уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ: ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА (2)

Сопоћани – између дивље градње и заштите

На Унесковој листи светске природне и културне баштине Србија има пет заштићених локалитета и још 11 који су номиновани за улазак на листу. „Политика” у досијеу недељом открива детаље о онима који су већ проглашени светском баштином: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004), Гамзиград-Ромулијана (2007) и средњовековни надгробни споменици стећци (2016)
Аутор: Славка Бакрачевићсубота, 08.04.2017. у 22:00
Сопоћани (Фото: Владан Видосављевић)
Петрова цркава (Фото: Владан Видосављевић)

Претпрошлог лета између зидина средњовековног Трговишта код Новог Пазара стварало се језеро прекривено жабокречином. Да је остало тако преко зиме, лед и мраз би уништили овај археолошки локалитет.

Тек када је отац Теоктист, игуман манастира Сопоћани, позвао новинаре да им покаже овај „злочин”, огласио се Завод за заштиту споменика културе Србије, подсећајући да су његове екипе то виделе и Градској управи Новог Пазара „наложиле хитне мере”.

Градска власт је комуналном предузећу наложила да поправи водоводну цев, спречи доток воде и исуши бару. У дописивању је прошло неколико месеци. Трговиште се налази поред самог пута од Новог Пазара према Сопоћанима и видљиво је свима који туда пролазе.

Небрига, нехат или несхватање вредности споменика културе чији значај је и свет одавно схватио?

Стари Рас са Сопоћанима је комплекс који је због своје лепоте и значаја, не само за српску, већ и за глобалну историју и културу, 1979. године уписан у Унескову Листу светске културне баштине. Комплекс чине Црква Светих апостола Петра и Павла, манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани, Градина на Пазаришту с подграђем и Трговиште.

Црква Светих апостола Петра и Павла, позната и као Петрова црква, један је од најстаријих средњовековних сакралних споменика на простору Србије, а још у 10. веку била је епископско седиште. У овом храму крштен је Стефан Немања, овде је одржан сабор против богумила и баш на овом месту Немања је 1196. године предао власт сину Стефану Првовенчаном. Као хришћанска богомоља живела је дуже од десет векова, што доказују трагови бројних интервенција, како на архитектури, тако и на живописаној декорацији, али и велики број камених надгробних споменика који је окружују.

На око два километра од Петрове цркве, на узвишењу изнад Новог Пазара, налази се манастир Ђурђеви ступови, један од најстаријих манастира у некадашњем престоном подручју средњовековне Србије, који је подигао велики жупан Стефан Немања 1171. године. Други ктитор био је краљ Драгутин, који је доградио манастирску цркву.

Својом архитектуром Ђурђеви ступови представљају синтезу византијске и западне архитектуре с карактеристичним кулама (ступовима), по којима су и названи. Манастир је запустео 1689. године, после Аустро-турског рата, када су заједно с Великом сеобом и последњи монаси побегли на север. Скоро три века Ђурђеви ступови су били у рушевинама, с којих су Турци одвлачили камен за градњу војних утврђења у Новом Пазару.

Већи део манастирског комплекса рашчишћен је шездесетих година прошлог века, кад је Народни музеј Србије започео систематска истраживања. Манастир је поново оживео 2002. године, кад се у обновљене конаке уселило монашко братство.

Краљ Стефан Урош Први своју задужбину, Цркву Свете Тројице у Сопоћанима, подигао је у 13. веку, на извору реке Рашке, 15 километара од Новог Пазара. Сопоћанске фреске спадају у сам врх средњовековног византијског зидног сликарства. У време Велике сеобе страдали су и Сопоћани. Турци су са цркве напуштеног манастира скинули оловни кров, купола се временом урушила, али су фреске великим делом преживеле, иако је црква дуже од два века била без крова. Манастир је обновљен почетком 20. века.

Изградња рибњака на Пазаришту, тада у саставу предузећа „Војин Поповић”, била је осамдесетих година предмет оспоравања. „Заштитари” су говорили да се великом воденом површином ремети природни амбијент споменика. На проблем је стављена тачка кад је водена површина од видика заклоњена зеленим појасом и засадима растиња.

У исто време ломила су се копља и око тога да ли минирање у каменолому локалног предузећа за путеве може да изазове пукотине на фрескама у манастиру Сопоћани. Касније су експлозије утихнуле и оставиле на миру „Лепог Јована” и „Успење Богородице” у задужбини краља Уроша Првог.

За Стари Рас са Сопоћанима донет је 2012. године Просторни план посебне намене, који се односи на 1.078 хектара и у којем је детаљно наведено какво је постојеће стање и како да се штити простор на којем се споменици налазе.

Близу манастира су се примакле куће и викендице, а отац Гаврило каже да су монаси и верници пролетос из непосредне околине зида сакупили много врећа разног отпада, јер скровиту манастирску шуму многи користе и као место за радње које немају ништа са духовношћу

Јеромонах Гаврило са Ђурђевих ступова показује колико су се близу манастира примакле куће и викендице. Не криви локалну инспекцију, она чини шта може, град и држава помажу обнову манастира. Тренутно се уређује прилазни пут, али отац Гаврило каже да су монаси и верници пролетос из непосредне околине манастирског зида сакупили много врећа разног отпада јер скровиту манастирску шуму многи користе и као место за радње које немају ништа с духовношћу.

– Потребна је едукација, васпитавање младих генерација, да схвате значај овог места, због себе самих, пре свега, па онда због онога што манастир значи овом граду, држави и свима у свету који су схватили вредност овог споменика – каже отац Гаврило.

Обнова манастира траје већ две деценије, доста је урађено. Звоњава са Ђурђевих ступова поново се разлеже Дежевском долином, али куле по којима је манастир добио име не расту. Архитекте Завода за заштиту споменика нису се усудиле да крену у обнову кула, јер немају поуздане податке како су оне изгледале, колико су биле високе и како су се завршавале. Наводно је и надлежна комисија Унеска дописом упозорила Завод да би подизање кула без тих сазнања могло да угрози статус манастира на Листи светске баштине.

И игуман манастира Сопоћани Теоктист упозорава да на обалама Рашке ничу грађевине којима ту није место, али да надлежни не реагују.

Начелник инспекцијских служби Новог Пазара Менсур Булић каже да у последњих десетак година према Ђурђевим ступовима није примећен ниједан бесправни објекат, а они саграђени раније подлежу Закону о озакоњењу, уз испуњавање посебних услова, ако се налазе у зони заштите споменика.

Он истиче да је градска инспекција надлежна само да о променама на терену обавештава Министарство грађевина и Завод за заштиту споменика, у чијој су надлежности даље мере.

– Нико не може да споменичко подручје чува боље од нас који овде живимо, јер ми те споменике сматрамо својим богатством. Због ограничених надлежности градских служби, а на долазак републичких се губи некада битно време, мислим да би било потребно да се у Новом Пазару формира завод за заштиту споменика или макар истурено одељење Републичког завода. Такав предлог Новог Пазара одавно постоји – каже градски архитекта Елвир Хамидовић.

Хамидовић додаје да би ваљало размишљати и о неким законским решењима, пореским олакшицама на пример, како се власници парцела у зони заштите споменика не би осећали оштећеним.

Стари Рас са Сопоћанима доноси и корист овом граду. Сопоћанске фреске, архитектура сва три манастира и још неистражени археолошки локалитети разлог су да у овај крај долази велики број уметника, научника, археолога и туриста. А наћи се, сем историјске и културне, и на туристичкој мапи – предност је која доноси добит.


Коментари11
aca7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Могла би Република, уколико је већ смањила средства локалним самоуправама, да им, унеколико, смањи и обавезе. Тако би требало да преузме старање о културним добрима, чији је опстанак угрожен. Ако су већ под заштитом УНЕСКА, онда и ова орг. треба да се укључи у бригу о драгоценим споменицима, српском, али и светском благу. Тако се не би могло да догоди, рецимо Новом Трговишту, алијас Новом Пазару, да месецима чека и гледа како вода, жабокречина и нечасни створови уништавају и скрнаве једну од најлепших православних светиња. Не може процедура да буде јача од борбе за опстанак добара, која сведоче о постању и опстанку српске државе и етноса на овим просторима. Политици све честитке на серији, ауторки такође на исцрпној, занимљивој и топлој причи.
Sasa Trajkovic
Kakav odnos imamo prema sopstvenoj istoriji, tradiciji i nasledju je odraz nase primitivnosti i civilizacijskog nivoa naseg drustva koje se edukuje na edukativnim emisijama sa Pinka, Granda i ostalih komercijalnih televizija, zute stampe koja je odavno pocrvenela od stida... Sopocani su ponos nase arhitekture i umetnosti kao i duhovnosti a ovo sto se desava oko manastira je odraz nas samih.
Изворност
Српско име Новог "Пазара" је Ново Трговиште, од тога треба поћи, па ћемо негде стићи. Том граду, који се налази уред старе Рашке, одмах би требало вратити старо српско име. На другим језицима нека тај град и даље зову како хоће, али ми га на нашем језику морамо звати по српски, а не по турски. Исто важи и за потурички назив "Куршумлија" који је због нашег немара још увек у употреби, иако се чак и патријарх Иринеј заложио да се том граду врати изворно српско име, које гласи : Топличка Бела Црква. Све су то ствари које зависе само од нас самих ...
Petar .Stanimirovic
Vratimo Sopoćane u Rašku! Biće im lepše,kao i svima nama !
OBNOVIMO SEBE
Da bi nas drugi narodi cenili, moramo mi poštovati svoju tradiciju i spomenike !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља