субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:37

Хранитељске породице су једна велика фамилија

Другу годину заредом, Центар за породични смештај и усвојење организовао је дан сусрета браће и сестара који одрастају у различитим хранитељским породицама
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 10.04.2017. у 22:00
Хранитељице Виолета Абас са двоипогодишњим дечаком и Силвија Заћиревић са петогодишњом девојчицом, његовом сестрицом (Фото: К. Ђорђевић)

Судбине хранитељица Силвије Заћиревић (36) и Виолете Абас (40) вероватно се никада не би укрстиле да у њихове породице нису стигли брат и сестра – по матери.

Петогодишња девојчица стигла је пре годину и по дана у породицу Заћиревић из Центра за заштиту одојчади и деце у Звечанској улици, а њен двоипогодишњи брат дошао је у породицу Абас право из породилишта.

Виолета и Силвија су само две од 120 хранитељица које су јуче присуствовале прослави Дана браће и сестара у јахтинг клубу „Кеј”, коју већ другу годину заредом организује Центар за породични смештај и усвојење, да би се деца која одрастају у различитим хранитељским породицама тај дан дружила. Диван пролећни дан деци је додатно улепшао и омиљени дечји песник Љубивоје Ршумовић, који је малишанима рецитовао своје стихове и уприличио наградну игру у којој су најсрећнији малишани добили његову књигу „Фазони и форе”.

– Од када је проговорила, зове ме мама, што мене испуњава невероватном срећом и поносом – уз осмех прича Силвија и признаје да је црнпураста девојчица унела нову радост у њену велику породицу.

– Моја деца од 12, девет и осам година доживљавају је као своју сестру, а она нам хиљаду пута на дан каже колико нас воли и колико је срећна што одраста у нашој породици. Прве године живота провела је у дому у коме јој нису недостајали ни храна, ни играчке. Њој је само мама фалила. То је једина именица која нема заменицу – дирљиво поентира причу о хранитељству ова племенита жена.

Када су Силвији јавили да је мама девојчице која одраста у њеној хранитељској породици родила дечака и да је он смештен у породицу Абас, одмах су контактирали са њима јер су желели да брат и сестра расту са сазнањем да нису сами на овом свету. Обе породице се труде да се деца друже барем једном месечно и да рођендане и друге важне датуме прослављају заједно.

– Покушавамо да им објаснимо њихову породичну ситуацију речима које она разумеју. У томе нам веома помажу стручњаци Центра за породични смештај и усвојење. Пре него што је девојчица стигла у нашу породицу, прошли смо кроз темељну психолошку обуку у оквиру које су нам стручњаци отворено говорили о свим лепим, али и мање лепим епизодама у одрастању ових малишана. Једна од лекција коју смо научили јесте да би дете требало да одраста са истинитом причом о свом пореклу и да би требало да буде у контакту са братом или сестром – прича Силвија.

Хранитељица Виолета Абас, у чијој породици одраста двоипогодишњи дечак, такође има двоје деце која су јој подарила два унука, а ускоро очекује да им се породица увећа за још једног члана.

– Ја сам постала мајка са 17 година и врло рано сам схватила да у животу нема веће среће од дечје граје. Када су моја деца мало порасла, одлучили смо се да постанемо хранитељи и до сада смо одгајили три дечака. Последњи је код нас стигао са непуних месец дана и чим је проходао и пропричао, упознали смо га са његовом сестрицом и користимо сваку прилику да се деца друже. Нажалост, њихова биолошка мајка нема контакт са својом децом – прича ова хранитељица.

Љиљана Скробић, саветник за хранитељство и аутор програма за подршку браћи и сестрама, каже да 141 сестра и брат тренутно одрастају у различитим хранитељским породицама у Београду, Ваљеву, Шапцу и Лозници.

– Иако се стручњаци Центра за породични смештај и усвојење труде да браћу и сестре сместе у исту породицу, некада то једноставно није могуће. Некад браће и сестра има пуно, па хранитељи нису у могућности да их све збрину под једним кровом, понекад је у интересу деце да буду раздвојена, а некада је разлика у годинама између деце велика. Иако приликом обуке хранитеља инсистирамо на томе да браћа и сестра морају да буду у контакту, нека од њих немају квалитетне односе, што додатно отежава њихово детињство и животни пут чини још комплекснијим. Зато већ другу годину организујемо ову манифестацију – објашњава наша саговорница.

Директорка Центра за породични смештај и усвојење Добрила Грујић каже да су за браћу и сестре до сада организована три кампа у природи, на којима је било педесеторо деце, али и једно викенд окупљање, коме је присуствовало 17 деце. Са задовољством истиче да расте број хранитеља – на евиденцији Центра за породични смештај и усвојење Београд, налази се више од хиљаду деце која одрастају у 850 хранитељских породица.


Коментари5
02db3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka Voždovčanka
I ja se slažem sa prethodnim komentatorima, mada je meni nešto drugo u ovom članku zadržalo pažnju. Opisuje se slučaj, očigledno romske, devojčice, koja je oduzeta majci, a majka je nastavila da rađa decu koju ne može da izdržava. I, umesto da država i one silne NVO, kojima su "puna usta" diskriminacije Roma, spreče dotičnu da, svake 2 godine, rađa po jednog nesrećnika za ulicu, oni tu decu, jedno po jedno, dočekuju u porodilištu "kao na traci", i daju hraniteljima. Dalje u tekstu piše da je nekada nemoguće svu decu iz jedne biološke porodice smestiti u istu hraniteljsku porodicu, jer ih ima puno. Znači, opet ista priča. Neodgovorna porodica, ili "samohrana" majka, "štancuju" potomstvo koje ne mogu da izdržavaju, a država ne čini ništa da to spreči. Ima li tome kraja?
Mia Babic
U potpunosti se slazem sa prethodna dva komentara.
Твртко
У потпуности се слажем се са Колосеумом - и његовим коментаром да су хранитељске породице зло за децу само бих додао и то да је са становишта друштва неприхватљиво је да неки људи добијају новац зато што хране децу а други људи опет не добијају новац за исти посао. Зашто друштво једнима плаћа (хранитељима) да "гаје" децу, а другима (усвојитељима па - и самим родитељима који гаје децу) не плаћа? Пошто на ово нема одговора који би био разуман већ би се свело на љубав и на приче како ова категорија (родитељи и усвојитељи) раде нешто из љубави ... онда то имплицира да "хранитељи" заправо све раде због новца! Дакле, - они не могу и не смеју да постоје јер се деца не "гаје" због новца.
koloseum
Hraniteljske porodice su veliko zlo i to treba odmah ukinuti i zabraniti. Svi koji su pokusali da u Srbiji usvoje dete znaju da je to teze nego vratiti srpsku vojsku na Kosovo. Umesto da se to pojednostavi i da deca dobiju prave porodice koje ce ih voleti i biti sa njima do kraja zivota, a kasnije da mogu da naslede imovinu svojih roditelja, ide se na ovu biznis varijantu gde pojedinci uzimaju decu na cuvanje kao sto seljaci uzimaju mladu junad na tov. Ogorcen sam zato sto znam tri primera gde su osobe posle punoletstva bukvalno izbacena na ulicu, a te porodice su uzele novu decu na cuvanje. Ako neko misli da dete os 18 god. u ovoj zemlji moze da opstane samo i bez roditeljske pomoci, neka u tom uzrastu izbaci svoju decu na ulicu.
Маја М.
Хранитељство је бизнис. Ни на западу није другачије.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља