среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:25

Јутро у немачкој болници на крају пута

Господин Х. пита када ће кући. Одговара му да мора да се стрпи још два дана, измишља да је то због контроле налаза из крви, а по ко зна који пут помисли да пацијент мора да остане толико док његов боравак у болници не буде одговарао унапред договореној цени који се добија од фонда
Аутор: Драган Јеремићуторак, 11.04.2017. у 11:51
Фото Пиксабеј

Пола шест ујутру. На мобилном звони сат. Напољу је мрак, а у соби хладно. Отвара очи. Боле га мишићи руку и ногу. Устаје, отвара врата од спаваће собе. Купатило, бријање у полумраку, механички потези бријача и четкице по ко зна који пут праве исте покрете. Руком потеже ка месту ге је синоћ оставио одећу. Један прегиб као наклон, па други и – обучен је.

Доручак: једе овсану кашу са млеком. Свакога дана.

Узима јакну. Хладно је и даље. Отвара врата и силази низ степенице. Откључава улазна врата и осећа хладан ваздух.

У том тренутку је потпуно будан.

Седа у кола. Пали се музика и светла. Већ зна шта га чека у следећих 45 километара источновестфалског мрачног крајолика у рано јутро.

Киша га прати целим путем.

После 35 минута је пред послом. Гледа на сат, седам и пет. Стигао је на време. Улази у малу болницу. Поново скидање и облачење, овога пута у бели дугуљасти мантил. Почиње радни дан.

Визита. Чекају га блиставочисти ходници одељења. Неупадљиво обучено особље промиче у својим активностима. Све делује уобичајено.

Улази у лекарску собу. Проверава списак пацијената. Штампа нови списак са именима и дијагнозама. Ставља га у џеп од мантила и излази из лекарске собе.

Гура колица са материјалом за превијање, одељењска сестра их гура заједно са њим са другог краја. Ту је дебели списак болничких папира за сваког пацијента.

Почиње разговор са пацијентима. Господин Х. маже џем на хлеб, оставља мазање хлеба на тренутак, али погледује на послужавник пред њим док говори са визитом. Говори како је задовољан, нема болова, тражи да му се препишу помагала на које зна већ унапред да има права. Све то записује сестра и већ у току дана добиће све што му је потребно.

Господин Х. пита када ће кући. Одговара му да мора да се стрпи још два дана, измишља да је то због контроле налаза из крви, а по ко зна који пут помисли да пацијент мора да остане толико док његов боравак у болници не буде одговарао унапред договореној цени који се добија од фонда.

Блиставо чисти болнички ходници (Фото Пиксабеј)

Жели му добар опоравак и пријатан дан. Окреће се од њега. Следећи господин, Ф., доручкује, и он је задовољан, нема проблема. И њему жели добар опоравак. Уноси податке у лекарске листе, прегледа које лекове добијају. Сестра иде са њим и помаже само онолико колико је потребно. Интересује је пре свега да ли је пацијент спавао и његова нега. Медицинске обавезе он обавља.

Следећа соба. Госпођа Г., скоро деведесетогодишња пацијенткиња са лицем некога ко никада није морао да чека, истински чека и где је удобност нешто што се подразумева као право и достојанство живота.

Маже свој доручак, оставља тањир начас да га погледа и мирно одговара на питања. Она опет има већ годинама проблеме са варењем. Нема апетит. Не зна одакле је то тако, али и даље држи нож у руци.

Да ли би могао нешто да учини да јој буде боље. И даље држи нож у руци. Уверава је да ће бити боље, користи општа уверавања, пацијенткиња га посматра проницљивим плавим очима. Завршава разговор са „видећемо да ли ће бити боље” и наставља да маже мармеладу.

Смешка јој се и излази из собе желећи јој добар опоравак.

У једној соби му се обраћају због лошег телевизијског програма, а у другој због душека због којег не могу да спавају. Врло мало се жале на болове у оперисаним ранама. Неколико пацијената се жали да их жуљају постављене интравенске линије. За то мора да пропира, затеже и ако не успе поново поставља нове.

То је последњих година радио хиљаде пута, а сећа се какав је то немир изазивало ономад, када је дошао.

Он сам мења завоје, обичним једнократним рукавицама, са пуно дезинфекције,  сестра му само додаје паковања газа и завоја. И тако двадесет до двадесет пет пута, он и сестра, као два случајна пролазника, са међусобним неразумевањем и непремостивим растојањем између њих пролазе поред људи који доручкују.

Са истим послужавницима на преклопним болесничким сточићима гледају телевизију, носе слушалице на ушима слушајући програм да не сметају другима, али их не скидају док причају са визитом. Чекају их да се врате из купатила мимоилазећи се са присутном родбином која излази када се прича о другом присутном пацијенту.

Са свима завршава разговор желећи им добар опоравак. Наручује социјалну раницу за једног пацијента из социјално угроженог слоја.

Лепи последњи завој на рану. Смешка се и упућује жеље за добар опоравак и пријатан дан. Пацијент захваљује и спушта поглед ка свом доручку.

Списак од пре пола сата се попунио поред сваког имена са обавезама које морају да се изврше.

Премештаји у друге болнице, отпусна писма. Сада ће га звати начелник одељења да га пита за теже случајеве.

Сестра неупадљиво нестаје без речи да би са својим колегама доручковала. Тих  светих тридесет минута нису доступне за било какве обавезе, осим најхитнијих.

И то га подсећа на свакодневни непрекидни сукоб ниског интензитета између та два толико међусобно зависна, а због друштвено наметнутих, вредносних, етичких норми – удаљена табора. Слеже раменима. То је тако.

Звони службени телефон у џепу.

 

Драган Јеремић, Падерборн, Немачка


Коментари27
caabd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

camypaj
Сјајан текст, комшија! Имате само једну грешку: пише "раница" уместо "радница". Поздрав
Beogradjanin Schwabenländle
@ лекар, Немачка приликом контроле код интернисте ми крв вади лекар а не сестра. А што се задње реченице, само оволико; Blödsinn.
Мића Цар
Када ће бити овако светао и чист ходник у нашим Клиникама и Амболантама? Волео бих када бих и коднас сијали и чисти светли ходници у нашим болницама у читавој Србији.
Nina
Lepo napisana prica. Drustvene odnose koji se direktno ili indirektno pominju svi mozemo da tumacimo na razlicit nacin, ali je meni jedino tuzno u prici to sto autor pise u trecem licu, kao da posmatra neciji tudji zivot. Mozda gresim ne znajuci nista o autoru ove price (osim zanimanja i mesta stanovanja), ali ne mogu da se otmem utisku da bi i ovsena kasa imala svakog jutra drukciji ukus ako bi se jela u drustvu, kao i da bi zivot, pa cak i radni dan, izgledao manje monotono kad bi vreme posle posla bilo ispunjenije. Zanimanje jeste veoma vazno i u nekoj meri nas odredjuje, na kraju krajeva od necega se i mora ziveti, ali zivot nije samo posao.
Beogradjanin Schwabenländle
Нисам јигде видео ни чуо да се у једној немачкој болници једе нека каша, сем уколико то болесник није тражио. И најважнији податак нико није приметио, незамисливо је да визита буде за време доручка, апсолутно незамислива. Прво се добије доручак, онда се све очисти, поспреми и тек после тога долази визита. Мени је оперисао један професор средњи део стопала, прва три дама после операције је он сам лично мењао завој, мед. сестра му је само помагала. Монотоно? За то једноставно немају времена, ретка је немачка болница која има потребан броја намештеника, свеједно да ли приватна или комунална болница. Иначе за занимање болесника постоји у свакој соби телефон, радио, тв , интернет прикључак, за то мора посебно нешто да се плати.Постоји кафетерија, продаја новина и стална могућност посете без одређеног времена за посете. Питање хране је често пример за критику, ја нисам добар пример, много сам пробирљив. А стил писања, имам своје мишљење, али није подобно.
Препоручујем 6
доктор без возног реда
Да лекари раде послове које код нас раде медицинске сестре сам већ чуо. То је вероватно зато што су доктори на том нивоу сада већином странци, па су им увалили да то раде, док су њихови, домаћи доктори управници, менаџери, шефови, и баш их брига шта обични доктори раде, то им, у ствари, одговара тако јер особа с бољим образовањем и знањем ће боље обавити те послове, па они имају мање главобоље око тога, а баш их брига што то доктори раде јер се сами гурају за те послове када оду из својих земаља, и пристају на све да би опстали. Текст је занимљив, и занимљиво написан.
Lekar, Nemacka
U Nemackoj na hirurskim klinikama lekar menja zavoj, na internistickim daje svu intravensku terapiju i brine se o infuzijama. To rade i nemacki lekari i to nije rezervisano samo za strance. Bilo je tako oduvek, ne samo sada kada stranih lekara na klinikama ima takoreci vise nego nemackih - to je regulisano zakonom. Sestre nisu "niza bica" kao u Srbiji, imaju svoju (samo)upravu i u opis poslova im spada samo nega i logistika. Na univerziteteskim klinikama lekari cak i vade krv - na manjim klinikama na srecu sestre. Inace stranac moze da postane i Oberarzt i Chefarzt, kad mu se priznaju sve kvalifikacije. Za to naravno mora da bude bar triput bolji nego Nemac iste kvalifikacije.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља