петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.04.2017. у 22:00 Јелена Стевановић

Српски софтвер на бечком Волстриту

Аустријска престоница предано ради на томе да привуче стране таленте међу којима се нашао и новосадски стартап
Сабине Олер је убеђена да је њен град право место за бизнис (Фото Кристијан Хусар)

Од нашег специјалног извештача
Беч – После десет година живота у Њујорку и рада на Волстриту, Сабине Олер је поново у домовини, чврсто решена да након што је бизнис њу одвео у свет, она сада доведе бизнис у Аустрију.

Уместо поред небодера Менхетна, она данас сваког дана пролази поред хабзбуршких двораца, концертних дворана и споменика Марији Терезији, убеђена да Беч није само престоница историје и културе већ и сјајно место за бизнис. Посао јој је да у то убеди и друге.

Сабине Олер је директорка међународног одељења Привредне агенције Беча и одаје утисак успешне пословне жене, попут оних које гледамо у холивудским филмовима. Ради на томе да добре пословне прилике из свих делова света усмери ка главном граду Аустрије. Једна од великих амбиција града Беча у последње време управо је привлачење страних инвестиција. Циљ су им фирме са високо развијеним технологијама, без обзира на то да ли је реч о великим компанијама или малим предузећима која тек почињу (стартап).

„Потребни су нам предузетници који доносе иновације, привлаче талентоване људе и отварају радна места”, истиче наша саговорница.

Под њеним надзором спроводи се и пројекат „Бечки стартап пакет” који предузетницима из иностранства омогућава упознавање са овдашњим пословним амбијентом. Добитници „Бечког стартап пакета” бесплатно добијају авионске карте, двомесечни смештај у Бечу, семинаре, мрежу пословних контаката, правну помоћ око виза и аустријских закона, као и информације које би могле бити од значаја за њихов приватни живот, попут оних о међународним школама за њихову децу.

Привредна агенција трага за предузетницима који доносе иновације и високо развијене технологије попут ИТ, медицине, фармације... Међу последњим добитницима пакета је и стартап из Србије – „Визлор / Брајт хабитат”, новосадска фирма која се бави информационим технологијама у области паметних зграда и интернета ствари.

„У Бечу смо представили наше решење које паметне телефоне претвара у виртуелни кључ за пословне и стамбене зграде. То значи да корисник путем мобилне апликације може да у реалном времену даљински управља вратима зграде и прави виртуелне кључеве за госте”, објашњава директор фирме Огњен Иковић.

„У оквиру програма смо упознали бечки стартап екосистем, инвеститоре и пословне анђеле. Ступили смо у контакт са више од 20 компанија које би нам могле бити клијенти и локални партнери. То је била добра прилика да представимо нашу визију примене интернета ствари, повећамо присутност на европском тржишту и тестирамо локално тржиште. Сада истражујемо могућности јавних инвестиција које би нам олакшале успостављање заступништва у Бечу”, додаје он.

Бројне могућности јавног (градског и државног) и приватног финансирања управо се и предочавају потенцијалним стартап оснивачима који размишљају да посао прошире на Беч. Као друге предности истичу се бројни истраживачки центри и универзитети који су дали и нобеловце и могу да послуже као места на којима ће будући послодавци потражити сараднике и идеје. Инсистира се и на томе да је Беч годинама уназад, а последњи пут у марту ове године, проглашаван за град са најбољим квалитетом живота на свету због услова рада и зараде, становања, лечења, образовања, културних и забавних садржаја и нивоа заштите околине.

„Талентовани предузетници могу да бирају где желе да раде и живе и зато је конкуренција са којом се ми суочавамо велика. Беч се такмичи са другим европским градовима и Силицијумском долином. Зато увек истичем и предности које се тичу живота у Бечу попут оне да овде пијемо воду из чесме, превоз је поуздан, град безбедан, а деца страних бизнисмена могу бирају између више међународних школа на енглеском језику”, примећује Сабине Олер.

Мада су многима прва асоцијација на Беч „Шенбрун”, „Пратер” или „моцарт кугле”, приходи у сектору информационих и комуникационих технологија овде су, како додаје наша саговорница, чак четири пута већи од прихода у туризму.

„Више од 200 светских корпорација је овде отворило седиште за централну и источну Европу. ’Мајкрософт’, ХП, сви су овде.

Беч је нешто попут лакмус папира – компаније прво овде испитају терен пре него што крену на западноевропско и источноевропско тржиште. У Бечу ради много људи из источне Европе који познају тамошње прилике и то је наша предност у односу на неке друге градове западне Европе. Са друге стране, многим источноевропским градовима недостаје оно што ми, опет, имамо, а то је западноевропска перспектива”, закључује наша саговорница.

Нема сумње да је Бечу јако стало да буде пословно чвориште. Колико је у томе успешан? Привукао је 77 милијарди долара страних инвестиција. У њему се сваке године оснује 8.500 фирми. Овде послује и 6.000 ИТ компанија које запошљавају седам одсто запослених у граду. Немачка фармацеутска компанија „Берингер ингелхајм” недавно је објавила да ће у овдашње производне капацитете инвестирати пола милијарди евра.

Остале европске престонице које такође желе да привуку стране инвестиције сигурно ће се и саме подробније позабавити пословним моделима попут бечког. Оно што овде упада у очи већ на први поглед је да у Бечу сви инсистирају на томе да су средина са бројним истраживачким центрима и капацитетима за развој, да обилују универзитетски образованим кадровима и службама вољним да помогну бизнису.

У потрази су за креативношћу и талентом, за високо развијеним технологијама које доносе иновације и запошљавају најобразованије. Не рекламирају се као место са радном снагом која је јефтинија него негде другде. И не показују заинтересованост за долазак најпрљавијих индустрија које нуде само најпростије послове или за понуде да буду „склапачница” делова осмишљених ко зна где.

Коментари12
05906
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosko Nemanjic
Ovi samoproklamovani zastitnici srpstva, jedino sto su uspeli da shvate u tekstu jeste da ne shvataju sta znaci termin "start up", pa gnjave svojim komentarima. Zbog takvih, koji ne shvataju sustinu nego se bave formom, Srbija i jeste na zacelju.
Bosko Nemanjic
@jazavac Pises cirilicom pa mislis da si stekao pravo da odredjujes ko je Srbin? Steta sto ne umesn i da citas pa da naucis nesto pametno.
Neša
@Bosko Nemanjic. Jednom davno prof. dr Miodrag Zec reče da nas uništava to što je kod nas formalno sve u redu a suštinski ništa ne valja. Nažalost, sistem je takav. To znaju oni koji su pokušali drugačije, da ne kažem normalno, jedino ispravno. Prvo su bili ignorisani, zatim ismevani ili marginalizovani i na kraju zgaženi. Pa, pogledajte ko sedi u npr. vladi i Skupštini!
Прикажи још одговора
Neša
Opet taj Beč koji se "spontano" razvija a zapravo se u njega novac upumpava radi obnavljanja Austro-Ugarske. Uzgred, "startap" je odličan paravan za pljačku ideja i resursa. Primorani ste da svoje ideje predate u vidu projekta i rizikujete, a čest je slučaj, da vam je odbiju sa obrazloženjem da ne zadovoljava kriterijume. Kasnije saznate da je ona iskorišćena a vi ostali kratkih rukava. Ako vam je prihvate banke vam odobre sredtva na koja uglavnom naplaćuju kamatu. Sem toga, oblasti projektnog razvoja su uglavnom unapred određene i uniformne. O nekom stvarnom razvoju i životu od originalnih ideja nema ni govora. U Srbiji možete da se bavite isključivo IT-jem i poljoprivredom, razvoja ostalih društvenih grana skoro da nema. Vlada sada sprovodi "svoju" "genijalnu" ideju, u čemu decenijama ne oskudeva, prekvalifikacije u "IT stručnjake". Pretpostavlja se da će nezaposlene spremačice, bravari, mehaničari, zidari, moleri, kuvari... preko noći postati stručnjaci za IT tehnologiju.
Prekobarac
Startap po "englesko-srpskom" znaci: pocetnik PS Izvinjavam se na celavoj latinici
Јован Скерлић
Ружно дете остаје ружно и када му даш лепо име. Оно што је некада била ”мала привреда” односно ”мало предузеће”, сада је постало ”стартап”. Што је лакше доћи до информација то је више димних завеса и продавања магле.
Sesilije
@Deda Paune, Da mogu, 'iljade pluseva bih ti dao. Pokondirane tikve treba ispravljati i javno ismevati. To je jedini lek.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља