петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.04.2017. у 10:22

Ада Хуја постаје излетиште и стамбено-комерцијална зона

(Фото Р. Крстинић)

На Ади Хуји у Београду биће изграђен модеран стамбено-комерцијални комплекс, а већи део тог дунавског полуострва биће излетиште са спортским теренима и уређеним зеленим површинама, кажу у Градској управи.

Главни градски урбаниста Милутин Фолић је рекао Танјугу да, према Генералном плану Београда, подручје Аде Хује није цело планирано за излетиште, али да велики део јесте.

Предвиђено је измештање индустријске зоне, као што је то урађено у оквиру пројекта Београд на води, каже Фолић и додаје да ће се на простору Аде Хује можда градити и високи објекти.

„То подручје од преко 100 хектара уз реку јесте један од највећих потенцијала Беогада”, каже Фолић најављујући да ће ускоро бити решено питање канализације која се излива у рукавац иза Аде Хује.

Главни урбаниста објашњава да ће се на једном делу Аде Хује, иза рукавца, налазити зелене површине, спортски садржаји и део који ће бити налик на Аду Циганлију, а преко шпица Аде Хује је планирана и изградња моста, низводно од спортских садржаја.

Фолић наводи да је један од првих корака у сређивању тог простора решавање проблема непријатних мириса и да је градска Дирекција за грађевинско земљиште предвидела да се канализација преусмери на велики колектор који иде до Великог Села, где се сада налази привремено постројење за прераду отпадних вода.

Он је додао да је у Великом Селу планирано и постројење за прераду отпадних вода, чиме ће дугорочно бити решено питање канализације у том делу Београда.

„Ради се на томе да се повеже канализација са великим колектором који иде до Великог села. Пројекти су у изради и када буду готови биће изабрани извођачи. Очекујем да то крене или до краја године или почетком следеће године”, рекао је Фолић.

Палилулско приобаље Ада Хује, које на кеју има шеталиште са спортским и дечјим садржајима и угоститељским објектима, налази се низводно од Панчевацког моста на само четири километра од центра Београда, а протеже се од Панчевачког моста до Вишњице.

На Ади Хуји се налазе и највећа картинг стаза на Балкану, затим терен за одбојку на песку, као и три тениска терена, два са шљаком и један бетонски. Део кеја је уређен као пристаниште, а на једном месту се налазе налазе прилаз за бродове и путнике.

Ада Хуја је окружена насељима Карабурма, Роспи Ћуприја, Вишњичка Бања и Вилиним водама на западу.

Прелепа зелена оаза Ада Хуја је била 1960. претворена у градску депонију и годинама се на том простору одлагало смеће из целог Београда, док депонија није пресељена у Винчу.

Фолић каже да градске власти и Урганистички завод раде на томе да се некадашње индустријске зоне у граду полако претварају у зоне за становање и комерцијалу.

„Као у већини европских градова, индустрија мора да се избаци из центра града, као што је то урађено на простору Београда на води. Исто ће се десити и на Ади Хуји и ми смо за Аду Хују кроз Генерални план предвидели да то буде стамбено-комерцијална зона”, навео је он.

Фолић је најавио да ће у другој половини године бити расписан урбанистички конкурс на коме ће архитекте и урбанисти моћи моћи да изнесу своје виђење како треба да се урбанизује тај део града - „да ли ће то бити објекти: пет плус четири или пет плус пет или високи објекти попут Београда на води, куда ће проћи главне саобраћајнице и слично односно на који начин ће тај део Београда сићи на реку”.

Реч је о развоју локација по сличном концепту као што случај са Београдом на води, на пример, Блока 18 и бродоградилишта, Аде Хује, Луке Београд, Марине Дорћол...

Главни урбаниста и да ће после тог конкурса за Аду Хују бити завршен план детаљне регулације, након чега ће бити могуће развијање инфраструктуре.

На Ади Хуји се и даље обавља истовар отпада и налазе се остаци пропалих бетоњерки, депоније песка и шљунка, стоваришта и фабрика папира.

Почетком 20. века подручје Аде Хује је било покривено виноградима и бујном вегетацијом којима су погодовали повољни ветрови, али и природним термалним изворима.

Вишњичка бања је и добила назив по извору извор лековите сумпорне воде на обали рукавца.

Римљани су на том простору гајили винову лозу и правили прва јавна купатила лековитих вода, а највећа келтска некропола пронађена је изнад Аде Хује на Роспи Ћуприји.

Грађанска иницијатива и еколошки покрет Супернатурал 2011. запоцео је пројекат ревитализације екосистема Аде Хује, па је 12 хектара на шпицу Аде Хује претворено у парк који је проглашен за један од 25 најбољих еколошких пројеката у Европи.

Очишћено је и обновљено земљиште, засађено више од 500 садница дрвећа, преко 2.000 биљака и направљено пет вртова. (Танјуг)

Коментари11
6b016
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

grkuapsu
Ја сам лично ( нема везе са политиком) против изградње на Ади Хуји. Као што бих био против урбанизације Аде Циганлије, Кошутњака,овог што је остало од Топчидера и сл. Има довољно места за "ширење Београда".
Petar Jovicevic
Eto, odmah počela kampanja protiv ovog projekta kao protiv Beograda na vodi. Već su počeli da smišljaju razloge protiv izgradnje lepog izletišta i komercijalne zone.
Petronijevic Mijat
Pa ja sam kao dete godinama gledao kako se te deponija puni , i niko tu ni prst nije stavljao u taj dunavac, a sada stembeni kompleks. Mislim da nije uredu. Pored dunavskih terasa biće dunavski vrtovi.
djuradj
Zasto opet komercijalni i stambeni objekti ocistite celo podrucje porusite stare zgrade propale industrije preparadite zemlju punu djubreta od 1945 do 1965 jer tu je bila deponija i posadite sumu i zelenilo sa stazama za setnju i rekreativce ako vec nema para za sportske objekte?Sve samo ne beton i zgrade od 50 metara sambeni i komercijalni objekti.Nemojmo upropastiti i tu sansu da Beograd dobije lokaciju prilagodjenu coveku kao takvom a ne novcu.
kole stara karaburma
Ja toplo preporucujem da izgradena offise, a i stanbeni deo bude okupiran sa Malim, Folicem, Nikodijevicem itd. Ja a verujem i svi stariji Karaburci znamo da bajlis nikada nemoze da postane zdravo i dobro mesto za zivot, zabavu i sport. moguce je samo kaod ove mafije.
naprosto činjenice
Beograd se gradi srpsko selo i provincija prazni.. Dok vi shvatite da svetlost velegrada privlači mlade žene i devojke iz unutrašnjosti , a za njima idu i mladići, biće kasno. Poješće nas bela kuga, Srbija se isprazniti. Dodajmo na ovo ne daj bože da nas prime u eu, pa kad milion mladih zbriše.. Ostaće Srbija samo bg pašaluk.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља