среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Како се правила љутовачка ракија „коцка”

Марко Дулић, директор „Љутова” у ово пољопривредно добро стигао је баш када је испечена прва тура ракије
Аутор: Александра Исаковнедеља, 16.04.2017. у 20:45
(Фото А. Исаков)

Суботица – У носталгичним осећањима за протеклим временима, сентименте побуђују не само догађаји, некадашњи живот, већ и укуси и мириси којих више нема.

Они који су тада били одрасли, па и они који нису склони дегустацији алкохолних пића, сигурно памте некадашњу љутовачку ракију „коцку”.

Ова сложеница била је синоним за добро пиће, нешто што је и у новчаном изразу и по рејтингу међу уживаоцима могло да стане, флаша уз флашу, са вискијем.

Љутовачка ракија „коцка” осветлала је образ овдашњим воћарима и онима који су јесенске вечери проводили уз казане за печење ракије са уверењем да је на салашима могуће направити врхунски квалитет.

„Коцка” још сигурно постоји по неким кућама које су штедљиво пијуцкале ово пиће, а агроном Марко Дулић, један од бивших директора пољопривредног добра „Љутово” у колектив је стигао 1973. године, баш прве године када је почела да се производи љутовачка ракија, па је тако и сам учествовао у стварању једног од брендова некадашње југословенске економије.

„Љутово” је тада био део сложеног система „Пешчара”, чији је директор био Владимир Јурић. Он је имао обичај да у слободно време обилази кооперанте, и у једној кући, домаћин га је послужио својом ракијом од овдашње крушке „нацике”. Јурићу се ракија јако допала и дала идеју да у овом воћарском крају почне производњу ракије, а када се он за нешто заузео, то је и спровео, није прихватао „не”, прича своја сећања Марко Дулић.

Бивши директор окупио је тим сарадника, и разрађена је идеја. „Љутово” ће кренути у производњу ракија, и то десетак различитих воћних пића. Казан од 200 литара купљен је у Славонском Броду, и само годину дана након чашице попијене у домаћиновом дворишту од домаће ракије, кренула је производња једног од најчувенијих домаћих пића. Марко Дулић је  управо тада стигао у „Љутово”. „Прве количине трешње су већ биле испечене и кренуло се у прављење ракије од кајсије”, присећа се.

Нови производ тражио је и нови маркетиншки приступак. Одлучено је да свака воћна ракија има своју боју флаше: кајсија је пакована у жуте флаше, вишња у црвене, трешња у порцуланско белу, зова, јер тада се и са тим експериментисало, у непрозирну црну, лоза у зелену, шљива у плаву, а ракија од крушке вилијамовке сматрана је рекламом сама за себе те је сипана у прозирне флаше. Међутим, права новост био је облик флаше – правилна коцка са грлићем за сипање.

„Фабрика стакла у Ћуприји је правила по нашем нацрту и обликом флаше требала је да се нагласи посебност ракије, али данас већ можемо да признамо да та прва серија баш и није била најпрактичнија”, присећа се Марко Дулић. Да би се из ње сипало морала се држати са две руке, грлић се подливао, а заштитно паковање претварало ју је у пакет незгодан за ношење, набраја сада.

Било је то пиће које је стремило високо зато су га прво пласирали у боље ресторане и годишња производња од хиљаду литара лако се продавала. Марко Дулић верује да када би се прерачунала њена тадашња цена је вредела вероватно преко данашњих 30 евра. Ракију је пио државни и партијски врх, а ту причу може да потврди и својим непосредним искуством суботички полицајац Иван Шарчевић. „Леденог јануара 1976. године за време дипломатског лова у Карађорђеву дежурао сам на чуварском месту број 1, испред Титових врата. Једно јутро, изашла је Јованка, позвала ме по имену и рекла да Тито каже да уђем и попијем чај.”

Иван се прво зајапурио од чињенице да Тито зна његово име, а после када је видео да је Јованка на послужавнику донела не само чај већ и љутовачку ракију „коцку”. „Имао сам част да се рукујем са великим човеком и са њим попијем пиће пре него што сам се вратио на стражарско место.”

Марко Дулић с осмехом каже да сумња да је Тита, данашњим речником речено, Стане Доланц „навукао” на љутовачку ракију. „Када је Доланц возом пролазио кроз Суботицу, долазила су два полицајца, контролисала пуњење флаша које су носили Доланцу на суботичку железничку станицу.”

То што се пиће допало државном врху, сигурно је значило за његову популарност, али се од тога није могло живети. Лепа и скупа флаша била је репрезентативни производ, а Марко Дулић каже да је заједно са колегом Радетом Ерчићем успео да „прогура” идеју да се љутовачка ракија точи и у „обичне” флаше. „Када смо ракију пребацили у обичне флаше, онда нам је нагло скочила производња. Паковање је било другачије и доступније, али у квалитет се није смело дирати, била је то иста, добра ракија” сећа се Марко.

Након десетак година производња ракије „коцке” пресељена је у суседни погон у таванкутски „Медопродукт”, дизајн коцкасте флаше је побољшан, али је технологија производње остала иста. На песку у атару Љутова након првих пробних шест хектара крушке вилијамовке, засад је постепено нарастао на 140 хектара, одакле је бар половина рода завршавала у бистрој капљици ракије.

Љутовачка ракија „коцка” више се не производи, нестала је са другим брендовима угушеним у приватизацијама. У међувремену у Љутову и околини стасали су многи мали произвођачи ракије који користе географску одредницу као улазницу за добро пиће. „Мислим да би требало некако да се уједине, успоставе  регулаторна правила за квалитетну ракију, и да тако заједно крену да освајају тржиште. Више би постигли, сматра Дулић.


Коментари1
5b129
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bahamut
Pamtim,pamtim..kako da ne. Negde '92-'93 obavim jedan posao (iz svoje firme) za Sever,Subotica..na osnovu poslovne saradnje.Uspesno,resim Sever izvesnog opterecenja.Od tadasnjeg gen. direktora g-S.Krajningera,dobijem "kocku",Ljutovacku.Pamtim i danas taj rafinirani a pravi ukus te rakije ali ne shvatam zasto se to danas ne proizvodi.Neka neko resi autorska prava dizajna flase i imena,zadrzi kvalitet,pa u biznis!Koliki se samo potencijal krije u vocnim rakijama,v

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља