Насупрот честим најавама раста банкарских камата предузиманим мерама да се то догоди, стручњаци Међународног монетарног фонда тврде да ће доба ниских камата потрајати. Према речима економисте Бошка Живковића, ММФ је ову своју тврдњу у априлском „Извештају о глобалној финансијској стабилности” поткрепио солидном аргументацијом. На представљању новог броја „Макроекономских анализа и трендова”, он је казао да је главни разлог очекиваног дужег периода ниских камата комбинација неповољних кретања у развијеном делу света – старења становништва и успоравања раста продуктивности.
Уколико се ова оцена ММФ-а покаже као тачна, од ње ће корист имати земље у развоју. Ниске камате ће позитивно утицати на њихове привреде – раст инвестиција и продуктивности. На штети ће бити банке, нарочито оне у развијеном делу света.
– Оваква очекивања су у супротности са очекивањима учесника на финансијском тржишту – каже Живковић. – Реагујући на глобалну кризу, централне банке развијеног света су смањивале базне каматне стопе у зону око нуле или чак и испод нуле. Сврха ове политике била је да се убрза опоравак привреде и повећа стопа привредног раста. Нажалост, стопе раста нису значајно увећане, али се отпор политици ниских каматних стопа појачао, нарочито из сектора комерцијалног банкарства.
ММФ доказује да ниске каматне стопе нису само реакција на кризу, објашњава аутор једне од тема у новом МАТ-у. Видљиво је да каматне стопе опадају већ готово три деценије. Без обзира на покушаје да се овај тренд промени, као што је нова политика америчких Федералних резерви (ФЕД), ММФ сматра, ослањајући се на искуство Јапана, да је још рано очекивати крај периода ниских каматних стопа.
Живковић указује да је из финансијског сектора богатог дела света и до сада долазио најјачи отпор политици ниских каматних стопа. Дуго одржавање ниских камата је велики проблем за финансијске организације, нарочито за депозитно кредитне банке. Ако би садашње стање потрајало на дужи рок, ММФ сматра да би дошло до суштинских промена у пословним моделима банака, осигуравајућих компанија и пензијских фондова.
– Прва значајна промена, која је у неким земљама већ видљива, јесте да се краткорочне каматне стопе изједначавају са дугорочним – предочава Живковић. – Ова промена ће смањити каматне приходе банака. Компаније за осигурање живота и пензијски фондови, који су иначе значајни играчи на развијеним финансијским тржиштима, имаће проблем са исплатама премија и пензија. Комерцијалне банке ће претрпети најтеже последице. Пошто каматне стопе на депозите, међу којима је и штедња становништва, не могу дугорочно да се одржавају око и испод нуле, профит банака ће се значајно смањити.
Најтеже последице ће имати релативно мале банке, напомиње Живковић, које се финансирају из депозита и чији је основни ауто-пут кредит. Тражња за кредитима ће се смањивати. Овај процес је већ нанео значајне „хаварије” у банкарству Јапана, на основу чијег искуства је ММФ и формулисао прогнозу.
Живковић такође указује да би нова криза у банкарском сектору могла да покрене серију негативних последица у фискалном и реалном сектору. Мултинационалне банкарске мреже могу брзо и са појачаним ударом да преносе поремећај из једне у другу земљу. То значи да може доћи до, како каже, значајне финансијске дестабилизације на локалном и на глобалном нивоу.
ММФ препоручује креаторима економских политика, указао је Живковић, да одржавају стабилност на дуги рок и да не подлегну притисцима банака да им се олакша положај и да им ограничи склоност да преузимају високе ризике. Ово се посебно односи на велике банке, које на тај начин могу да злоупотребе принцип „превише велики да би банкротирао”.
