недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Јагма за прасетином

Аутор: И. Албуновићуторак, 11.04.2017. у 15:00
Цена отишла дупло од зимус чак је и јагњетина у откупу јефтинија (Фото Р. Крстинић)

Цена прасади у Србији отишла је готово дупло. Са 160 динара, колико је килограм живе ваге коштао зимус на чак 330 што је цена на пијацама у околини Јагодине и Чачка.

Главни разлог поскупљења нису само предстојећи празници и уобичајено већа тражња већ озбиљна несташица, тврде произвођачи. Иако потрошачи у трговинама то не виде јер месари „држе” цене необично је и то да је прасетина у откупу тренутно јефтинија од јагњетине.

Због вишегодишњег неконтролисаног увоза свињског меса многи фармери одустали су од овог посла. Свињарство је за мале произвођаче постало неисплативо па цех празних обора сада плаћају потрошачи. На београдској Видиковачкој пијаци, рецимо, прасетина је поскупела за око 200 динара и тренутно кошта и до 550 по килограму. За недељу дана прасеће печење је са 1.000 отишао на 1.100 динара.

– Тренутно је исплативије купити јагње него прасе. То се ретко догађа, јагње је увек била бар 30 одсто скупље. Сада килограм живе ваге јагањаца може да се нађе и за 280 до 300 динара по килограму – каже за наш лист произвођач из околине Јагодине који очекује да ће се тржиште смирити у наредна два месеца.

Према објашњењу стручњака, несташица прасади на тржишту догодила се и због дуге и хладне зиме. Многи произвођачи око Божића због ниских температура нису осемењавали свиње. Тако да је сада тешко наћи прасе од 20 до 25 килограма, а управо су таква најтраженија. Чедомир Кецо, аграрни аналитичар, каже да су овакве ситуације на тржишту уобичајене током летњих месеци али се ретко дешавају.

– У целини гледано имамо мање крмача у производњи. Министарство пољопривреде сада већим подстицајима за приплодне животиње покушава да то промени, видећемо да ли ће бити ефеката – каже Кецо. Према његовим сазнањима,

нижа цена јагњади у откупу последица је великог увоза замрзнутог меса из Македоније што је, истиче, још један доказ да не знамо да заштитимо своје произвођаче.

Сигнал да се нешто догађа на тржишту меса стиже и из Европе. Према последњим извештајима цена свињских полутки порасла је у 12 држава Европске уније. Поскупљења су забележена у Белгији, Шпанији, Француској, Ирској, Италији, Мађарској... Просечна цена крајем марта у ЕУ достигла је 156 евра за полутку од сто килограма. У Србији је тренутно килограм од 165 до 170 динара. Да ли је могућ прошлогодишњи јулски сценарио када је свињетина у неколико дана поскупела за 30 одсто?

– Према ономе што се дешава у ЕУ, можемо да очекујемо раст цене товљеника и на нашем тржишту. Мислим да се неће поновити толики скок цена као прошле године, за то нема оправдања. Али код месара је све могуће – сматра наш саговорник. Каже да би најгора ситуација била да месари увозно смрзнуто месо из европских складишта (која се празне почетком лета) почну да продају као свеже. Да се то не би догодило, додаје, држави је потребно више ветеринарских инспектора и њихова већа ангажованост на терену.


Коментари22
7c7a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Kad pogledam ovu fotografiju gore,neznam kojeg prasencenta cu pre da izaberem ,da da od njega napravim crokantni" halal", samo fali dobro vino???
Jovan Milanovic
A uz vino nesto za pravopis ...
Препоручујем 0
Вегетаријанац
Јадни прасићи хране их гоје па их закољу и онда поједу, и они имају мајку и интелигентнији су од неких који их једу, насиље над животињама рађа насиље над људима, ваљда ће пројекат меса гајеног у ,,бурадима,, ускоро да заживи па да ове а и друге животиње одахну.
Jovan Milanovic
Da li vi jedete jagode, visnje, dunje ...
Препоручујем 0
Milivoje Radaković
"... интелигентнији су од неких који их једу..." Bez sumnje! A, i bolji su Srbi...
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
V.V.B. Danska
Danska je jedna od najvecih (po broju stanovnika) proizvodaca i izvoznika svinja i svinjskih proizvoda. Danske svinje su, uprkos velikim naporima nadleznih da to sakriju i minimalizuju kako ne bi ostetili izvoz, "napumpane" penicilinom. Zato danski lekari, s´vremena na vreme, kada im "prilike" dozvole, upozoravaju na opasnost od rezistentnih bakterija. Srbija je, na moje ogromno zaprepascenje (iako sam odavno naviknuta na ovakve i slicne neshvatljive poteze nasih nadleznih), uvozila ovakve svinje iz Danske i tako dala sebi, ne jedan, vec 3 autogola: 1. zdravstveni, jer ljudi neporebnim unosenjem penicilina u organizam povecavaju rizik (ne samo za sebe, vec i sire, za celu polulaciju) od sirenja rezistentnih bakterija; 2.privredni jer se na taj nacin slabi i ukistava domaca proizvodnja svinja i 3. ekonomski jer i drzava i potrosaci gube. Uz (penicilinom) "napumpane" svinje potrosacima se nude i "napumpane" cene. Ne znam za druge zemlje, ali u Danskoj su cene svinjetine relat. stabilne.
V.V.B. Danska
@Radecki - Gospodine, verujem i ja Vama. Moguce je da svinjetina koju kupujete u "Maxi"-ju potice iz uvoza. Ne bi me iznenadilo ni da se radi o svinjskom mesu, tj. svinjetini uvezenoj iz Danske. Pored penicilina, svinjsko meso (ali i druga vrsta mesa, npr. pileci file) se u Danskoj "pumpa"i vodom da bi se tako vestacki povecala tezina, a time i cena. Slanina, zbog toga, iako (doduse samo povrsno) dimljena ne moze da se jede ako se prethodno na neki nacin ne obradi. Pri przenju, na sve strane prska sto mast (naravno), sto voda. U Srbiji nikada ne kupujem meso u prodavnicama (sto znaci ni u "Maxi"-ju), vec iskljucivo u mesarama (poznaju me, a i ja njih), kod proizvodaca, najcesce kod rodbine. Ne secam se da sam se ikada pokajala. U stvari, jesam jednom jer se ispostavilo da je prase bilo vrlo masna svinja. Kvalitet srpskog mesa, hrane uopste, hvale i moja porodica kao i nasi gosti iz inostranstva. A tek nase voce i povrce. Nema mu ravnog. To mogu da potpisem. Ovde je bez ukusa. Plastika.
Препоручујем 7
Radecki
Ja vama lično vama verujem, ali mislim da je situacija mnogo gora, nego što ste je vi opisali. Svinjetinu kupljenu u Maxi-ju ne možete pržiti, nju možete samo kuvati. Kad hoću da propržim svinjetinu na ulju, ona počne da pušta vodu i onda se kuva u njoj. Isti je slučaj sa ćevapima. Stavite ćevap na vrelo ulje, on pušta vodu. Svinjetina, koju prodaje Maxi je puna hormona i ko zna čega još. Niko u Srbiji ne zna šta se nalazi u mesu.
Препоручујем 8
BRKA
DOLAZI nam,USKORO,na poziv Velikog Vodje, NEMAC TENIS da sve efikasno resi i ubere KAJMAK!Nemojte brinuti!A imamo i najvise HLEBA po stanovniku u Evropi,a i IGARA!Bas kao u starom RIMU,"HLEBA I IGARA"!A neki hoce,preko hleba i prasetinu!"MALO LI JE",sto imaju i hleb!
Zemljoradnik
Hehe cuj ti naseg novinara "Ocekuje se rast cena svinjetine" posto se to sito desava u EU. A mi smo u EU? Pa jesmo kad aje u pitanju uvoz, vec odavno smo mi zavisni u svemu I svacemu a kako I ne bi, kada nasa vlada pomaze strane firme I placa radnike a domacu poljuprivredu unistava. Eto ponovo ste birali istog coveka, koji se razume u ekonomiju ko Mara u "krivu reku". On doveo "tenisere" koji su tu jer imaju jeftinu radnu snagu I hranu. A proizvodnja ide van Srbije, a profit ? Pa profit gazdi koji je trenutno na Sejselima. To je ekonomija, nama treba takav presednik koji ce nas sve do jednoga pretvoriti u teglecu stoku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља