понедељак, 24.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Продужавају век електрани којом се Дрина попела уз Тару

У плану обнова РХЕ „Бајина Башта“, нашег јединственог хидротехничког објекта
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 10.04.2017. у 21:41
Заовинско језеро је водоакумулација ХЕ Бајина Башта (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Кад су због суше празније водоакумулације или је сезона повећане потрошње струје, важну резерву нашем електроенергетском систему обезбеђује Реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) „Бајина Башта“.

Јединствено постројење у овом делу Европе, необичан подухват којим је вода Дрине потекла уз планину Тару, ове године навршава три и по деценије корисног рада.

Боравећи недавно у посети погонима „Дринско-лимских хидроелектрана“, в. д. генералног директора Електропривреде Србије Милорад Грчић најавио је низ улагања у модернизацију и ремонт овдашњих хидроцентрала, с планом да западна Србија буде знатно ефикаснији и стабилнији енергетски део ЕПС-а. Он је рекао да се сада ради велика ревитализација ХЕ „Зворник“, као и да ће 13 милиона евра бити уложено у обнову ХЕ „Бистрица“. Грчић је, уз то, најавио и ревитализацију Реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“, захваљујући чему ће радни век ове јединствене електране бити продужен 20 година.

А њен радни век траје од 1982. године, с тим што се посебности те РХЕ и градитељски напори уз које је прављена ретко помињу у ово време. Прокопавањем планине Таре за градњу ове електране дугим подземним тунелом и цевоводом су повезана два језера, две водоакумулације, које раздваја висинска разлика од око 600 метара.

Зна се да је средином шездесетих година направљена проточна ХЕ „Бајина Башта“ у Перућцу, један од капиталних електроенергетских објеката. Током њеног рада примећено је да се у пролеће и јесен, када надође, ћудљива Дрина прелива преко бране у Перућцу, па огромна количина воде остаје неискоришћена. Дошло се стога на идеју да се градњом нове пумпно-акумулационе хидроелектране дринска вода из Перућца пумпама избаци на Тару и ту у новој водоакумулацији ускладишти. Па онда када је енергија најпотребнија, да је истим путем врате у језеро и произведу потребну струју. Осмишљено је ово средином седамдесетих, а ту намеру народ је то одмах повезао с Тарабића пророчанством и помињао предсказање да ће „Дрина потећи узбрдо и попети се на Тару“.

И остварено је, уз градитељске послове који су трајали шест година. Прво је уочи почетка градње РХЕ литицама Таре пробијен кривудави пут дуг око 11 километара, а онда су 1976. кренули велики хидротехнички радови. Планина је пробијана машином званом „кртица“, постављане су широке цеви у њу: од Перућца је кроз земљу узбрдо водио коси цевовод дуг око 1,7 километара ширине безмало пет метара, а на њега је настављен хоризонтални тунел дуг осам километара и широк у просеку 6,3 метра. Горе на планини, у селу Заовине, корито реке Бели Рзав преградили су браном „Лазићи“ и направили нову водоакумулацију, повезану с Дрином и језером Перућац поменутим тунелом и цевоводом. Вишкове дринске воде узбрдо гурају и у Заовинско језеро избацују две снажне пумпе-турбине. О градитељским подвизима и свечаном пуштању у рад РХЕ 27. новембра 1982. године сведочи документарни филм направљен 1986. који се може видети на Јутјубу.

Тим подухватом Дрина је изашла на планину Тару и спојила се с водом Белог Рзава, а водоакумулација Заовинског језера, осим вредне енергетске резерве, постала и занимљив предео за туристе и љубитеље очуване природе. Њена бистра вода овде се разлива у пет залива подно травнатих висова обраслих боровима и Панчићевом омориком.

Радећи неуморно три и по деценије ова РХЕ (максималне снаге 614 мегавата) у критичним ситуацијама у производњи струје интервенисала је у најкраћем року, чувајући тако стабилност електроенергетског система. Са пуном водоакумулацијом на Тари, кажу стручњаци, могућ је без упумпавања воде непрекидан рад РХЕ у трајању од двадесетак дана, кад други извори закажу она је златна резерва. Предстојећа улагања у њену ревитализацију требало би да помогну да још дуго и поуздано ради.


Коментари2
1a0b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bice veselo
Koja ono stranka bese na vlasti u tom periodu i kakvi su to experti,bez stranih investitora ,podigli ovo u predivnom prirodnom prostoru,ne narusavajuci prirodnu okolinu...
duško sekulić
ribolovni raj

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља