среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: Игор Ђорђевић, глумац

Ричарда Трећег брани време у којем живи

А зашто се долази на власт данас, као и онда, него да се ужива у моћи, у лепим стварима у животу . Или стварно, искрено, мислите да је то због жеље и бриге о општем добру? У то не верује данас ни дете
Аутор: Борка Голубовић-Требјешаниннедеља, 09.04.2017. у 22:00
(Фото лична архива)

Шекспиров „Ричард Трећи” ће се после  паузе дуге 24 године поново наћи на репертоару Народног позоришта у Београду са Игором Ђорђевићем у насловној улози. Представу режира Снежана Тришић, а публика ће је премијерно видети 24. априла на великој сцени националног театра. Сценограф је Валентин Светозарев, костимограф Марина Меденица Вукасовић, композитор Ирена Драговић.

Шекспирове јунаке тумачиће и: Небојша Дугалић, Нела Михаиловић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Александар Срећковић,  Вања Ејдус, Светлана Бојковић и многи други.

 

Драму „Ричард Трећи” сматрају једним од најзахтевнијих комада, уопште. У чему је снага, свевременост Ричарда Трећег који је према спознајама историчара упамћен као зла и властохлепна особа? 

Време које ми живимо  или тачније речено: преживљавамо, огледа се у властољубљу и  корупцији политичких елита, које су ослобођење сваке идеологије и било какве одговорности према грађанима, осим  да их третирају као стоку. 

Те су „ елите” постале интересне групе, скупина људи са мафијашком логиком где су морал и савест непознате категорије, а новац и моћ светиња. И то је тако деценијама уназад.  О томе ћутати, или се правити да није тако,  није само кукавичлук, него је и неодговорно и опасно.

Куд ћете боље време за овај комад ? „Ричард Трећи”  је Шекспирова најполитичкија драма. Она прати долазак на власт, опаку логику те власти и пад са власти Ричарда Глостера, човека кога нико није узимао за озбиљно.

Волео бих да доживим дан да та тема не буде горућа  у свету, али и у Србији. Желео бих да Ричард и његов принцип остане у историји и никад се не пробуди. Ми смо још једна у низу генерација  сведока Шекспировог генија који је својим драмским делима тако насликао човека  са свим његовим слабостима и болестима да је на жалост постао свевремен.

 

Владавина Ричарда Трећег трајала је две године. Краљ је искористио то време да максимално ужива у лепим стварима, али и у животу: јео је ждралове и чапље и заливао их са децилитрима вина. Шта је у фокусу вашег сценског тумачења овог дела? Зашто је Ричард Трећи, како рекосте, наш савременик и саговорник?

А зашто се долази на власт данас, као и онда, него да се ужива у моћи, у лепим стварима у животу. Или стварно, искрено, мислите да је то због жеље  и бриге о општем  добру? У то не верује данас ни дете. У историји су инцидентне  вође  они који су у мирнодопским условима направили златно доба.

Отуда се сматра демократија најмоћнијим алатом против тираније јер избија моћ из руку једног човека и даје је институцијама које поступају по написаним законима.

Али, она захтева и сталну и тешку борбу становништва једне државе. “Златног доба никада није ни било, нити ће га  бити” како је то лепо рекао Јосиф Бродски, руски песник у свом чувеном предавању студентима Мичигенског универзитета. И ево еру владавине  Елизабете Прве о којој је и  Шекспир писао управо називају „златним добом”, због процвата културе и државе. Али баш у то њено време  је и почела колонизација Северне Америке и Индије. Дакле, са етичке, шире тачке гледишта то „златно доба” је плаћено крвљу невиних људи који су бранили своју слободу и земље.

Тачка! Док се један не отегне други се не протегне.

 

Колико је Ричард Трећи клизав терен за глумца,  будући да је реч о човеку ђаволског шарма, односно психолошки изразито слојевитој личност?

Чињеница је да је  Ричард Трећи једна од најчешћих  жеља  позоришних глумаца, а то је зато што је он и љубавник, и војсковођа, и перфектни демагог, и сурово амбициозан и интелигентан  тиранин. Комбинација суровости, шарма и памети је сама по себи изразито заводљива.

А Шекспир му кроз монологе даје врло присан однос са публиком којој објашњава, најављује и коментарише своја дела и тиме од публике прави неку врсту саучесника у свим својим страшним злочинима. Јер, публика по позоришним кодексима ћути или аплаудира. 

 

Монарх кога је Шекспир описао као „отровну жабу крстачу” на путу до власти уклонио је свакога ко му је стао на путу. Какав је то унутрашњи порив који у човеку пробуди такве страсти?

Шекспир је писао у време Елизабете Прве, и његове историјске драме у које спада и Ричард Трећи” су поред неоспорне уметничке вредности, служиле и и као врхунска пропаганда легитимитета њене власти. Ричмонд, човек који убија Ричарда Трећег, је Елизабетин  деда. Шекспиров Ричард и његова дела и особине се у многоме не поклапају са Ричардом Трећим као историјским ликом. Ни велики Шекспир није био имун на дневно политичке потребе, чему онда ми да се надамо? Однос уметника према власти је такође, врло комлексна и занимљива тема. 

Ричард Трећи, стари тиранин за ново време, уједно је један од најпознатијих негативних јунака у историји књижевности. Како ћете га бранити на сцени?

Брани се Ричард  временом које живи и које је деформисаније  и грбавије од њега самог. И бескрупулозније и суровије од њега. То је време где је глава јефтина, а подметања и манипулација легитимна ствар. Нити један лик у овој драми није позитиван или потпуно чист. Па, чак ни деца која се појављују у драми и које Ричард убије, мени не изгледају невино. 

Занимљиво је  и то да су једина два човека која помињу савест у овом комаду су Ричардове плаћене убице. У таквом времену где је свако сваком вук , где се љубав тумачи као слабост , брзина у суровости је  предност, а не зло. Макијавелистички приступ је једини могућ.


Коментари5
448f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bahamut with 50 red eyes
Pravi glumac za ovu veliku ulogu ali da ne komentarisem previse Sekspira,"mali" sam ja za takav izazov,nego Igorov politicki osvrt : sjajno,tacno i hrabro.
Историјски
Мислим већ су на двору добро проучили Законе.. недовршено дело..
Историјски
..писан по наруџбини...
Историјски
Шекспиров Ричард био је само пропагандни памфлет победничког огранка краљеве лозе.
Dragan Nepoznati
Ako apstrahujemo politički dio, u Ričardu Trećem Šekspir razotkriva i sve tajne odnosa čovjek-žena. Zašto ledi Ana, kojoj je Ričard najveći zlotvor, "pada" pred njim bukvalno nakon petominutnog razgovora. Kako joj je Ričard, koji je uz to i ružna spodoba, uspio "izvući tepih ispod nogu". Šta se to dešava u ženskoj duši? Lukavi Ričard je to naslutio i riječima je "nadjačao" Anu. Od najvećeg zlotvora do njene postelje nakon smao jendgo razgovora. Genijalni, genijalni Šekspir. Čovjek je zaista velika zagonetka. Žena pogotovo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља