среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.04.2017. у 21:00 Новица Ђурић

Јованово перо проговорило иконописом

Јован испред свог дела – иконостаса у цркви Лутово (Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Када се наситио новинарског хлеба „са девет кора”, један од најзанимљивијих црногорских новинских репортера Јован Станишић одложио је бележницу, оловку и фото-апарат и посветио се сликарству, односно иконописању.

Разумео је да је живот кратак, а новинарство претерано стресно и неретко „погано”, па се вратио миру, онако како су средњовековни фреско и иконописци тиховали уз свећу, боје и кичицу.

А да затвори врата редакције и одшкрине она атељеа, црквица и храмова, Јовану се „дало” оног тренутка када га 1997. године крсти свештеник из Бара, Чедо Милосављевић, који му је касније и био учитељ сликарства.

Од тада до данас непрестано иконопише и слика у атељеу у поткровљу породичног дома у Подгорици. Сада се поноси немалим бројем урађених икона, најпре иконостасом у Лутову, иконом у малој цркви у Момишића у Подгорици... У Бару је радио са фрескописцем Борисом Маркушом из Никшића и академским сликаром Славеном Драгићевићем, сликао је орнаменте. Каже да је то била прилика да види како настаје фреска, иако најрадије слика иконе.

„Као дете увек сам нешто цртао, правио и читао. Нису то биле само књиге, већ све што би му дошло под руку – стрипови, дневна штампа, илустроване новине и чувени Политикин ’Забавник’”, прича нам Јован. „Почетак сваког стваралаштва је резултат одређених процеса који се дешавају још у детињству. За једног иконописца икона је светиња. Сваки стваралац, а посебно човек који је иконописац пре него што почне да ствара, требало да се очисти од страсти, сујете и гордости”.

А да ретки и богом дани иконопишу, верује и Јован.

„Иконопис је занат, али и духовност изражена у бојама, сведочанство иконописца о постојању преображене природе. Процес стварања почиње након духовног сазревања. Сматрам да су унутрашње стање преданости молитви и поверења у бога предуслов за напредовање. Постоји неко старо правило да то буде после 33. године, али не само за иконопис, него то правило требало би да важи и за књижевност и ликовну уметност, тако да човек у сенци дара од Бога ствара и нуди своје стваралаштво и своју тајну ближњима”, речи су Јованове.

Човек је пролазан, а свака икона, ако је добра, представља дар. А зашто је тако, Јован верује да није до нас.

„Свако ко мисли да је до њега, у заблуди је. Најбоље ствари у послу добијеш случајно, то је дар, стваралаштво је давање. Зато на свим иконама нема потписа, најчешће не знаш ко их је радио, јер су људи били свесни да им је то дао Бог”,  каже Јован.

У процесу стварања иконе веома је важно унутрашње духовно стање, а молитва је духовно обраћање икони.

За Јована она је: „Молитва. Иконопис и молитва су спојиви, ако нема тога, иконописац је шарлатан, или неки глумац који глуми неку религију, веру, иконопис, уметност. Иконописање, православље, то је начин живот.”

А онај живот, она новинарска бележница склопила је корице: похранила бројне приче о обичним људима и несвакидашњим судбинама... Сада се записује да је Јован Станишић, бивши новинар, репортер, фото-репортер који је с кичицом спознао како је Бог љубав, а икона сведочанство те љубави.

Коментари1
793d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Pa dobro duhovnost i tihovanje, nema stresa i to ali gde ruke u dzepove ispred ikonostasa u Crkvi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља