Без печења нема ни праве гозбе, сагласни су многи. Прасетина или јагњетина, послужена хладна или тек са ражња врућа, незаобилазно је на празничним трпезама. Посебно на нашим просторима. Ближи се Васкрс, ту су првомајски празници, али и Ђурђевдан, једна од јачих слава. Зато се очекује да ће тражња за печењем, као и сваке године у ово доба, бити већа. Нема сумње да су потрошачки буџети истањени, али наћи ће се некако за укусне и сочне комаде меса. Била криза или не, предстоји пражњење новчаника.
По понуди у радњама не може се приметити јагма за свежом прасетином. А ни за јагњетином. Посебно због цена. И неочекивано скупог прасећег меса које стаје око 500 динара и то на акцијама, што је само нешто мање од свеже јагњетине која је од 600 до 700 динара.
И месари осећају кризу, кажу, али не дозвољавају потрошачима да то виде. Како највећи промет имају баш уочи великих хришћанских празника и мрсних слава, надају се да ће бити посла ових дана.
Није неуобичајено да потрошачи одлуче да наруче килограм, два да има за ручак свежег печења. Лакше је то него да сами спремају, а питање је и колико је исплативије. Сходно кретањима цена ове две врсте меса на тржишту, печењаре широм града су формирале и своје ценовнике, прилично различите. Све зависи где и како набављају робу.
Килограм прасетине у печењари у насељу Медаковић кошта 1.200 динара, док је за јагњетину потребно издвојити 1.600. Нешто јефтиније може се пазарити у печењари у Улици војводе Степе где се килограм хрскавог прасећег печења цени 1.100 динара, а јагњећег 1.400. Печењара у Малом Мокром Лугу нуди прасетину по 1.500 динара, а јагњетину за 2.000 по килограму. На путу ка Космају једна од кафана – печењара где се често застаје прасеће печење је 1.400, а јагњеће 200 динара скупље. За утеху гостима је да купус салата иде гратис. На Каленић пијаци у неколико печењара прасетина је од 1.100 до 1.300 динара, а јагњетина од 1.300 до 1.600
Цена прасади скочила је двоструко од зимус. Килограм живе ваге на пијацама цени се око 330 динара, а до пре неколико месеци важила је цена од 160. Произвођачи тврде да је чак исплативије у овом тренутку пазарити јагњетину.
– Упркос кризи и беспарици, домаћини се неће одрећи традиције. Ретко ко мари за новац када је у питању печено прасенце или јагње. За то увек мора да се издвоји – кажу продавци у печењарама из искуства од ранијих година.
Зато они који не могу да обрну ражањ у дворишту, у печењари ће пронаћи оно што им одговара. Омиљени делови за које се купци по обичају „ухвате” јесу бут и ребарца. Док се мушкарци отимају за сочнију и маснију парчад, жене се пре одлучују за кртије месо и по неписаном правилу су захтевније и као муштерије.