недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
СЕЋАЊЕ НА САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ 1944. ГОДИНЕ

На празник падале бомбе...

Пре тачно 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева
Аутор: Ј. Гајић недеља, 16.04.2017. у 08:05
Пашино брдо, данашње Лекино брдо, нашло се под "тепихом" бомби (Фото Википедија)

Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води... Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 73 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана.

Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред оскудице и недаћа изазваних окупацијом владало празнично расположење. Одједном, на небу се појавио велики број бомбардера – углавном Б17 и Б24, познатијих као „летеће тврђаве”, које су припадале британском и америчком ратном ваздухопловству.

Није им био први пут да лете изнад града, али њихово присуство у толиком броју, и то на Ускрс, за Београђане је значило симболичну поруку да је слобода близу, па су многи од њих изашли на терасе и кровове зграда да их поздраве... Али, као савезнички „одговор” на ове поздраве према граду су полетели „теписи” бомби.

Почело је бомбардовање које се, према последицама, може упоредити са нацистичким из априла 1941. године. Мада су, званично, мета били само војни циљеви – фабрике, мостови, аеродром, складишта са муницијом, немачке касарне и гарнизони, бомбе бачене са висине од око две хиљаде метара нису бирале циљеве.

Погођени су палата „Албанија”, Народно позориште, Теразије, Бајлонијева пијаца, простор око Железничке станице, породилиште у Крунској, данашња Студентска поликлиника, Болница за унутрашње болести, већи број школа и обданишта...

Осим центра, посебно тешко страдао је Дорћол, делови Врачара, али и тадашње предграђе Пашино брдо (реч је о данашњем Лекином брду и деловима Душановца) у којем није било никаквих фабрика, нити војних циљева.

Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла. Тада су углавном гађани мостови и приобално подручје, а том приликом погођен је и логор Старо сајмиште на левој обали Саве где је погинуло око сто затвореника.

Ускршње празнике Београђани су провели у склоништима или у избеглиштву у шумама и околним селима. Тачан број жртава дводневног „ускршњег” бомбардовања до данас није утврђен, али се на основу немачких процена сматра да је страдало око 1.200 цивила и стотину немачких војника.

На град је бачено 1.500 тона бомби из више од 600 авиона. Иначе, у периоду од априла до септембра 1944. године Београд је бомбардован чак 11 пута. Савезничке бомбе разарале су Ниш, Лесковац и друге градове. Тако је Србија, која је и на почетку рата поднела највеће жртве, страдала и на крају рата и то од оних који су долазили као ослободиоци. 

Авиони који су учествовали у бомбардовању Београда и других градова углавном су полетали из Фође, на југу Италије, и били у саставу 15. ваздухопловне јединице САД и јединица британског ваздухопловства. Око карактера и циљева бомбардовања међу историчарима и данас постоје различита мишљења.

Јасно је да су њихови главни циљеви (барем званично) биле фабрике, путеви, мостови, железничке пруге и аеродроми који су могли служити Немцима, као и велика нафтоносна поља у околини Плоештија у Румунији.

Али, јасно је и да су циљеви бирани неселективно, без имало обзира према становништву. Обични људи, који су у савезницима гледали веснике слободе, били су главне, а често и једине жртве ових званично „успешних”. У те жртве спада и више од хиљаду Београђана страдалих на „крвави Ускрс” 1944. године.


Коментари45
c5b39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Познавао сам и неке очевице тих трагичних догађаја. Тамо где је била кућа остао само кратер од експлозије бомбе. На таквим местима најчешће нико није преживео. Тадашње Британце и Американце изгледа није занимало где бомбе падају. Важно је било избацити бомбе и побећи од противваздушне одбране, а да ли ће погодити цивиле или војне објекте то њих није била брига. Где год су били присутни немачки војници то је за њих била непријатељска територија и није их била брига ко ту живи они су само сипали бомбе.
Mirko Mirković
Eto posla za analitičare. Zašto narod neke voli , a neke ne. Dobro pamti ko nas je sve bombardovao i kada, a ko pomagao u oslobadjanju i kada. I to će važiti još par stotina godina. Ili dok se ne pokaju, izvine i plate odštetu u aktuelnim cenama. A onda možemo da razgovaramo kao ravni sa ravnim. To je minimum minimuma.
Mihailo Zdravkovic
Engleska nije nikad bila saveznik nikome ako nije mogla da izvuce korist bilo u novcu, materijalu ili zrtvama koliko ja u mom skromnom secanju mogu da vidim. Keokodilske su suze kad Engleska place
Препоручујем 16
Micko
Нека историчари кажу своје након истраживања архива, али је дефинитвно тачно да су Тито и комунисти у све то били итекако умешани јер су им у то време Енглези давали велику подршку а после рата то је била табу тема. Очигледно, Србији се кичма морала до краја сломити да би се припремила за Брозову владавину..
Nemojte molim vas
To su danasnji Vodjini strateski saveznici, koji su ga i doveli na vlast. Jos bi se i Vlasi m9gli dosetiti...
Nestrucni saradnik
@liberat Kažete da je bombardovanje Marseja opravdivo činjenicom da su tu bili francuski kvislinzi - a ko je bio u Beogradu na Vaskrs te 1944-e? Nedić i njegova vlada i naravno Nemci. Osim ako ne smatrate Nedića za borca protiv okupacije, kakva je iz ugla saveznika u tom momentu postojala razlika u vojnom smislu između Beograda i Marseja...pa i Zadra, Zagreba...?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља