петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.04.2017. у 22:09 Данијела Давидов-Кесар

Депресија погађа пет одсто становништва Србије

Оболели губе 5-6 сати продуктивног радног времена недељно, раније одлазе у инвалидску пензију, а укупни економски губитак у Европи као последица болести износи 36,6 милиона евра
(Фото Пиксабеј)

Од депресије у Србији болује готово пет одсто становништва, а предвиђа се да ће до 2030. године то постати водећа болест у свету.

Према подацима Светске здравствене организације, на глобалном нивоу 322 милиона људи пати од депресије (4,4 одсто светске популације), која је уједно главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (од 15 до 25 година). 

Код старијих удружена са болестима срца
Депресија је уобичајена код старијих особа, али се често занемарује и не лечи. Само у САД приближно 15 одсто старијих од 65 година (шест милиона људи), болује од неког облика депресивног поремећаја. Овај број је вероватно и већи јер старије особе не придају значај симптомима депресије, сматрајући их нормалном појавом старости и жале се на различите физичке тегобе. Депресија се код старијих људи често јавља удружена са хроничним болестима као што су обољења срца и крвних судова, високи крвни притисак, дијабетес, реуматске и неуролошке болести.
Чланови породице депресивну особу треба да подстичу на друштвено ангажовање, физичку активност и редован сан, али и да уклоне све лекове, оштре предмете и ватрено оружје из куће како би спречили повређивање.​

Велики проблем је што се депресија често не препознаје и што се постављају друге дијагнозе, истакао је др Милан Латас, заменик директора Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, нагласивши да људи када се изнервирају обично кажу да су у депресији, али да је прави симптом болести када постају незаинтересовани за свет око себе и када то траје више од две недеље у континуитету.

Он је на скупу поводом обележавања Светског дана здравља у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” додао да се депресија може лечити и да психијатри могу помоћи, али да је важно да се људи не плаше да им се обрате.

– Имамо задатак да приближимо јавности како да препознају ране знаке ове болести како би кренули са терапијом, а важно је да људи разговарају међусобно о својим осећањима – каже др Верица Јовановић, в. д. директора Института „Батут”.

Према „Студији оптерећења друштва болешћу у Србији”, базираној на данима изгубљеним због неспособности услед депресије, међу 18 одабраних поремећаја здравља депресија је била на четвртом месту и примећено је да више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на петом месту.

И у Европи се бележе како друштвене, тако и економске последице депресије. Само директни и индиректни трошкови лечења депресије у Европи процењени су на 118 милијарди евра или 253 евра по становнику и чине један одсто европског бруто националног производа. Особе са депресијом губе 5-6 сати продуктивног радног времена недељно, раније одлазе у инвалидску пензију, а укупни економски губитак, као последица болести, износи 36,6 милиона евра.

Лекари упозоравају да се депресија у детињству више не сматра ретком појавом јер се болест у овом узрасту креће у распону од 0,5 до 2,5 посто, с тим да је чешћа код адолесцената и износи три до четири одсто.

Најновије студије показују тенденцију померања првих симптома депресије према све млађем узрасту. Сматра се да око 12 одсто адолесцената и три одсто деце доживљава симптоме депресије, при чему до пубертета нема значајнијих разлика у учесталости депресије међу половима.

Ризик од депресије повећава се два до четири пута после пубертета, посебно код особа женског пола. Подаци показују да 40 до 70 одсто младих узраста од 15 до 24 године са депресијом најчешће има још неки ментални поремећај, а углавном су то поремећаји у вези са злоупотребом средстава која стварају зависност.

Коментари7
61912
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

budala
Ma sta da se obrate... jednom nedeljno po 15 minuta u Lazi i naravno, zoloft..
milan v
Na selu nema depresije! :)
Beogradjanin Schwabenländle
Али више нема ни села !
elektricar
Samo 350.000 ljudi ??? Čista laž !!! To mora da se pomnoži bar sa deset !!! Ili nastavljamo da se lažemo ???
ВлаДо
Када би нашли себи одговарајући посао не би патили од "деспресије"
Vajat Erp
Kakve politicare i drzavu imamo dobro je da je samo 5%
Jana
Mislim da je u pitanju neka greska. Realno bi bilo da pise 95%

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља