недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:08

Лудовали смо као да је 1929.

Аутор: Пол Кругмансубота, 29.03.2008. у 22:00
Бранислав Кнежевић

Ако Бен Бернанке буде успео да спречи крах финансијског система, добиће заслужене похвале за свој херојски труд.

Међутим, питање које би требало поставити гласи: како смо стигли довде?

Зашто је финансијском систему потребно спасавање?

Одговор је да у суштини плаћамо цену својевољне амнезије. Одлучили смо да заборавимо шта се догодило тридесетих година прошлог века и одбивши да учимо из историје – ми је сада понављамо.

Супротно популарном уверењу, крах берзе 1929. није био кључни моменат у Великој депресији. Оно што је претворило обичну рецесију у колапс са цивилизацијским последицама био је талас опсаде банака у Америци 1930. и 1931.

Криза банкарства тридесет година прошлог века показала је да нерегулисана финансијска тржишта без надзора сувише лако могу да доживе катастрофалан суноврат.

Но, како су деценије пролазиле ова лекција је заборављена и сада је учимо на тежи начин.

Да би се разумео проблем, мора се знати шта банке раде.

Банке постоје да помире супротстављене интересе штедиша и позајмљивача. Штедише желе слободу – приступ новцу за кратко време. Узајмилац жели поверење: неће да ризикује да му се изненада затражи отплата.

Банке обично задовољавају жеље обе стране: депоненти имају приступ свом новцу кад год желе, а највећи део новца који се повери банкама иде у дугорочне кредите. То функционише зато што се повучени новац мање-више надомештава новим депозитима, па су банци потребне само скромне резерве кеша да би своја обећања испунила.

Међутим, понекад – често само на основу пуке гласине – банка буде изложена навали штедиша, када велики број депонената истовремено покушава да повуче новац. Тако банка из које депоненти хоће да повуку новац остаје без кеша којим подмирује захтеве и може да пропадне чак и ако је гласина била лажна.

Да ствар буде гора, јуриш на банку може да буде заразан. Ако депоненти једне банке изгубе новац, вероватно ће се унервозити и депоненти друге банке, што покреће ланчану реакцију. А може да буде и ширих економских последица: док преживеле банке покушавају да прикупе кеш обустављајући одобравање кредита, настаје зачарани круг у коме навале на банке изазивају слом кредитног тржишта, због којег друге фирме пропадају, а то опет ствара нове проблеме за банке и тако даље.

То је укратко оно што се догодило 1930. и 1931. и због чега је Велика депресија била онако драматична. Зато се конгрес постарао да се то никада не понови системом прописа и гаранција које су обезбедиле заштитну мрежу за финансијски систем.

И сви смо касније живели срећно, али не заувек.

Волстрит је негодовао због прописа који су ограничавали ризик, али и могући профит. И мало-помало је изврдао – једним делом убедивши политичаре да олабаве правила, али углавном стварајући „банкарски систем у сенци” који се ослањао на сложене финансијске аранжмане којим се заобилазила безбедносна регулатива банкарства.

На пример, у старом систему, штедише су имале законски строго регулисано федерално осигурање депозита, а банке су њихов новац користиле за стамбене кредите. Временом је то, међутим, замењено мање безбедним системом.

Како су године пролазиле, банкарство у сенци је преузимало све више посла јер су играчи у овом систему без прописа имали, изгледа, боље понуде од конвенционалних банака. У међувремену, сви они који су бринули због чињенице да новом, врлом свету финансија недостаје сигурносна мрежа етикетирани су као безнадежно старомодни.

У преводу, лудовали смо као да је 1929. – а сада је дошла 1930.

Актуелна финансијска криза заправо је „апдејтована” верзија јуриша на банке од пре три генерације. Само што људи сада не извлаче новац из банака да би га ставили у сламарице, већ раде оно што је данашњи еквивалент томе – извлаче новац из банкарског система у сенци да би га претворили у благајничке записе. А последица је као и онда зачарани круг финансијског затезања.

Бернанке и његове колеге у Федералним резервама чине све што могу да прекину тај зачарани круг. Можемо само да се надамо да ће успети. У противном, неколико следећих година биће врло непријатне – не нова Велика депресија, надамо се, али сигурно најгора криза после више деценија.

Чак и ако Бернанке успе, то није начин да се води економија. Време је да се науче лекције из тридесетих и да се поново успостави контрола над финансијским системом.

(Објављено у Њујорк Тајмсу 21. марта)


Коментари3
56bf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zile
vredno je procitati sta pise majkl perelman, profesor iz kalifornije, u zadnjem delu Kradja americkog napretka- ili kako su desno-krilci osvojili vlast. Delo je ekonomske prirode. Ova kriza sada je kriza ustvaru tzv. vojnom Kejnijanizma. Taj englez Kejnz je kao sto je vec poznato predlozio da se kapitalizam pokusa spasiti povecanom ulogom drzave u ekonomiji sto se pretvorilo u dve vojne partije koje vladaju Amerikom. Naravno da ce cena da bude ogromna. Veca je steta od tzv. Demokrata, koji uvek rade suprotno od onoga sto obecaju da bi bili izabrani. To se vec godinama ponavlja. Sem toga ovaj pisac Krugman je desnicarski ludak. Tako ga strucnjaci iz sveta klasificiraju. On pojma nema vec prepisuje.
radisa
Sve se svodi na to ko komanduje stampanjem novca i burzom a ostalo je stvar manipolacija jos ako ste uz to vlasnik veceg broja banaka,osiguravajucih drustava,medija i raznih instituta u svim razvijenim drzavama sve postaje lagano.Bilo gdje zabodete ruke u novcane tokove uhvatite rep od barona Rothschilda.Jedan koji je pokusao staviti americku stampariju pod jurisdikciju Kongresa i cak ostampao jednu seriju USS$ sa crvenim brojevima da se rijesi privatnih bakara koji komanduju stamparijom FED-A je ubijen u Dalasu(Kenedy).Problem je sto dolar nije vise pretezna valuta rezerve,pa kada je adam u Iraku poceo prodavati naftu za Eure samo poslije 6mjeseci bombardiran kao sto ce biti i Iran koji je isto ucinio na dan sanoproglasenja "kosovo banana".29 kriza je spekulacija da se dovede Hitler,Musolini u kombinaciju II svjetskog rata da bi se Evropa stavila pod cizmu Novog svjetskog poretka i uskog kruga sa vrha piramide koje kontrolise sve od pocetka stampanja novca za potrebe Njenog velicanctva u Londonu.Bernake i njegov predhodnik koji je i jedan od krivaca za ulazak organizirani haos na Zemlji zbog dolara-WC papira koga ne prima dobije nosacem aviona ili atomsku bombu kao poklon ili ce novi poredak biti bez dolara ili nas nece biti vidjecemo nicija nije gorila do jutra.Daj Boze da se Srbi sloze,oboze,umnoze i ne gloze.
Мирко Контић
Нешто ми говори да је криза у Југославији деведесетих директно повезана са овим стањем у Америци сада.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Светска финансијска криза
Светска финансијска криза
Светска финансијска криза
Светска финансијска криза
Светска финансијска криза

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља