недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Шанса у обнови воденица, ветрењача, салаша

Етно-села с нашим богатим наслеђем прилика су за развој сеоских средина, речено на скупу у Сирогојну који је организовао САНУ
Аутор: Б. Пејовићуторак, 11.04.2017. у 21:30
Сирогојно сваке године посети десет хиљада домаћих и страних туриста (Фото: С. Јовичић)

Сирогојно – У трагању за начином и развојном шансом да нам село оживи и ојача, Српска академија наука и уметности позабавила се и етно-селима, нашим богатим културним наслеђем. Тим поводом научно-стручни скуп на тему „Етно-села и сеоске амбијенталне целине у Републици Србији и Републици Српској“ одржан је у Музеју „Старо село“ из Сирогојна, примеру добре праксе у овој области које сваке године походи на десетине хиљада домаћих и страних посетилаца.

Говорило се на скупу о етно-селима, кућама и поставкама, етно-музејима, непокретним културним добрима, заштићеним сеоским амбијенталним срединама, етно и еко туризму.

– Србија располаже изузетним природним лепотама, вредним и марљивим људима, историјским и културним знаменитостима, богатом народном заоставштином. А све то је само делимично искоришћено. Овим скупом желимо да скренемо пажњу јавности на значај нашег културног наслеђа, на примерима да покажемо шта се може урадити. Те теме имају широк значај за привредни, културни, а посебно туристички развој Србије, као и Републике Српске, чији се пројекти такође овде представљају – рекао је академик Драган Шкорић, председник одбора САНУ за село.

Академик Драган Шкорић:
Кад бисмо све воденице довели у функцију и направили каталог, да поред ауто-пута не пише само 'вински пут' већ и 'пут за воденицу', то би могло бити веома атрактивно за туризам Србије

По његовим речима, Влада Србије и локалне самоуправе морају овоме да посвете знатно више пажње и да сачине конкретне стратегије. У сваком погледу, посебно у финансијском. – Али на првом месту је изградња инфраструктурних објеката, јер имамо доста села, преко 400 у Србији, која немају пута, везу са светом. А много је тога што треба заштитити, активирати и ставити у функцију у сеоским срединама. Рецимо воденице: колико их има у Србији, колико запуштених. Кад бисмо све воденице довели у функцију и направили каталог, да поред ауто-пута не пише само „вински пут“ већ и „пут за воденицу“, то би могло бити веома атрактивно за туризам Србије. Имамо и ветрењаче у Војводини, само неколико их је у функцији, а велики број пропада, са њих се развлачи оно што се може поскидати. Па у Банату имамо замкове који пропадају, а када би се неколико њих довело у функцију то би било атрактивно. Зашто ми то не чинимо кад су наше северне комшије Мађари то урадили. Има и запуштених салаша, већина је таквих у јужној Бачкој. Реализацијом ових и сличних идеја Србија би на туристичкој карти Европе могла да постане веома препознатљива – напоменуо је академик Шкорић, додајући да је богато етно-наслеђе наше земље део њеног културног идентитета и културно-туристички ресурс, који треба да развијамо, чувамо и пренесемо на будуће генерације као наставак нашег цивилизацијског хода.

Скупу се обратио и песник Љубивоје Ршумовић и то, како рече, у својству Златиборца и председника Културно-просветне заједнице Србије: – Као Златиборац из оближњег Љубиша помало сам завидео Сирогојну на развојним успесима са задругом, плетиљама, етно-селом. А и КПЗ се бави селом: хроникама, такмичењима села у производњи и стваралаштву, ствараоцима, додељује Вукову награду, златне значке и друго. Село и његове вредности не треба да заборавимо.

О етно-музеју у Сирогојну подробније је говорила директорка те установе Светлана Ћалдовић Шијаковић, а о нашем народном градитељству и градњи тог музеја на отвореном етнолог Боса Росић која га је заједно с Добрилом Смиљанић почетком осамдесетих стварала. Проф. др Милован Митровић указао је на значај културног и националног идентитета, самосвојности упоредивши то са главицом лука. – Нема здраве главице без дубоког корена, као ни без здравих листова. Уосталом, наши најуспешнији научници су они који су повезани са тлом, укорењени у наслеђе – рекао је Митровић.

Било је у стручним саопштењима речи и о већ уређеним амбијенталним целинама: представљен је Тршић као пример добре праксе, етно-парк у Равни код Књажевца, заштићена амбијентална целина Неготинске пивнице, могућности ревитализације старе сеоске целине Бебића лука, приватна етно-насеља, преглед стања етно-села у српским срединама на Косову и Метохији, етно-локације у Републици Српској…


Коментари2
3ca4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luka Lukić
Како ли ови научници замишљају обнову објеката народног градитељства (воденица) кад је локална самоуправа (Град Крушевац) ставила "шапу" на право коришћења воде са Расине? Кад су нам комунисти конфисковали воденицу педесетих година прошлог века нико није постављао питање воде. Скоро два века радила је воденица у селу Шогољ, а сада не дају воду!
Ciko
Evo ideje, vauceri za seoski turizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља