четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Живот у ваљевском „сивом дому”

Осуђеници имају прилику да се школују, уче занат, да добију новац за покретање мини бизниса кад буду на слободи...
Аутор: Слободан Ћирићпетак, 14.04.2017. у 22:00
Осуђеници обрађују земљу на затворнској њиви (Фото Слободан Ћирић)

Ваљево – „Пре затвора сам живео од данас до сутра. Затвор ме је натерао да мало мислим изван „кутије”. Сад размишљам и о будућности. Направио сам грешку, коштала ме... Не знам како ће бити за посао напољу, како ћу се снаћи као бивши осуђеник, да ли ће ме околина прихватити”.

Овако гласно размишља Смедеревац (25), коме је остало још неколико месеци да одслужи казну од три године због поседовања дроге. Један је од 328 осуђеника Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву, ваљевског „сивог дома”, који верује да је раскрстио с криминалом. Нису сви такви.

Ћелијски систем
Вредном норвешком донацијом 2014. године започето је унапређење смештајних капацитета у ваљевском КП заводу, комплетно је реновиран објекат затвореног одељења, тако да се са скупног прешло на ћелијски систем са по четири до шест осуђеника у собама, наводи Наташа Стевановић. У другом крилу павиљона урађен је и комплетно опремљен едукативни центар површине 900 квадратних метара са осам просторија за рад службеника третмана.Уз помоћ Управе за извршење кривичних санкција, опремљена су два објекта за полуотворено и отворено одељење, за смештај око 120 осуђеника. У сарадњи са Ваљевском епархијом, комплетно је реновиран простор у делу зграде Дома културе у заводу предвиђен за верске обреде осуђеника православне вере.

У овој установи, некада јединственој у Југославији, сада у Србији, грехе окајавају они који су починили кривична дела као малолетници од 16 до 18 година или као млађе пунолетне особе. Максимална казна је десет година.

Завод је затвореног типа, али са 230 осуђеника у затвореном и око 100 у полуотвореном и отвореном одељењу. Некада их је било највише 250, сада их је знатно више. Скоро половина, 45 одсто су починили кривична дела са елементима насиља – убиства, разбојништва, насилничко понашање... Четвртина је осуђена за дела против здравља људи, првенствено за недозвољени промет и уживање наркотика.

Често су у почетним фазама зависности од алкохола или дроге, углавном потичу из проблематичних породица у којима је било насиља, наркоманије, проституције, најчешће нису завршили средњу школу, неки ни основну, имају врло оскудно радно искуство – скицира осуђеничку заједницу Наташа Стевановић, начелник Службе за третман у ваљевском КП заводу.

– Рад са њима је специфичан, слојевит, врло сложен у сваком индивидуалном програму. Има пуно осуђеника против којих се воде нови кривични поступци док овде издржавају казну. То оптерећује третман и отежава рад са њима. Они не знају кад ће изаћи, далеко су од почетка, далеко од краја – наглашава Стевановићева.

Највећи изазови за запослене, додаје, јесу све већи прилив осуђеника са израженим вишеструким проблемима и недостатак кадрова који раде непосредно са њима, пре свега у службама за третман, за послове обезбеђења и за обуку и упошљавање.

КП завод у Ваљеву се умногоме разликује од осталих затвора. Највише по томе што се осуђеницима, младим људима, пружа пуно шанси да раскрсте са криминалом. Доступно им је образовање, двадесетак њих тренутно похађа основну школу, као истурено одељење обреновачке осмолетке.

– Напољу сам завршио само два-три разреда, овде сам наставио школовање и завршио основну. После сам био столар, сада радим у фарбарском погону. Иде ми тај посао, волим да радим. Кад будем на слободи, желим да нађем неки посао, било шта, на грађевини или нешто друго, само да буде за стално. Доћи ће и тај дан – прича момак из Лесковца (23). Дечја фаца, а „зарадио” осам година због убиства, скоро пола је већ прошло.

Захваљујући пројекту немачке организације „Хелп” посвећеном унапређењу програма третмана осуђених, овде је организована обука за различита занимања коју тренутно похађа тридесетак осуђеника.

Дипломирао иза решетака
Београђанин (23), осуђен на пет и по година због поседовања дроге и оружја, скоро три године је у ваљевском „сивом дому”. Класичан криминалац, рекло би се. Али, ствари већ дуго сасвим другачије стоје. Пре затвора завршио је две године економског факултета. У затвору су му омогућили да настави, долазили су професори да полаже испите пред њима. У септембру прошле године дипломирао је иза решетака. И уписао мастер, остало му је још три испита и мастер рад. Планира да настави и докторске студије.– Гледам да исправим грешку, да кренем неким нормалним путем. Кад одслужим казну хоћу да се бавим приватним бизнисом, идеја ми је да то буде рентакар и агенција за некретнине.

Уче за бравара, вариоца, столара, кувара, бравара за алуминијумску и пластичну столарију. Завод организује и обуку за информатичку писменост. Сваки осуђеник који заврши ове програме добија сертификат који не носи обележја КП завода, наглашава начелница Стевановић.

– Однедавно, поред стручног оспособљавања као корака ка слободи, осуђенима се пружа могућност и да аплицирају код организације „Хелп” за свој мини бизнис у вредности до 2.400 евра, кад изађу из затвора. Избор се обавља међу оним осуђеницима који имају полуотворени или отворени третман – наводи Наташа Стевановић.

У ваљевском заводу постоје производни погони за израду алуминијумске и пластичне столарије, за производњу контејнера за смештај теренских радника, за производњу намештаја у којима осуђеници раде под стручним надзором.

Баве се и узгојем свиња, на парцелама у кругу завода гаје поврће, а на шест-седам хектара у оближњем селу Буковица посејани су кукуруз, пшеница, подигнути виногради и воће. На тај начин обезбеђују се намирнице за исхрану затвореника, вишкови се пласирају на тржиште.

– Овај затвор је скоро права држава у малом, осуђеници обављају многе послове – каже Наташа Стевановић.


Коментари0
f5cf4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља