среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Обичаји шарени као васкршња јаја

Најраспрострањенији васкршњи обичај, туцање јајима, симболише одваљен и распукнут камен са гроба из кога је Исус васкрсао, али постоје и тумачења која задиру у дубљу, предхришћанску историју
Аутор: Дарко Пејовићсреда, 12.04.2017. у 21:10
(Фото Т. Јањић)

Васкрс или Ускрс празнује се три дана и такозвани је покретни празник – сваке године „пада” на другачији датум, али увек у недељу. Ове године, 16. априла, Васкрс ће истог дана прославити православци, римокатолици и протестанти.

Колико год се празновање разликује од народа до народа, па и од региона до региона, фарбање јаја је најпрепознатљивији симбол Васкрса. Истина, и ту постоје локалне особености и утицаји предхришћанске традиције, а поједини обичаји су модификовани током векова.

Како се каже
Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе припадају старом српском црквеном и књижевном језику.Српскословенски као званични црквени језик средином 18. века замењен је руским црквеним језиком (тзв. рускословенским).Од средине 18. века, рускословенски је у СПЦ званичан црквени језик, па се „а” у првом слогу изговара „по руски”, као „о”: Воскресеније, воскреснути, воскресе.Облици Христос воскрсе/васкресе/васкрс не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику. У поздраву се није уобичајио ни народни изговор Христос ускрсну.Вук Караџић, у свом „Рјечнику”, за главни назив овог празника је узео Васкрсеније, али помиње и друге називе – Васкрсење, Ускрс, Вазам, Велигдан. У његовој збирци пословица, у једној се среће први наведени назив, а у две – Ускрс.

Јаје је одвајкада симбол плодности, обнављања природе и живота. У Месопотамији, Египту, античкој Грчкој и Индији веровало се да је свет настао из јајета. У време паганства, слављен је почетак пролећа на дан равнодневнице, благосиљањем семења разних биљака и полагањем обојених јаја на олтар. 

Јаје офарбано црвеном бојом симболизује проливену Христову крв и нови живот који се рађа из његове свесне жртве.

Света Марија Магдалена Мироносица, која је са Пресветом Богородицом била уз Христа током страдања на Голготи, и којој се првој јавио по васкрсењу, током проповедања Јеванђеља у Риму посетила је цара Тиберија.

Тада му је поклонила црвено јаје, и поздравила га са „Христос Васкрсе”.

Овај поздрав, уз отпоздрав „Ваистину воскресе”, задржао се до данашњих дана, а уобичајен је све до Спасовдана.

Јаја се, по устаљеној традицији, боје на Велики петак. Прво, у црвено обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа”.

На дан Васкрса, за ручком се прво једу кувана васкршња јаја.

Гост се најпре дарује фарбаним јајетом, па тек онда послужује осталом храном и пићем. На столу је украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе туцају, прво врх о врх, а потом шотку о шотку. Победник је онај чије јаје остане цело, а на крају га разбија себи о чело уз речи: „Христос васкрсе!”. Остали му одговарају: „Ваистину васкрсе!”.

Према појединим ауторима, овај обичај симболише одваљен и распукнут камен са гроба из кога је Исус васкрсао.

Други пак објашњење налазе у дубљој, претхришћанској историји, сматрајући да је разбијање љуске јаја симболисало преломни дан у години, тј. почетак новог животног циклуса у природи.

Велики петак туге
Велики петак, дан када је распети Исус издахнуо на Голготи, за све хришћане је дан строгог поста и жалости. Они који се тога доследно држе припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. Сматра се неумесним и било какво смејање или радовање.Обичај је да се на тај дан ништа не ради ни у кући ни у пољу – изузетак је бојење васкршњих јаја. У православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

Шарена ускршња јаја традиционално се поклањају и у дане иза Васкрса. У прошлости су младићи и девојке даривали једно другом шарено јаје као знак љубави или наклоности.

Поклањањем васкршњег шареног јајета прећутно је даван или тражен опроштај. И то је важна и раширена одлика Васкрса: на тај дан све свађе и непријатељства треба окончати.

Од осталих васкршњих обичаја, раширен је и онај да се деца по образу дотакну црвеним јајетом, како би читаве године била румена и здрава.

Такође, на Васкрс ваља поранити, али и не отићи на спавање пре поноћи – онај ко тако не поступи, према веровању, биће до наредног Васкрса поспан и несклон раду.

У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где пролази литија пале се ватре, или се на прозоре стављају упаљене свеће.

Фарбана јаја, иако убедљиво најраспрострањенија, нису једини симбол Васкрса. То су и мед, со, квасац, вино…

Месе се и посебни хлебови: у источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње са уметнутим целим јајетом. Свака од ових намирница је метафора хришћанске вере, а углавном се односе на речи и дела Исуса и апостола.

У Северној Америци, најпознатији ускршњи обичај је лов на шарена јаја: родитељи их сакривају по кући или дворишту, деца их траже верујући да их је на скровитим местима оставио – ускршњи зека

У ери глобализације, и у наше крајеве масовно су „доскакутали” ти ускршњи зечеви, чији „преци” потичу из англо-саксонске предхришћанске традиције, у којој је ова животиња сматрана отелотворењем богиње плодности, због брзог размножавања.

Према легенди, богиња Остара претворила је птицу у зеца, подаривши му тако брзину као да има крила. Такође, на један дан у години подарила му је моћ да леже јаја. У преплету верског учења и народних обичаја, зец је тако изборио место међу васкршњим симболима. Популарност му је нарочито порасла када су у 19. веку у Немачкој почеле да се праве посластице у облику ускршњег зеца, чији су чоколадни потомци последњих дана прекрили рафове и овдашњих продавница.

 

Велики петак туге

Велики петак, дан када је распети Исус издахнуо на Голготи, за све хришћане је дан строгог поста и жалости. Они који се тога доследно држе припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. Сматра се неумесним и било какво смејање или радовање.

Обичај је да се на тај дан ништа не ради ни у кући ни у пољу – изузетак је бојење васкршњих јаја. 

У православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.


Коментари0
07209
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља