Једна од особености стваралачког концепта Чедомира Васића (1948) је истраживачка посвећеност и велика пажња на идејном фокусу сваког његовог пројекта – изложбе. Овај фокус се заснива на токовима дијалога историјских датости које се пројектују као огледалска слика у савременим вредносним системима. У том смислу, Васић је позициониран као ангажовани интелектуалац и визуелни уметник који у свом отвореном делу софистицираним и метафорничним формама тангира најосетљивије тачке нашег персоналног и друштвеног времена. И поставка у Новом Саду афирмише промишљање контекста места и његових цивилизацијских знакова: Војводина, њене топографске тачке и изабрана историјска грађа захвалан су полигон за проблематизацију нашег не/разумевања, не/познавања и заборављања судбинских датума, личности и догађаја.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ