понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:00

Призрен, град са тридесетак Срба

Аутор: Мирослав Тодоровић, (Призрен) Београднедеља, 16.04.2017. у 09:00
Богословија "Кирил и Методије" у Призрену (Фото Т. Јањић)

Призрен, древни царски град, који се налази само осамнаест километара од албанске границе, са десетак цркава и манастира, један је од најлепших градова на КиМ.

Поред цркве Богородице Љевишке, која се налази на листи Унеска, у овом граду се налази велелепни храм Светог Ђорђа, манастир Светих арханђела, а у самом центру смештена је зграда Богословије „Кирил и Методије“ и остале културно-историјске знаменитости које красе овај древни град на обали реке Бистрице.

Сви ови културноисторијски споменици током 1999. и 2004. године били су на мети албански екстремиста и терориста.

Не само што су били порушени већ су и спаљени, као што је то био случај са манастиром Свети арханђели, Црквом Светог Ђорђа, зградом Богословије и осталим манастирима и црквама. Средствима Владе Србије, бројним донацијама, делом и међународне заједнице, српске богомоље у овом древном граду су обновљене.

Српски живаљ је одлазио из Призрена и пре 1999. године, првенствено из економских разлога, у потрази за послом. До јуна 1999. године на подручју призренске општине, према попису становништва из 1991. године, живело је 10.950 Срба. Према најновијим подацима, данас на подручју ове општине настањено је преко 225.855 становника, од тога свега 180 Срба, 15.300 Муслимана, Турака и Рома, а остатак чине Албанци, који су се доселили из околних општина и из суседне Албаније. Сва призренска села су „очишћена“ од Срба.

У село Новаке пре неколико година вратило се тридесетак српских душа, а у селима Средачке жупе остало је да живи око 120 Срба, док их у самом Призрену живи око тридесетак. Махом су то старачка домаћинства.

Повратак Срба у царски град подстакло је обнављање рада Богословије „Кирил и Методије“, коју похађа око педесетак ученика. У старом призренском насељу „Подкаљаја“, у коме је до 1999. године живео највећи број српског живља, у последњих неколико година изграђено је двадесетак кућа за оне који су изразили жељу да се врате на своја вековна огњишта.

Срби који су се вратили кажу да немају никаквих проблема са својим комшијама Албанцима. Слободно се крећу градом, иду на пијацу, код лекара, до пекаре, апотеке…

За Призрен се с правом може казати, у односу на остале градове у овој покрајини, да је најбезбеднији, јер се од погрома Срба 17. и 18. марта 2004. године није догодио готово никакав ексцес над српским живљем, осим недавног хапшења једног младића из села Новака, само због тога што је на себи имао јакну на којој је био грб Србије.

Младић је после два дана пуштен из притвора. Повратници кажу да им смета  што их ретко посећују политичари из Србије, како би се упознали са њиховим захтевима и проблемима.

Пошто су то махом старачка домаћинства, махом пензионери, сви су приморани да два пута у току месеца одлазе до варошице Штрпце, која је од Призрена удаљено око 36 километара, како би у тамошњој пошти подигли пензије.

Министарство за повратак у такозваној влади Косова, на чијем је челу Далибор Јефтић и Удружење Призренаца „Свети Спас“ и даље ће се свестрано ангажовати на повратку Срба у овај древни царски град.

Међутим, како године пролазе, интересовање за повратак опада, јер за то не постоје економски услови. Да ли ће се број повратника у овај царски град повећати, за сада се не зна.


Коментари6
fad21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад
Погрешан је потпис фотографије - то није Богословија, већ црква светог Ђорђа у центру Призрена
Стојан
Као што пише, и Призрену живе 15.300 муслимана, а они су већином Срби, само што ми нећемо да их признамо за Србе, иако говоре и уче на српском. Наше власти, и световна и црквена, су одувек туђинске и њихов циљ је увек, па и сада, да има што мање Срба.
Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Srbi muslimanske vere - tacno. Vere ne prestavljaju nacionalnost. Navedite nacionalnosti stanovnistva Bosne i Hercegovine bez obzira kojoj veri pipadaju pa da se vidi tacno koliko Srba ima medju bosnjacima, katolicima i muslimanima. Prekrstavali su nas milom, ali uglavmom silom i tako otudjise nas narod i stoje jos gore - od brata napravise neprijatelja. Srpske vlasti u Srbiji nmaju osecaj pripadnosti - to je maslo :"druze Tito ljubicice bela......". Mirjana-Arizona
Препоручујем 14
Маја М.
Ако нешто питате тих 15.300 муслимана, рећи ће вам да вас не разумеју.
Препоручујем 8
Vera Sobat
G-dine Djuricu, Vucicu, Nikolicu, Dacicu....POMOZITE Srbima u Prizrenu nasem najstarijem carskom gradu na KiM, posecujte ih cesto i pokazite im da nisu zaboravljeni!!!
Nikola Tomic
Nikolicu? Ko je to?
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља