, - анализа је непотпуна и стога шири криву слику. Нико не једе чварке, кобаје и сланину ко ми!!! Могли би мало да смањимо.
Muradin Rebronja
Да, да смањимо гојазност која је резултат узимања превише масноће (1 гр. масноће=9,1 калорија) и шећера (1 гр. шећера = 4 калорије) и премало физичких активности. Желите идеалну телесну тежину? бујрум, и/или изволите па станите на вагу, ујутро, као од мајке рођени, и након празњења црева. Идеална је ваша висина минус 110. Двометраш? ваша телесна тежина треба да буде 91 килограм. Па, ко воли нек изволи. Лакше рећи него постићи. Ипак, лечење од гојазности у нашим хотелима у бањам и на планинама је наша највећа шанса за развој специфине гране здравственог туризма. Дајте да бар у томе будемо први у свету и да нас други, нарочито у осталим балканским државицама, следе. Мало ли је? И кад ако не сад?
Препоручујем 14
Bus i Jada
Ima se, pa se moze jesti hleb koliko hoces. A tek koliko jaja pojedemo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља