уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 29.03.2008. у 22:00

Пренапумпано па испумпано

Особа која је без проблема купила кућу, сада банци дугује 250.000 долара, а може да је прода за само 180.000, тако да је приморан да је напусти, препусти банци да јој нађе новог купца
Тешка времена: Њујоршка берза (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. марта – „Дабогда имао, па немао”, клетва је која је задесила милионе овдашњих грађанa. „Амерички сан”, да се стално живи „боље него јуче”, претворио се, наиме, у кошмар, где се многи кућевласници и станодавци стрмоглављују у несањани статус – „социјалних случајева”.

Водећа сила света уздрмана је незапамћеном кризом на тржишту кућа, хипотека, кредита… Готово као у басни о жаби која се распрсла у настојању да достигне димензије вола, пукла је веза између могућности и стварности, обавеза и планова, а понајвише међу ценама чији се однос свео на прецењеност и потцењеност.

Шта се догодило, укратко објашњава економиста Камран Афшар. Наводи пример: особа која је без проблема купила кућу, сада банци дугује 250.000 долара, а може да је прода за само 180.000, тако да је приморан да је напусти, препусти банци да јој нађе новог купца.

Таквом наглом испумпавању претходило је – нагло напумпавање звано „патриотска потрошња”, почето још 1996. а нарочито појачано после терористичких напада 11. септембра 2001. За десетак лета, до 2006. године, цене станова су порасле за 124 одсто, да би онда почеле нагло да падају, док су многима, по уговорним спецификацијама, расле камате на позајмице узетих за смештај домаћинства, закупаца…

Задужени више нису могли да отплаћују, кредитори да наплаћују. Криза је захватила све слојеве – од најнижих до светског берзанског центра, њујоршког Волстрита, ланчано уздрмавши и друга међународна средишта обрта капитала.

Разлози овдашњег посртања су вишеструки. Наводимо само три. Прво, позајмљивачи су се „занели” у уверењу да ће њихове принадлежности и цене купљених домова расти тако да ће увек моћи да на набављеном зараде или бар да га једноставно отплаћују. Друго, банке су „шаком и капом”, по сличној логици, давале зајмове не водећи рачуна о „кредитној историји” клијената, тачније о њиховој реалној могућности да добијено врате. Треће, америчка привреда се приближила рецесији која је повећала искушења целог друштва, а поготову однос поверилаца и дужника, саздан на претпоставци о „незаустављивом напретку”.

Вашингтонске власти, узрујане и изборним страстима, још нису нашле комплетан одговор за нови изазов. Прве мере администрације биле су усмерене на стабилизацију банака. Замерено им је да тако занемарују масе ојађених па тим Беле куће управо разрађује план за помоћ и нагло обезнађеним грађанима.

Пут решавања кризе ће бити подужи, кажу познаваоци. За упадање у њу били су отворени многи улази, док се излази тек траже…

М. П.

Коментари4
215ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Rubezic
Mislim da je globalna finansijska kriza prouzrokovana permanentnim drzavnim intervencionizmom u sveri ekonomije, drzava se mijesa u ono sto nije njen posao i na taj nacin dolazi do ciklusa finansijskih kriza, koje kasnije,nije moguce kratkorocno rijesiti bez intervencije drzave na polju, prije svega monetarne politike. Treba dozvoliti trzistu da rijesi probleme prema svojim zakonima, a drzava treba da postane okvir za obavljanje ekonomskih aktivnosti. Mislim da nacionalizacija finansijskog sektora nije rjesenje, dokazano je da drzava nije dobar vlasnik. Stoga, drzava treba da pomogne bankama da dodju do sredstava i da garantuje stednju gradjana, kako bi podstakla stednju, sto ce imati multiplikacioni efekat na investicije i izlazak iz krize.
Peking Opanak
Ja sam jedan od onih koji su se presli sa kupovinom nekretnine. Ostao sam duzan %100,000 zbog pogresne procene o vremenu koje cu provesti u doticnoj(mojoj!!!)kuci i ostalih malih zezalica na trzistu(odlazak poslova u Mexico). Pokidao sam se. Zarade su nam dosta dobre;medju 5% naj.placenih u Americi. Ali,samo sto nisam "riknuo"... Jos uvek "kukam" i mucim ljude oko sebe. Peporuka:RENTIRAJTE i uzivajte u naredne dve /tri godine. Jedna stvar me vise muci od svih zbivanja u USA a to je nekretnine u Srbiji i njihova cena.Ovde malo i shvatim sta se "muva", a tamo u zemlji Srbiji bas nista. Koliko cujem, cene za "gajbe" su Holivudske a plate... Puno pozdrava od Talicnog Toma! Hteo sam da pitam KO TO KUPUJE I KAKO. Moja porodica nema sanse.
rsg rsg
To sto ti kaze je veoma lepo. Kupis jeftino prodas skupo i eto profita (para). A kao sto znas para u severnoj Americi nema i da se radi tesko (vecina) da bi se imao neki bejzik. Bejzik je hrana auto i kuca. Znaci neko kupi kucu za 200.000 dolara i ima neku mesecnu ratu. Taj neko ima ugovor sa bankom na 25 godina. On ne moze da prekine taj ugovor bez penala. Pocinju problemi sa poslom i recesijom, znaci ljudi smanjuju potrosnju. Taj neko vise ne moze da zaradi ratu za tu kucu. U momentu recesije kakva je u Americi pokusaj prodaje kuce za 180.000 (nema kupca za vise) koja je placena 250.000 znaci prekidanje ugovora i dug prema banci od minimum 70.000. U ovoj tacki bolje je dati banki kucu i izaci nego prodati kucu i bit duzan vise od 70.000 i bez kuce. Sigurno je negativno za kreditnu istoriju onoga ko izadje pod ovakvim uslovima. Niko normalan ako moze da proda to za 350000 ne bi prepustio banci. Pogledaj ono sator naselje kod LA. Vise od 200 ljudi zivi u satorima jer nisu uspeli da naprave profit o kome ti govoris a sigurno bi da su mogli. Na kraju balade sve i da nije recesija i da ti kucu mozes da prodas na taj nacin sa tim parama sigurno ne mozes kupiti slicnu jer su i ostale poskupile. Ako imas decu zenu i skolu, kuca ti treba da zivis a ne ko neki samac da pravis profit i svdno ti je sta ces posle prodaje da radis (tacno je da se moze i tako zaraditi ako je povoljna situacija).
Dragan,BGD
Особа која је без проблема купила кућу, сада банци дугује 250.000 долара, а може да је прода за само 180.000, тако да је приморан да је напусти, препусти банци да јој нађе новог купца.OVAJ UVOD JE POTPUNO NEJASAN.AKO JE OSOBA BEZ PROBLEMA KUPILA KUCU,onda nista nije duzna banci.A ako seaduzila kreditom od 250.000 dolara,to je dug koji treba da se isplati za neki period 15,20,30 godina.Normalno je da su u dug uracunate i kamate. Ako kod nas kupite stan na kredit,naprimer od 60 kvadrata na 20 godina,sluzbenici u banci ce vam izracunati da cete za stan isplatiti ukupno 120.00 evra, naprimer.A da ga odmah prodate,dobili bi samo 60.000 evra,koliko inace kosta u kesu.Zasto ljudi u celom svetu kupuju stanove na kredit.Nemaju gotovog novca i primoani su a kad vec placaju 500 evra kiriju,racunaju da je bolje da im to bude rata.Nema razlike ni na jednom trzistu,osim nekih malih. Moji rodjaci kupili u SAD kucu na kredit koja je za gotovo kostala oko 180.000 dolara,a posto je na kredit, oni ce ukupno isplatiti 300.000 dolara.Medjutim,vec posle nekoliko meseci cena njihove kuce se povecala na 300.000 u kesu.Da su hteli da trguju,mogli su kucu da prodaju za kes,izmire banci osnovni dug od 180.000 dolara i jos preko toga,najvise 20.000 dolara i na kraju im ostane na racunu 100.000 dolara,a nisu ulozili nista. To je bilo u leto 2006.godine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља