среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:31

Четврт века смедеревске „Арке”

Аутор: Зоран Радисављевићуторак, 11.04.2017. у 21:37
Добитници признања на јучерашњој свечаности (Фото Ж. Јовановић)

Најкраће речено, каже Ристо Василевски, оснивач издавачке кућа „Арка”, из Смедерева, која прославља четврт века од оснивања, углед куће чувају њени аутори – најугледнија песничка и књижевна имена, пре свега, српске и македонске, и других балканских књижевности, и напор једне сложне породице да њихове књиге уреди, објави и понуди књижевној јавности, без икакве материјалне награде за свој труд, па чак уз стална одрицања од властитих потреба. Ако то ангажовање има неко друго име – онда је то чиста љубав према књижевности.

Овако је, у уводном слову, где се примећује огорченост, указао Василевски на проблеме издаваштва у Србији. 

За двадесет пет година постојања ИК „Арка” у својих петнаестак библиотека: „Арка”, „Углови”, „Орфеј”, „Годови”, „Антологије”, „Врт”, „Пелуд”, „Фењер”, „Сцена”, „Изабрана дела”, „Логос – Српски венац”, „Логос – Македонски венац”, „Логос – Светови”, „Завештања”, „Изабрана дела” и „Прво умеће”, објавила је, готово, 800 књига – поезије, прозе, књижевне критике и есејистике, филозофских и драмских текстова, антологијских сагледавања и вредновања, хумора и сатире, намењених деци.

Овај велики јубилеј обележен је у Удружењу књижевника Србије, у Француској 7. Руководећи се искључиво квалитетом дела која објављује, ИК „Арка”, истакао је Василевски, свесно се одрицала многих комерцијалних учинака. А делећи судбину ретких издавача изван великих културних центара Србије, и разних политичких и културних умрежавања, никада није уживала подршку ни локалне, ни шире заједнице. Издавачка кућа „Арка” определила се да објављује дела писаца двеју најближих књижевности – српске и македонске, а тек потом балканских и светских. Због тога, поред култне библиотеке, која носи име самог издавача („Арка”), покренула је своју јединствену библиотеку „Логос – Српски венац” у којој је двојезично – на српском и македонском језику – објавила изборе тридесет савремених српских песника и писаца свих генерација и естетских опредељења – случај који досад није забележен у размени између српске, или било које друге светске књижевности, с неком другом. Покренула је и библиотеку „Логос – Македонски венац”, у којој је објављено више двојезичних књига савремених македонских песника и писаца. ИК „Арка” може с поносом да истакне да је заслужна и за оживљавање дуго занемариване књижевне и издавачке сарадње између Србије и Бугарске и Србије и Румуније, јер је за свега неколико година уназад објавила више дела бугарских и румунских писаца него сви други српски издавачи током више деценија заједно.

Посебну пажњу „Арка” је посвећивала стваралаштву наших националних мањина. Поред тринаест посебних антологијских целина поезије песника националних мањина – на њиховим матерњим језицима и на српском језику, објавила је и двотомну антологију „Светлости значења”, и тротомну, како је оцењено, капиталну антологију „Трајник” којом је антологијски вредновано песничко стваралаштво осамнаест наших националних мањина и етничких заједница – такође на њиховим језицима и у преводу на српски језик. 

ИК „Арка” за свој успех, додаје Василевски, једино дугује својим ауторима, који никада нису постављали услове за објављивање својих књига. Због тога је и установила своју међународну награду „Арка” којом жели да им се на неки начин за то одужи. „Арка” је за своја издања и сама награђивана. Добила је Специјално признање за издавачки подухват године Београдског међународног сајма књига, Прву награду Новосадског сајма и Салона књиге, Награду Привредне коморе Војводине, признање „Балкан и Европа” (у Румунији), награду „Изиискра Његошева”, по више пута награде „Милан Ракић”, „Србољуб Митић”, „Печат кнеза Лазара”, те награде „Раде Обреновић”, „Јован Скерлић”, награду из фонда „Бранко Ћопић” САНУ и многе друге.

Јубилеји ове врсте, наглашава Василевски, не би требало да се користе да би се изашло изван оквира предмета на који се односе. Али, посао којим се кућа бави налаже да се поставе бар три битна питања која се односе на издаваштво. Прво, како веома значајна издања неког мањег издавача могу бити стављана у други план у односу на, готово, безвредна комерцијална издања неких тзв. великих, свим и свачим помаганих издавача –третманом у јавности, откупом књига за библиотеке у Републици Србији. Друго, како књиге једних истих аутора, и истог квалитета, објављене код различитих издавача, могу различито да се вреднују и тумаче. И треће, можда најбитније – зашто се код нас скоро сви труде да дела домаћих писаца подреде, често, несувислим преводима дела страних писаца који у својим књижевностима готово ништа не значе – само да би се нит српске књижевности прекинула, или се, неприродно, преусмерила у неки нежељени правац?

У свечаности, поводом четврт века „Арке”, учествовали су добитници међународне награде „Арка”: Матија Бећковић, Јон Деаконеску, Радомир Андрић, Мићо Цвијетић, Ранко Крстајић, Божидар Младеновић, Миљурко Вукадиновић, Душан Стојковић, Јанко Вујиновић, Љиљана Јанковић, Зорица Арсић Мандарић... Јон Деаконеску, председник Академије „Михај Еминеску” (Румунија), уручио је Ристу Василевском, поводом јубилеја, медаљу „Михај Еминеску”.

Добитници јубиларних повеља

Добитници јубиларних повеља за изузетан стваралачки опус, несебичну посвећеност књижевности и велики допринос афирмацији ИП „Арка” јесу: Душан Стојковић, Зоран Хр. Радисављевић, Елка Њаголова (Бугарска), Сергеј Главјук (Русија) и Тетјана и Сергеј Дзуба (Украјина).

Добитници јубиларних повеља за изузетну посвећеност књижевности и велики допринос афирмацији ИП „Арка” јесу: Драган Богутовић, Вера Кондев, Удружење књижевника Србије – Трибина „Француска 7”, Културна рубрика листа „Политика”, Културна рубрика листа „Вечерње новости” и Издавачка кућа „Матица македонска” (Македонија). (К. Р.)

 

 


Коментари0
09e99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља