петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:48

Америчка заповест

Аутор: Зорана Шуваковићнедеља, 30.03.2008. у 22:00

Специјално из Вашингтона

Чак су и најугледнији факултети у свој програм укључили науку о срећи. Харвардска срећологија постала је најпосећенији предмет. По рекордном броју студената заинтересованих да положе и добију оцену из предмета о срећи, да се закључити како ће се ова грана позитивне психологије даље рашчлањивати и цветати. Они који немају паре (50.000 годишње за школарину) за Харвард, могу да покушају и са курсевима ван високог или највишег школства. Од цркве до књижаре, новина и телевизије, фармацеутике и економије, сви се труде да поуче нацију како да постигне легитимни циљ зацртан и у највишем државном акту: трагање за срећом.

Само у последњих неколико година, часови из такозване позитивне психологије отворили су се на сто кампуса широм земље, али професорка Шејн Лопес, са универзитета Канзас, аутор недавно изашлог уџбеника из овог предмета, тврди да је најбољи међу стручњацима на тему среће харвардски академик Тал Бен Шахар. Широј јавности срећолози највишег академског звања и титула, покушавају да објасне како се њихови курсеви суштински разликују од такозваних викенд семинара за „самопомоћ”, а да је литература која се изучава на престижним универзитетским катедрама, далеко озбиљнија од лавине штампаног материјала, на тему блаженства, ведрине, смеха и оптимизма. Ипак професор Бен Шахар не спори да се за разлику од информативне наставе он бави трансформативним предавањима, па тако обучава младе харвардске студенте да набоље промене свој живот. Неки мисле да је свој брод тако сувише приближио (ако не и насукао) на гребен „поп психологије”. Али срећа је као тема толико свеприсутна, да она, у складу са америчком доктрином, мора да буде доступна и елити.

Психологија северно од нуле

Научна основа за нову грану, постављена је на једном срећном месту пре осам година: песак, као бели прах шећер, провидно тиркизно море, акробатика тропских риба, мексичко пиво, и плаво небо, тешко да је и у рају лепше, од места Акумала, на Јукатану, које је тројица водећих америчких психолога изабрала за оснивачку скупштину новог правца у овој науци која се већ столећима бави морама и невољама људске душе. Уместо паранојом, депресијом, опсесијама, неурозама, несаницама, нови правац у психологији прелази из минуса у плус фазу, објавио је доктор на Универзитету Пенсилваније Мартин Селигман који је свој први дан на месту председника Америчког психолошког удружења, одлучио да проведе заједно са својим најближим сарадницима зацртавајући нови програм „позитивне психологије” у рајском месту Акумал. Од тада је прошло осам година, а Америка се уверила да срећу може да јој покваре најразноразнији тектонски поремећаји од политичких до терористичких (11. септембар) и метеоролошких (урагани, земљотреси и цунами).

Селигман је направио оквир нове науке. Уместо да се бави појавама испод нуле, са циљем да достигне нулту тачку, која се у психологији до њега сматрала нормалном, нова позитивна психологија, бавиће се вишим циљем „северно од нуле”, постизањем пуне, вишезначне испуњене и трајне среће. Јер ментално здравље, како је то поставио доктор Срећковић (друго име за Селигмана и његове следбенике), нешто више је од одсуства менталне болести, то је нешто што је у сродству са трептавим а снажним физичким и духовним фитнесом.

Мало је која наука добила толико присталица и спонзора као ова која проучава како да људско срце трајно пропева. За кратко време уследила је гомила истраживања која су углавном потврдила да потрага за срећом није узалудна и да човек може и сам себе да подстакне на оптимизам, што се сматра кондицио сине ква нон сваке срећне особе.

Обавезни смех

Да ли су онда Американци срећни?

Чак и ако нису боље је да се праве да јесу. А најбоље средство да се одглуми или искаже сопствена ведрина је смех. Ниједна тема није довољно озбиљна да би искључивала засмејавање. Осмех је обавезни знак пристојности, чак и кад се изјављује саучешће или иде на сахрану.

Својевремено се говорило да су само комунисти смртно озбиљни и намрштени људи. Сада када њих више готово да и нема, нестали су и намрштени, завладао је глобални смех.

У Америци је обавезно бити насмејан. Послодавац има право да оне ретке примерке који се усуђују да остану озбиљни, избаци са посла. Отказ се добија без даљег образложења. Па побогу, зар постоји већа мана, од тога да келнер или возач одбија да се смеје. Организовање смеха је посебна наука. Од малих ногу се ствара природни рефлекс. У свим ТВ серијама наснимљена су места на којима се пушта громогласни кикот. Ако и придремаш поред ТВ екрана, што је после целодневног рада уз смех, сасвим уобичајено, тргнеш се кад чујеш кикот, и увек будан на опомену, мораш и сам још мало да се смејеш. Јер сутра је нови радни и под морање насмејани дан.

Многе нације алергичне су на америчко смејање па су недавно изашле и теорије о томе да се становници светске хиперсиле смеју „пан ам осмехом” као по задатку , попут стјуардеса у авиону. Чак је и широки осмех мегазвезде Џулије Робертс, рекао је један британски истраживач, дискутабилан: пун је белих блиставих секутића, али изостаје сјај из очију.

У складу са америчким уверењем да се и најкомпликованије ефемерности могу поједноставити и графички приказати, професор са Харварда не либи се да таксативно поброји обавезне састојке у рецепту за постизање среће:

Издајте себи дозволу да будете људско биће. Прихватите као природне емоције, као што су страх, туга, анксиозност и тек тада ћете бити у стању да их превазиђете. Срећа, друго је правило доктора Шахара, лежи на раскршћу између задовољства и смисла, па је на послу или у кући, циљ да се бавите активностима које су вам лично значајне и пријатне. Немојте при том сметнути с ума да срећа највише зависи од стања наше свести, а не од количине новца на банковном рачуну. Степен сопствене ведрине или доброг расположења условљени су тиме на шта изаберемо да се фокусирамо (полупразна или полупуна чаша). Све зависи од тога како сами одлучимо да интерпретирамо спољне догађаје. Поједноставите свој живот. Квантитет утиче на квалитет. Трудећи се да урадимо што више, правимо компромис са нашом срећом…

Но, има и оних који ништа од целе науке нису савладали. Латиноси, поготово они који су у обећану земљу ушли илегално, далеко од, за њих недостижног Харварда, на запрепашћење америчких научника, и по најновијем истраживању показују натпросечну веселост и срећу. Упркос свеприсутној дискриминацији на послу и приликом одабира станова, стрепњи од нових оштријих мера прогона илегалаца, најновије истраживање Пју хиспаник центра показује да су „латиноси” врло задовољни својим животом, и да са великим оптимизмом гледају на будућност своје деце. Као да нешто попут позитивних таласа заједно са бодљикавим кактусима расте из њихове родне Латинске Америке. Зато многи саветују правим Америма, да се окану великих теорија и угледају се на народе из јужнијих крајева. Где срећа долази спонтано без планираног и урачунатог подстрека.


Коментари10
ba89c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M sta mi rece?
Ko to traga za srecom? Koliko sati dnevno? Pre ili posle rucka? Da li ju je neko nasao i sta je uradio sa njom? Kada me pitas da li sam srecan. Kad sam se probudio ujutro, a kisa pada, a treba da se ide na posao? Ili kad se vracam s posla? Da li ova prica o sreci pretenduje da bude ozbiljna?
slobodan veljkovic
tvrtko, jel mogu da odgovorim na dva postavljena pitanja?mogu valjda, ali nisam čuo potvrdan odgovor s tvoje strane, ha,ha.tvrtko, mnogo si dosadan....ha,ha, dobro je, danas je, još uvek, 1.april i trajaće, u jednoj svojoj fazi, do 12.maja, a posle 12. maja, prelazi 1. april, u svoju, četvorogodišnju fazu.to je odgovor na pitanje o komšijama i još po nečem, da ne kažem u svemu... pozdrav ostatku poštenih građana napaćene srbije
vera
Да ли су срећни и они који планирају нуклеарну енергију, безбедност њеног отпада и гаранцију где ће бити земљптреси и њихови ефекти?
Dragan Cvijan
Dali su tuga i zalost icija sreca? Kome pricinjavaju zadovoljstvo, toga su i sreca. Ima se sta izucavati i proucavati kada je u pitanju individualna u odnosu na kolektivnu srecu; gde bas nije samo rec 'o sva sreca pa padoh na glavu a ne na noge'ili 'as na desetku' i obrnuto.
Pedja Tosic
Ovo o laznom smehu i pretvaranju da ste srecni jeste prilicno cesta pojava u SAD. Obavezni glupavi osmeh, medjutim, vazi pre svega za one koji su u cestom ili redovnom direktnom kontaktu sa musterijama, strankama ili poslovnim partnerima. Naucnici ili inzenjeri nisu u obavezi da se klibere bilo im do smeha ili ne, dok naravno mnoge zaposleni u usluznim delatnostima jesu. Sto se tzv. Latinosa tice (vecinu istih cine Meksikanci, mada to varira od drzave do drzave unutar SAD pa npr. na Floridi dominiraju Kubanci dok od Teksasa do Kalifornije ubedljivo najbrojniji su Meksikanci), oni su u velikoj demografskoj ekspanziji, vecina njih je presla sa goreg na bolje, a i prica o tome da su svuda diskriminisani je prilicno diskutabilna. Ono sto Srbe moze da tesi jeste da ce, u narednih ne vise od 20-ak godina, i SAD imate svoje (povece) Kosovo, jednom kada spansko-govoreci postanu apsolutna vecina u velikim delovima Teksasa, Arizone, N. Meksika i Kalifornije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља